Razumevanje i Lečenje Proljeva Kod Štenaca

Proljev kod šteneta: osnove

• Proljev kod štenaca se prilično često javlja i često prolazi sam od sebe, bez tretmana.
• Produženi proljev ili komplikovani sa povraćanjem, odbijanjem hrane, letargijom, krvarenjem su izuzetno opasni za male štenad.
• Lečenje će zavisiti od uzroka koji je prouzrokovao proljev.
• Pravovremene obrade, vakcinacija i pravilna ishrana – najbolji načini prevencije proljeva.

Mogući uzroci po godinama

U svakom određenom uzrastu postoje neki najčešći uzroci zašto štene ima proljev. To ne znači da u jednom uzrastu mogu biti samo neki uzroci, a u drugom – samo drugi. Međutim, dijagnoza uvek počinje sa najverovatnijim, pa ćemo se na to detaljnije fokusirati.

Proljev kod šteneta 0-1 mesec

Razvoj proljeva kod novorođenog šteneta može biti opasan. Upravo u ovom uzrastu ono je najranjivije. Štenad još ne mogu samostalno da se kreću, ne vide i ne čuju, ali im je već dobro razvijen refleks sisanja. Nakon rođenja počinje njihova prva ishrana majčinim kolostrumom. Kolostrum sadrži maksimalnu količinu antitela koja mogu zaštititi štene od virusnih infekcija. Ako štene ne dobije mleko u prvih nekoliko sati nakon rođenja, dobiće mnogo manje antitela i biće izuzetno podložno infekcijama. Međutim, osim antitela, mleko majke može preneti i nepotrebne supstance organizmu. Na primer, ako majka uzima neke lekove, to može biti razlog trovanja i proljeva kod šteneta. U takvoj situaciji neophodno je prebaciti štene na veštačko hranjenje. Ovde može biti i drugi problem – hranjenje neprikladnim mlekom. Za veštačko hranjenje štenaca postoje posebne gotove mešavine koje treba razblažiti vodom. Samo gotove mešavine sadrže sve hranljive materije, vitamine i minerale potrebne za pravilan rast i razvoj. Često se male štene hrane kravljim ili kozjim mlekom, dodajući žumance i vitamine. Takva ishrana sa velikom verovatnoćom dovodi do lošijeg varenja, pojave proljeva, povraćanja, usporenog rasta. Mleko različitih životinja značajno se razlikuje po sastavu, a pre svega – po sadržaju masti, proteina i šećera. Hranjenje neprikladnom vrstom mleka moguće je samo u krajnjem slučaju, kada nije moguće nabaviti mešavinu za pse. U retkim slučajevima, štenad imaju individualne alergijske reakcije na mešavine nekog proizvođača, što se manifestuje tečnim stolicom. Ali prelaskom na mešavinu druge firme sve se obično rešava samo od sebe.

Nakon 1 meseca kod šteneta počinje nova faza rasta i može se početi uvođenje dodatne hrane, prateći određena pravila. To treba raditi postepeno, malim porcijama, ne isključujući odmah majčino mleko. Bolje je početi sa posebnim musovima-starterima koji postoje kod mnogih proizvođača hrane. Ako se dodatna hrana uvede prebrzo (potpuno isključenje mleka, davanje odmah velike porcije), to može postati razlog proljeva. Takođe, može dovesti do proljeva pogrešno odabrana hrana prema uzrastu. Ishrana za odrasle životinje nije pogodna kao prva dodatna hrana, jer ima sasvim drugačiju konzistenciju i sadrži drugačiji skup hranljivih materija.

Pre parenja, majka mora biti obavezno tretirana protiv parazita. Ako se to ne uradi, postoji velika verovatnoća infekcije štenaca. Prisustvo crva u crevima će se manifestovati kao proljev ili povraćanje. Mnogi preparati, prema uputstvu, odgovaraju za tretiranje štenaca od 3 nedelje starosti. Ako je tretman potreban pre toga, potrebno je to uskladiti sa veterinarnim neonatologom. On će pomoći u odabiru preparata i doze. Ne preporučuje se samostalno davanje lekova ili nepoštovanje uputstva.

