Proteini
Proteini obezbeđuju aminokiseline potrebne za izgradnju i obnovu tkiva, kao i za brojne druge funkcije organizma. Tokom varenja razlažu se na manje delove koje organizam apsorbuje i koristi, između ostalog, za održavanje kože, dlake i mišića.
U komercijalnoj hrani proteini mogu poticati iz mesa, poput jagnjetine, piletine i ćuretine, iz iznutrica, poput jetre i srca, kao i iz ribe. Biljni sastojci takođe mogu doprineti unosu proteina: soja je bogat izvor, dok ih žitarice sadrže u različitim količinama. Za nutritivnu vrednost hrane važni su sastav aminokiselina i svarljivost, a ne samo poreklo proteina.
Potrebe za proteinima zavise od životnog doba, zdravstvenog stanja i drugih osobina psa. Potpuna komercijalna hrana treba da obezbedi potrebne hranljive materije za životnu fazu kojoj je namenjena. Kod domaćih obroka količina mesa sama po sebi ne pokazuje da li je ishrana uravnotežena. Sadržaj proteina u namirnicama zavisi i od vrste, dela namirnice i načina pripreme, pa poređenje sirovog mesa sa suvim ili kuvanim žitaricama bez tog konteksta može biti pogrešno.
Masti
Masti su koncentrisan izvor energije i omogućavaju iskorišćavanje vitamina rastvorljivih u mastima: A, D, E i K. Sadrže različite udele zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Životinjske masti, riblja ulja i biljna ulja razlikuju se po sastavu; riblja, suncokretova i lanena ulja značajni su izvori nezasićenih masnih kiselina.
Masne kiseline učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana i održavanju kože i dlake. Među njima su omega-3 i omega-6 masne kiseline, ali različiti izvori ne obezbeđuju iste masne kiseline niti imaju iste efekte. Linolna kiselina, iz grupe omega-6, neophodna je psima i mora se unositi hranom. Određene omega-3 masne kiseline mogu doprineti razvoju nervnog sistema ili biti deo veterinarski vođene podrške kod nekih upalnih stanja; to ne znači da svako ulje poboljšava učenje, izdržljivost ili leči bolest. Nedostatak esencijalnih masnih kiselina može narušiti stanje kože i dlake. Ako pas već jede potpunu hranu, ulja i druge dodatke ne treba uvoditi nasumično, jer povećavaju unos kalorija i mogu poremetiti ravnotežu obroka.
Ugljeni hidrati
Svarljivi ugljeni hidrati, poput pravilno pripremljenog skroba, mogu biti izvor energije za psa. Vlakna su druga grupa ugljenih hidrata: ne vare se na isti način, ali mogu doprineti radu creva i kvalitetu stolice. Psi nemaju utvrđenu obaveznu potrebu za ugljenim hidratima u hrani kao što imaju za određenim aminokiselinama i masnim kiselinama, ali ih mogu dobro koristiti u uravnoteženom obroku.
Žitarice, poput pirinča i pšenice, mogu obezbediti skrob, dok su repina pulpa i ljuspice semena psilijuma izvori vlakana. Repina pulpa nije isto što i melasa, koja je pre svega izvor šećera. Različite vrste i količine vlakana različito utiču na stolicu; nisu univerzalno sredstvo za sprečavanje zatvora. Kod upornog zatvora, napinjanja ili proliva potreban je savet veterinara, a ne samo dodavanje vlakana.
Komercijalna hrana
Uravnotežen domaći obrok zahteva više od kombinovanja mesa, žitarica i povrća. Recept je najbolje sastaviti uz veterinara sa stručnim znanjem iz ishrane pasa. Kod komercijalne hrane proverite da li je označena kao potpuna ili dopunska: dopunska hrana nije namenjena da sama obezbedi sve hranljive materije.
Svarljivost proteina zavisi od sastojaka, obrade i sastava celog obroka, pa se ne može pouzdano porediti meso sa svom komercijalnom hranom pomoću jednog procenta. Ni poređenje iste mase svežeg mesa, vlažne i suve hrane nije dovoljno: razlikuju se po sadržaju vode i energije. Sam procenat proteina na deklaraciji zato nije potpuna mera kvaliteta hrane.
Pri izboru hrane važniji su njena namena i nutritivna potpunost nego naziv brenda. Birajte hranu koja odgovara životnoj fazi psa, a količinu prilagođavajte njegovoj telesnoj kondiciji i aktivnosti. Proteini, masti i ugljeni hidrati nisu jedini važni sastojci: potrebni su i odgovarajući vitamini, minerali i stalno dostupna sveža voda. Ako pas ima zdravstveni problem ili mu je potrebna posebna ishrana, izbor hrane uskladite sa veterinarom.
