Odbijanje hrane kod šteneta ne treba odmah pripisati izbirljivosti. Uzrok mogu biti stres, promena hrane, bol ili bolest. Ako štene odbija hranu i manje je aktivno, povraća, ima proliv ili deluje bolesno, odmah se obratite veterinaru. Izrazita slabost, drhtanje, teturanje, kolaps, otežano disanje ili bolan i naduven stomak zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Veoma mlada štenad i štenad patuljastih rasa posebno su osetljiva na pad šećera u krvi pri nedovoljnom unosu hrane, pa kod njih ne treba čekati da prođe više obroka.
Ako je štene preskočilo jedan obrok, ali je veselo, pije vodu i nema drugih simptoma, proverite uslove hranjenja i pratite ga. Ako odbije i sledeći obrok, jede znatno manje nego obično ili niste sigurni kako se oseća, javite se veterinaru istog dana. Zabeležite kada je poslednji put jelo, koliko pije i da li ima promena u stolici ili ponašanju. Ako sumnjate da je progutalo strano telo ili otrovnu namirnicu, odmah pozovite veterinara, čak i ako još nema simptoma.
Šta može uticati na apetit inače zdravog šteneta?
Neodgovarajuća hrana. Štenetu je potrebna potpuna hrana namenjena rastu, a ne samo granule dovoljno male da ih može sažvakati. Birajte hranu prema uzrastu i očekivanoj veličini odraslog psa; kod velikih i gigantskih rasa posebno je važan odgovarajući sastav za rast. Veličina i tvrdoća granula takođe mogu uticati na to koliko ih štene lako jede. Ako prilazi posudi, ali teško žvaće, ispušta hranu ili pokazuje bol, potreban je veterinarski pregled.
Raspored i veličina obroka. Mlađoj štenadi često odgovaraju tri do četiri manja obroka dnevno, ali broj obroka treba prilagoditi uzrastu, veličini i zdravstvenom stanju uz savet veterinara. Proverite ukupnu dnevnu količinu hrane i uračunajte poslastice. Prevelike porcije ili često grickanje između obroka mogu objasniti zašto štene ostavlja hranu u posudi.
Promene hrane i okruženja. Nagla promena hrane može izazvati smetnje u varenju, a nova aroma ili tekstura nekim štencima u početku ne odgovara. Preseljenje, dolazak u novi dom, buka ili uznemiravanje kod posude takođe mogu privremeno smanjiti apetit. Obezbedite mirno mesto za obroke i izbegavajte stalno menjanje hrane u pokušaju da podstaknete jelo, ali uporno odbijanje nemojte pripisivati samo stresu ili navici.
Poslastice i hrana sa stola. Poslastice ne treba da zamene potpun obrok; kao opšte pravilo, neka čine najviše oko 10% dnevnog unosa kalorija. Masna, slana i začinjena hrana, poput kobasica, nije dobar izbor za štene i može izazvati probavne tegobe. Nije svaka namirnica koju ljudi jedu otrovna za pse, ali grožđe i suvo grožđe, čokolada, luk, beli luk i proizvodi sa ksilitolom mogu izazvati ozbiljno trovanje. Ako ih štene pojede, odmah kontaktirajte veterinara i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Kako postepeno preći na novu hranu
Kada je štene zdravo i normalno jede, novu hranu obično uvodite tokom približno sedam do deset dana: počnite malim udelom nove hrane u staroj, pa ga postepeno povećavajte. Osetljivim štencima može biti potreban sporiji prelazak. Pratite apetit i stolicu, a ako se pojave povraćanje, proliv ili odbijanje hrane, posavetujte se sa veterinarom. Postepen prelazak smanjuje rizik od probavnih tegoba, ali ne garantuje da će štene prihvatiti novu hranu.
Nemojte pokušavati da štene „naučite” da jede višednevnim uskraćivanjem hrane. Štenad ne treba ostavljati bez hrane danima, čak ni kada imaju vodu. Ako veterinar isključi zdravstveni problem, ponudite odmerene obroke u približno isto vreme, na mirnom mestu, bez prisiljavanja i stalnog dodavanja ukusnijih zalogaja. Sveža voda treba uvek da bude dostupna. Ako štene i dalje odbija obroke, ponovo se javite veterinaru umesto da produžavate čekanje.
Psu nije potrebna stalna promena ukusa da bi se pravilno hranio. Važno je da hrana bude potpuna, primerena životnom dobu i da je dobro podnosi. Tokom rasta pratite telesnu masu i kondiciju šteneta, a količinu hrane prilagođavajte njegovim potrebama. Slab napredak, gubitak težine ili ponavljano smanjenje apetita razlog su za pregled, a ne za zaključak da je štene samo razmaženo.