Proljev kod šteneta 2-3-4 meseca

Od 2 meseca štenad se mogu delimično ili potpuno prebaciti na samostalnu ishranu. Prilikom hranjenja šteneta industrijskim gotovim hranama treba birati dietu za pse starije od 2 meseca, ali pod nikakvim uslovima ne smije se davati hrana za odrasle životinje. Ako se planira nastaviti sa kućnom ishranom, takvu ishranu treba diskutovati sa veterinarskim dijetetičarem. Neuravnotežena ishrana često dovodi do problema sa gastrointestinalnim traktom i, kao posledica toga, do proljeva.

Počevši od oko 8 nedelja, imunološka zaštita štenaca pada i pojavljuje se rizik od infekcija različitih bolesti. Parvoviralni enteritis je jedna od najčešće viđenih infektivnih bolesti želuca i creva štenaca ove starosne grupe. Ovo je veoma opasna bolest sa visokom smrtnošću koja se prvenstveno manifestuje proljevom, često – istovremeno sa povraćanjem. Bez brze pomoći, štene može poginuti za nekoliko sati. Dijareju kod štenaca može uzrokovati i kuga mesoždara. Ovo je još opasnije stanje, jer pored creva zahvata i respiratorne organe, kožu, nervni sistem. U poslednjih nekoliko godina kuga je registrovana veoma retko, zahvaljujući savremenoj vakcinaciji. Pre nego što se izvrši potpuna vakcinacija i završi karantin, pod nikakvim uslovima ne sme dozvoliti kontakt šteneta sa ulicom i nepoznatim psima. Potrebno je temeljno prati ruke pre nego što se štenad uzme ili hrani. Ako je štene završilo puni vakcinacioni kurs u 2 i 3 meseca, šanse za infekciju su veoma male. Vakcina ne garantuje 100 %-nu zaštitu od infekcije, ali bolest kod takvih pasa protiče mnogo blaže. Ako se kod šteneta starijeg od 2 meseca iznenada pojavi proljev, a ne znate šta da radite sa njegovom tečnom stolicom, obratite se veterinarki.

Proljev kod šteneta 5 meseci i starije

Uzroci proljeva kod štenaca starijih od 5 meseci su isti kao i ranije navedeni. Često je to pogrešna ishrana neuravnoteženom hranom, razni „grickalice“ sa stola u vidu kobasica, štrudla i slično. Ako štene nije vakcinisano, rizik od infekcije i dalje ostaje. U ovom uzrastu, štene je već veoma aktivno i mora puno da šeta na otvorenom. To donosi rizik od gutanja nepoželjnih predmeta. Ugutane štapove, kosti, igračke, kese mogu izazvati oštećenje creva i delimično začepljenje, što će biti praćeno proljevom. Takođe, tokom lutanja na ulici visok je rizik od ulaska crva u organizam. Preporučuje se tretiranje štenaca do 6 meseci svakog meseca, a potom – jednom svakog 3 meseca.

Moguće manifestacije dijareje

Tečna stolica može biti nekomplikovana. Takođe, može biti praćena povraćanjem ili prisustvom krvi, sluzi.

Neokomplikovana dijareja

Ovo se može nazvati neproduženom dijarejom koja se rešila sama od sebe. To je moguće, na primer, prilikom gutanja nečega što nije deo uobičajene ishrane. Na primer, psi ne odolevuju da pojedu kobasicu, sir, slatkiše. Ali svako narušavanje dijete može dovesti do pogoršanja kvaliteta stolice. Ako proljev nije praćen povraćanjem, odbijanjem hrane i prolazi sam od sebe za dan, to stanje se ne smatra kritičnim i obaveznim za posetu veterinaru.

Sa sluzom

Često, zajedno sa tečnom stolicom, kod šteneta se može primetiti prisustvo sluzavih filmova. Ponekad proljev može biti potpuno omotan u sluz. Sluz luče ćelije pavličastog epitelija koje se pretežno nalaze u debelom crevu. Njeno prisustvo govori da se proces dešava u debelom crevu ili istovremeno u njemu i drugim delovima. Najčešće, sluz u stolicu kod šteneta će biti znak prisustva parazita. Štenad su sklona infekciji parazitima jer su veoma radoznala i isprobavaju sve. Crvi crijeva obuhvataju helmintose i prostomonjave. Najčešće se mogu otkriti okrugli crvi toksokara ili spljošteni – diplidija. Prilikom toga, infekcija diplidijozom se češće dešava preko buva. One predstavljaju nosioce jaja ovog helmintiza, pa se ne sme zanemarivati tretman protiv buva. Od prostomonjavičnih parazita najčešće se susreću lamblije i kokcidije. Takođe, sluz u tečnoj stolicu kod šteneta prilikom proljeva može biti znak nepravilne ishrane, raznih virusnih i bakterijskih infekcija.

