Proteini i aminokiseline

Proteini su neophodni za izgradnju i obnovu tkiva, kao i za brojne funkcije organizma. Sastoje se od aminokiselina, pa su pored količine proteina važni njihov aminokiselinski sastav i svarljivost. Osnovu ishrane treba da čini potpuna hrana prilagođena uzrastu i potrebama psa. Ako se obroci pripremaju kod kuće, recepturu treba sastaviti uz pomoć veterinara koji se bavi ishranom.

Psima je hranom potrebno obezbediti deset esencijalnih aminokiselina: arginin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Organizam ih ne stvara u dovoljnim količinama da bi zadovoljio svoje potrebe.

Lizin učestvuje u izgradnji proteina i rastu tkiva, dok su triptofan i metionin takođe važni za normalno funkcionisanje organizma. Nedovoljan unos esencijalnih aminokiselina može narušiti rast, apetit i stanje dlake. Ipak, ovi znaci nisu specifični za nutritivni nedostatak i zahtevaju veterinarsku procenu, a ne nasumično dodavanje aminokiselina.

Masti i masne kiseline

Masti su koncentrovan izvor energije: po gramu daju približno dva puta više energije od proteina i ugljenih hidrata. Obezbeđuju esencijalne masne kiseline i omogućavaju apsorpciju vitamina A, D, E i K. Njihovu količinu treba prilagoditi potrebama psa, jer prevelik energetski unos doprinosi gojenju.

Među omega-3 masnim kiselinama, dokozaheksaenska kiselina (DHA) ima važnu ulogu u razvoju mozga i mrežnjače, naročito tokom razvoja ploda i rasta šteneta.

Omega-6 masne kiseline, naročito linolna kiselina, važne su za kožnu barijeru i zdravlje kože i dlake. Važan je uravnotežen unos masnih kiselina, a ne samo dodavanje ulja u obrok.

Minerali

Kalcijum i fosfor neophodni su za razvoj i održavanje kostiju i zuba. Važne su i njihove količine i međusobni odnos. Neuravnotežen unos može izazvati poremećaje razvoja skeleta, naročito kod štenadi velikih rasa. Kalcijum ne treba dodavati potpunoj hrani bez preporuke veterinara; bol, hramanje ili deformiteti kostiju zahtevaju pregled.

Cink učestvuje u metabolizmu proteina, rastu i održavanju zdravlja kože. Njegov nedostatak može dovesti do slabijeg rasta i promena na koži i dlaci. Takve promene imaju i druge moguće uzroke, pa dodatke cinka treba davati samo po preporuci veterinara.

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina, koji prenosi kiseonik u krvi, i mioglobina, koji ga vezuje u mišićima. Nedostatak gvožđa može dovesti do anemije, sa znacima kao što su slabost, brzo zamaranje i blede sluzokože. Uzrok može biti i gubitak krvi, a ne samo ishrana, zato su potrebni pregled i odgovarajuće analize.

Vitamini

Psima je potreban niz vitamina, a vitamini A i D imaju važne uloge i tokom rasta. Vitamin A doprinosi normalnom vidu, rastu, imunskoj funkciji i zdravlju epitela. Vitamin D učestvuje u regulaciji kalcijuma i fosfora i mineralizaciji kostiju.

Nedostatak vitamina A može narušiti vid, rast i otpornost na infekcije. Nedostatak vitamina D može poremetiti mineralizaciju kostiju i kod štenadi izazvati rahitis. I višak ovih vitamina može biti štetan, pa ih ne treba dodavati potpunoj hrani na svoju ruku. Ako pas pojede preparat vitamina D namenjen ljudima ili veću količinu vitaminskog dodatka, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptoma.

Voda

Sveža voda za piće treba da bude stalno dostupna. Potrebe zavise od veličine psa, aktivnosti, temperature, zdravstvenog stanja i količine vode u hrani. Pas koji jede suvu hranu obično pije više od psa koji jede vlažnu hranu.

Dok sisaju, štenci tečnost dobijaju pretežno iz majčinog mleka. Tokom uvođenja hrane treba im obezbediti i svežu vodu u plitkoj, stabilnoj posudi. Posude redovno perite. Nagla promena u žeđi ili mokrenju razlog je za veterinarski pregled; ne ograničavajte vodu bez uputstva veterinara. Ako pas ne može da pije ili povraća svaki put kada popije vodu, odmah se obratite veterinaru.