Uloga vlakana u ishrani psa
Psi mogu da koriste hranljive materije iz namirnica životinjskog i biljnog porekla. Za uravnoteženu ishranu nije dovoljno samo meso: obrok mora da obezbedi odgovarajuće količine proteina, masti, vitamina i minerala. Vlakna imaju posebnu ulogu u varenju, a njihov učinak zavisi od vrste, količine i potreba konkretnog psa.
Prehrambena vlakna su sastojci hrane koje enzimi psa uglavnom ne razgrađuju u tankom crevu. Deo vlakana razgrađuju mikroorganizmi u debelom crevu, procesom fermentacije. Tako nastaju jedinjenja koja, između ostalog, služe kao izvor energije ćelijama sluzokože debelog creva. Druga vlakna pretežno povećavaju zapreminu stolice i utiču na prolazak sadržaja kroz creva.
Odgovarajuća kombinacija vlakana može da doprinese:
urednijoj konzistenciji i zapremini stolice;
regulisanju prolaska sadržaja kroz creva;
podršci crevnom mikrobiomu, odnosno zajednici mikroorganizama u crevima;
osećaju sitosti i kontroli telesne težine, kao delu pravilno sastavljenog obroka.
Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna
Vlakna se često dele na rastvorljiva i nerastvorljiva. Važne su i njihove druge osobine: koliko vezuju vodu, da li stvaraju gel i u kojoj meri ih crevni mikroorganizmi fermentišu. Zato različiti izvori vlakana ne deluju jednako.
Neka rastvorljiva vlakna u dodiru sa vodom stvaraju gel, koji može da utiče na konzistenciju stolice i uspori apsorpciju pojedinih hranljivih materija. Fermentabilna vlakna i pojedini prebiotici, poput fruktooligosaharida, služe kao hrana određenim crevnim mikroorganizmima. To ne znači da sva rastvorljiva vlakna stvaraju gel ili da pouzdano sprečavaju rast svih štetnih bakterija.
Nerastvorljiva vlakna uglavnom povećavaju zapreminu stolice i mogu da podstaknu kretanje crevnog sadržaja. Previše vlakana, međutim, može povećati količinu stolice ili izazvati smetnje. Veća količina nije automatski bolja.
Kada vlakna mogu biti deo dijetetske terapije
Kod dijareje ili zatvora odgovarajuća vrsta vlakana ponekad pomaže u regulisanju stolice. Izbor zavisi od uzroka tegoba; dodavanje vlakana nije zamena za pregled.
Kod viška kilograma hrana sa prilagođenim sadržajem vlakana može pomoći da pas bude sitiji uz kontrolisan unos energije. Mršavljenje ipak zavisi od ukupne količine hrane, poslastica i aktivnosti, a vlakna ne garantuju prestanak traženja hrane.
Kod dijabetesa određene dijete sa vlaknima mogu doprineti kontroli glukoze. Promene hrane treba uskladiti sa veterinarom, naročito ako pas prima insulin.
Vlakna nisu potpuno bez energetskog doprinosa: proizvodi njihove fermentacije mogu se koristiti kao izvor energije. Njihovo dodavanje takođe ne pretvara bilo koji obrok u odgovarajuću dijetu za mršavljenje ili lečenje bolesti.
Kako obezbediti odgovarajuću količinu vlakana
Za većinu zdravih pasa praktičan izbor je potpuna komercijalna hrana prilagođena životnom dobu i potrebama psa. Suva i vlažna hrana mogu biti odgovarajuće, kao i njihova kombinacija, ako se vodi računa o ukupnom unosu hrane. Sama kombinacija nije dokazano univerzalno bolja za sprečavanje bolesti.
Na deklaraciji se često navodi sadržaj sirovih vlakana. Taj podatak ne predstavlja sva prehrambena vlakna i ne pokazuje odnos rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Pri izboru hrane važniji su celokupan sastav, njena namena i to kako je pas podnosi nego jedan procenat na pakovanju.
Ako pas dobro podnosi potpunu hranu, ima urednu stolicu i odgovarajuću telesnu težinu, dodatni izvori vlakana obično nisu potrebni. Terapijske dijete i dodatke birajte uz savet veterinara.
Domaći obrok treba sastaviti uz pomoć veterinara sa znanjem iz ishrane pasa. Izvori vlakana mogu biti deo takvog recepta, ali nasumično dodavanje povrća ili mekinja ne čini obrok nutritivno potpunim. Potrebna količina zavisi od celog jelovnika i zdravstvenog stanja psa.
Izvori vlakana u domaćoj ishrani
U pravilno sastavljenom domaćem obroku mogu se koristiti različiti izvori vlakana:
Žitarice i proizvodi od žitarica, poput ovsenih pahuljica. Sadržaj vlakana zavisi od vrste i obrade; beli pirinač i griz sadrže relativno malo vlakana.
Mekinje, koje su koncentrisan izvor vlakana. Njihovu količinu treba pažljivo odrediti, jer previše može poremetiti varenje i ravnotežu obroka. Ne treba ih koristiti kao sredstvo za uklanjanje toksina ili alergena.
Povrće koje je bezbedno za pse, na primer šargarepa, tikvica ili bundeva, pripremljeno bez soli, začina i masnih dodataka.
Dodaci vlakana koje veterinar preporuči za određenu potrebu, uz uputstvo o količini i načinu primene.
Povrće ne mora da bude sirovo. Kuvanje i usitnjavanje nekim psima olakšavaju njegovo varenje. Izbor i pripremu prilagodite receptu i toleranciji psa. Ne koristite luk, beli luk ni jela koja ih sadrže, jer su štetni za pse.
Dodavanje vlakana i praćenje reakcije psa
Ne postoji jedna količina vlakana koja odgovara svakom psu. Ako je promena potrebna, uvodite je postepeno prema savetu veterinara i obezbedite stalan pristup svežoj vodi. Pratite konzistenciju i učestalost stolice, gasove, apetit i telesnu težinu.
Previše vlakana ili nagla promena hrane mogu izazvati gasove, nadimanje, proliv ili otežano pražnjenje. Visok sadržaj vlakana može smanjiti svarljivost obroka i iskorišćavanje nekih hranljivih materija. Zbog toga nije bezbedno neograničeno dodavati vlakna radi sitosti ili mršavljenja.
Kod bolesti želuca i creva količina i vrsta vlakana određuju se individualno. Ne postoji pravilo da svaki pas sa gastritisom ili čirom treba da dobija manje vlakana. Ishranu bolesnog psa uskladite sa veterinarom umesto da sami uvodite ili ukidate dodatke.
Kada se obratiti veterinaru
Dijareja, zatvor, učestala stolica, iznenadna nužda u kući ili ponavljano napinjanje nisu pouzdani znaci nedostatka vlakana. Mogu imati brojne uzroke. Ako se tegobe ponavljaju, traju ili se pas ponaša neuobičajeno, obratite se veterinaru pre promene ishrane.
Hitan pregled je potreban kod izražene slabosti, jakog bola ili naglog nadimanja stomaka, ponovljenog povraćanja, obilne krvi u stolici ili crne stolice nalik katranu. Ponavljano napinjanje bez izbacivanja stolice ili mokraće takođe zahteva brz pregled; naročito nemogućnost mokrenja ne sme da se pripiše zatvoru. Kod štenaca i pasa sa hroničnim bolestima javite se veterinaru ranije, jer mogu brže razviti komplikacije.