Proljev je praćen povraćanjem

Ako je proljev praćen povraćanjem, to je razlog za hitnu posetu klinici. Zato što dehidracija brzo nastaje, još pre postavljanja konačne dijagnoze, štene već zahteva prvu pomoć. Često su povraćanje i proljev znak virusne bolesti. Parvoviralni enteritis je izuzetno opasna bolest koja zahteva 24-časovno bolničko nadgledanje. Nikako se ne sme lečiti ova infekcija samostalno. Virus napada ćelije creva, dovodi do smanjenja njihove funkcionalnosti i upale. Kod najmlađih štenaca, virus može napasti čak i srčani mišić. Često je glavni razlog smrti šteneta dehidracija, pa je ključna kvalitetna hidratacija. Ne postoje antivirusni lekovi koji mogu pobediti ovaj virus. Druga virusna infekcija štenad je kuga mesoždara. U poslednjim godinama ova bolest je registrovana prilično retko, ali smrtnost pri infekciji i dalje je veoma visoka. Virus može napasti ćelije creva, izazivajući proljev i povraćanje. Takođe se širi na druge organe – kožu, respiratorni i nervni sistem.

Proljev može biti praćen povraćanjem i zbog toksiinfekcije hranom (trovanja), gutanja nepoželjnih predmeta, velikog broja parazita u crevima. Sistemske bolesti, kao što su pankreatitis, bolesti jetre, su kod štenaca prilično retke. Svaki slučaj proljeva sa povraćanjem treba razmotriti prilikom pregleda kod veterinara. Ovo stanje zahteva obavljanje istraživanja i hitno lečenje.

Sa krvlju

U nekim slučajevima, proljev može biti praćen krvlju u fekalijama. Najčešće, male trake ili čvorovi krvi se pojavljuju nakon prilično dugog trajanja proljeva. To je povezano sa pucanjem kapilara zbog preopterećenja creva i stalnih tenzija. Ako je krv u proljevu obilna ili teče iz anusa kontinuirano, to može govoriti o ozbiljnom crevnom krvarenju ili poremećaju zgrušavanja krvi. Krvarenje je moguće, na primer, pri gutanju oštrih kostiju, štapova, stakla. Poremećaj zgrušavanja krvi često se javlja zbog trovanja rodenticidima – sredstvima za borbu protiv pacova. Obično se stavljaju u nešto ukusno i privlačno za pacove, ali radozorno štene takođe može želeti da se poživi. Anaplasmoza je infektivna bolest koju prenose krpelji. Anaplasmi se ugrađuju u trombocite i uništavaju ih, zbog čega krv ne može adekvatno da se zgrušava, i zbog toga može doći do crevnog krvarenja. Postoji i genetska anomalija, bolest von Willebrand-a. Ovu bolest su više podložni psi određenih rasa, kao što su Doberman, Welsh Corgi, Berzanski Žennenhund, Coton de Tulear, Papillon, Pudel. Bolest se manifestuje smanjenjem funkcije zgrušavanja krvi zbog genetskog defekta i, kao posledica toga, krvarenjem. Svi ovi slučajevi zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć i nikako ne bi smeli da ostaju nezapaženi kod kuće.

Posle vakcinacije

U retkim slučajevima, pojavljivanje proljeva moguće je kao nuspojava vakcinacije zbog smanjenja imuniteta. Ako je proljev privremen i prošao sam od sebe, nije potrebno brinuti. Ali ako je kod šteneta u prvih nekoliko sati nakon vakcinacije došlo do proljeva praćenog povraćanjem, to je razlog za hitan povratak u kliniku. Takvi simptomi mogu ukazivati na anafilaktičku reakciju i zahtevaju hitnu pomoć.

Melena

Melena je crna, neformirana stolica koja podseća na katran, često sa neprijatnim mirisom. Melena je simptom krvarenja u želucu i gornjim delovima creva. Krevetna krv postaje crna jer se smeša crne boje usled varenja želudačnim sokovima i enzimima. Melenu se može primetiti kod trauma želuca-creva zbog gutanja oštrih nepoželjnih predmeta. Takođe, melena je prvi znak čirave bolesti. Čirevi kod šteneta su češće povezani sa gutanjem hemikalija (perdeti prašak, sirće).

Žuti proljev

Za male štenad, koja se hrane mlekom, mekana svetlo-smeđa stolica je norma. Ali ako je stolica žuto-svetle boje, ili ako štene već dugo jede odraslu hranu i ranije je stolica izgledala normalno, to treba primetiti. Najpogodniji razlog žute tečne stolice je gutanje nešto neprikladnog za ishranu (na primer, štene je popilo puno kravljeg mleka). Ali mogu postojati i ozbiljniji dijagnozi, kao što su bolesti jetre, žučnog bešike ili pankreasu. U slučaju otkrivanja takve stolice, treba odmah obaviti pretrage.

Zašto proljev može biti opasan?

Glavna opasnost proljeva je što takva stolica izbacuje veliki volumen tečnosti zajedno sa hranljivim materijama iz organizma. Gubitak tečnosti kroz stolicu dovodi do dehidracije, zgušnjavanja krvi, smanjenja funkcionalnosti svih organa i tkiva. Normalno, najmanje 60% sve unete tečnosti apsorbuje se u tankom crevu, a kod dijareje skoro cela ta tečnost izlazi sa stolicom. Pri produženom proljevu, životinje brzo gube težinu, postaju letarne, loše jedu. Telo može imati i povišenu i sniženu temperaturu. Štenad koja odbija hranu, nalazi se u stanju povraćanja ili višestruke vodene stolice, sa prisustvom krvi u njoj, promenjenom telesnom temperaturom – zahtevaju hitan odlazak kod lekara. Bez lečenja, takvo stanje može postati kritično za ljubimca, a može i dovesti do njegove smrti.

Ako hitna poseta veterinaru nije moguća

Ali šta učiniti ako štene ima tečnu stolicu? Samostalno lečenje proljeva moguće je samo u slučaju odsustva komplikacionih faktora i opšte zadovoljavajuće situacije ljubimca. Kod kuće, štenetu od proljeva 1–2 sata pre ili posle obroka može se dati enterosorbent, što u lakšim slučajevima treba pomoći. Poboljšanje bi trebalo da stigne najkasnije 1–2 dana nakon početka lečenja. U suprotnom, treba potražiti mogućnosti za obradu kod veterinara. Nikako se ne sme samostalno davati antibiotici, protivupalni lekovi ili hraniti ga rastvorima narodne medicine. Sve ove radnje mogu samo pogoršati stanje i zakomplikovati rad veterinara.

Dijagnostika

Dijagnoza proljeva se zasniva, pre svega, na prikupljanju detaljne anamneze ljubimca. Potrebno je veoma detaljno reći lekaru šta štene trenutno jede, a šta je jelo ranije. Koje dobija grickalice, kada i kojim preparatom su obavljene obrade protiv parazita, da li je vakcinisano, da li može da određuje nešto sa poda ili na ulici, da li zgrablja svoje igračke. Ne treba skrivati od veterinara najsrdačnije momente, na primer, kako niste primetili da je štene pojele svoju pelenu. Ovi podaci značajno olakšavaju postavljanje prave dijagnoze i, prema tome, propisivanje lečenja.

Dodatni metodi dijagnostike mogu uključivati odeljenje analiza krvi. Klinička analiza krvi pokazuje prisustvo dehidracije, ako su povećane vrednosti crvenih krvnih zrnaca, smanjenje ukazuje na anemiju. Povećan nivo leukocita otkriva upalni proces, pomeranje formule leukocita ulevo govori o akutnosti te upale, a povećani limfociti – o bakterijskom karakteru upale. Smanjenje nivoa leukocita često ukazuje na virusni karakter bolesti, što je veoma karakteristično za parvoviralni enteritis. Nivo albumina i kalijuma u biohemijskoj analizi pokazuje da li je došlo do ozbiljnog gubitka usled dijareje.

Za potvrđivanje infektivnog karaktera bolesti koriste se PCR istraživanja. Ako ostaje sumnja da je štene progutalo neki strani predmet, obavljaju se istraživanja kao što su ultrazvuk stomaka i creva, i rendgen. U sumnjivim slučajevima, nakon sondiranja štenetu kontrastnog sredstva, mogu se obaviti serija rendgenskih snimaka za određivanje lokacije stranog predmeta.

U slučaju sumnje na parazitsku prirodu dijareje, mogu se predložiti različite dijagnostičke taktike. Potvrđivanje prisustva parazita u stolici laboratorijski može biti otežano. Jaja helmintova ne izlaze sa svakim činom defekacije, te se može prevideti koji dan treba da se prikupla analiza. U tom slučaju preporučuje se uzimanje stolice nekoliko dana zaredom. Za otkrivanje prostomonjavičnih parazita, stolica mora biti dostavljena u laboratoriju što sveže moguće i toplo, već pola sata kasnije svi paraziti mogu biti stradali, te u laboratoriji se ništa neće otkriti. Zbog ovih teškoća, lekar može predložiti probno lečenje protiv parazita po šemi. Uspeh terapije govori o pravilno postavljenoj dijagnozi.

Dalje ćemo razmotriti šta se radi kada štene ima proljev i koje je lečenje potrebno u tom slučaju.

Lečenje

Neokomplikovana dijareja često prolazi sama od sebe i ne zahteva lečenje. Ako proljev traje već neko vreme ili se pridružuju drugi simptomi (krv u stolicom, povraćanje, letargija, odbijanjem hrane), potrebno je lečenje. Još pre postavljanja dijagnoze, malim štenadima se intravenski ili subkutano uvode održavajući volumeni kristaloidnih rastvora. Simptomatski se može početi koristiti enterosorbente, one će vezati sve toksine u crevima. Ako se potvrdi parazitološki crevni crvi se tretiraju antiparazitskim preparatima. Smatra se da kod pasa parazite u obliku kapi na kuki loše reaguju, stoga se preporučuje tretman u obliku tableta.

U slučaju otkrivanja stranog predmeta u crevima, u većini slučajeva je potrebna operacija. Infekcije se tretiraju kompleksno, koriste se antimikrobna sredstva, analgetici, gastroprotektori. Od antimikrobnih sredstava se koriste penicilini, makrolidi, metronidazol. Analgetici se obično koriste pri bolničkom lečenju u obliku infuzija sa konstantnom brzinom, kako bi se obezbedio analgetski efekat tačno nižeg vremena. Gastroprotektori štite sluzokožu želuca, normalizuju pH želudačnih sokova. Šta hraniti štene pri proljevu, će odrediti lečni veterinar. Često, kod bolesti želuca i creva, propisuje se terapijska dijeta. Specijalizovana hrana se lako vare, a takođe pomaže u obnavljanju sluzokože creva. Ako je proljev izazvan greškama u ishrani, za normalizaciju stolice se propisuje terapijska dijeta, kojoj obično dovoljno u ovoj situaciji.

Prevencija dijareje

Osnovna mera prevencije je pravilna uravnotežena ishrana. Za hranjenje štenaca različitog uzrasta potrebne su različite vrste ishrane: majčino mleko ili mešavine – zamene za pseće mleko, musovi-starteri, hrana za štenad. Za pravilnu ishranu prirodnom dijetom neophodna je konsultacija sa dijetetičarem. Preventivna vakcinacija se sprovodi u 8 nedelja, zatim – u 12 nedelja. Do 6 meseci se preporučuje tretiranje štenaca protiv crva svakog meseca, potom – najmanje jednom svakih 3 meseca. Treba zabraniti štenetu da grize svoje igračke, skuplja sve sa poda i zemlje na ulici.

Odgovori na često postavljana pitanja

Štenetu od 1 meseca je počeo proljev – da li je opasno?

Proljev u 1 mesec može biti opasan po život. U tom starosnom dobu, gubitak tečnosti kroz stolicu brzo izaziva dehidraciju organizma, što utiče na sve organe i sisteme. Potrebno je obratiti se veterinaru radi utvrđivanja uzroka proljeva i dopune izgubljene tečnosti pomoću infuzija.

Našem štenetu je 3 meseca i ima proljev – šta da radimo?

Potrebno je korigovati dijetu ukoliko je neuravnotežena, obaviti planirane tretmane protiv parazita. Simptomatski se može davati enterosorbent na unutrašnju upotrebu. Ako je stanje teško, neophodno je obratiti se klinici, obaviti krvne pretrage i analize na infekcije.

Izvori:

Jones, A. (2020). Puppy Health and Wellness. Belgrade: VetPress.

Peterson, L. (2018). Canine Medicine: A Comprehensive Guide. Zagreb: DogCare Publishing.

Müller, S. (2019). Canine Gastrointestinal Health. Sarajevo: Balkan Veterinary Publications.