Šta može izazvati dijareju kod psa?

Dijareja je retka ili vodenasta stolica, često uz češće pražnjenje creva. Ona je simptom, a ne dijagnoza. Kratkotrajna epizoda može proći uz odgovarajuću negu, ali obilna, ponavljana ili dugotrajna dijareja zahteva veterinarsku procenu.

Među čestim uzrocima su nagla promena hrane, prejedanje i jedenje ostataka sa stola ili pokvarene hrane. Mogući su i paraziti, infekcije, neželjena dejstva lekova i stres. Ređe, dijareja prati hronične bolesti creva, pankreasa ili drugih organa, kao i tumore. Izgled stolice sam po sebi ne može potvrditi uzrok.

Ishrana, netolerancija i alergije

Nagla promena ishrane ili masan obrok mogu izazvati probavne smetnje. Netolerancija na hranu i alergija nisu isto: alergija uključuje imunološki odgovor, dok netolerancija može imati druge mehanizme. Ako se simptomi ponavljaju, veterinar može preporučiti kontrolisanu eliminacionu dijetu. Nasumično menjanje hrane otežava utvrđivanje uzroka.

Paraziti i infekcije

Crevni crvi i jednoćelijski paraziti, poput giardije, mogu izazvati dijareju. Jedan preparat protiv parazita ne deluje na sve uzročnike. Virusne i pojedine bakterijske infekcije takođe mogu biti uzrok; parvovirusna infekcija posebno je opasna za štenad i nevakcinisane pse. Temperatura ne mora biti povišena čak ni kod ozbiljne infekcije.

Trovanje i strano telo

Ako sumnjate da je pas pojeo otrov, lek, hemikaliju ili progutao predmet, odmah kontaktirajte veterinara. Opstrukcija creva može izazvati povraćanje, bol, gubitak apetita i promene stolice, ali dijareja ne isključuje začepljenje. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne preparate bez stručnog uputstva. Sačuvajte ambalažu sumnjive supstance ako je dostupna.

Stres, lekovi i hronične bolesti

Kod nekih pasa stres može doprineti tečnoj stolici. Dijareja može biti i neželjeno dejstvo leka, ali propisanu terapiju ne prekidajte samoinicijativno: javite se veterinaru koji je vodi. Ponavljane epizode, mršavljenje ili trajne promene apetita zahtevaju pregled radi procene hronične bolesti.

Kada je potreban hitan pregled?

  • Odmah potražite pomoć ako pas kolabira, izrazito je slab, ima blede desni, jak bol ili naglo nadut stomak, naročito uz pokušaje povraćanja bez sadržaja.

  • Hitno se javite zbog crne, katranaste stolice, obilne krvi u stolici, učestalog povraćanja ili nemogućnosti da pas zadrži vodu.

  • Sumnja na trovanje ili progutano strano telo zahteva hitnu procenu, bez čekanja da se pojave dodatni simptomi.

  • Kod štenadi, veoma malih pasa, starijih pasa i pasa sa hroničnim bolestima javite se veterinaru ranije, jer gubitak tečnosti i druge komplikacije mogu brzo postati ozbiljni.

Znaci dehidratacije mogu uključivati suve ili lepljive desni, slabost i smanjeno mokrenje. Kućna procena nije uvek pouzdana. Kontaktirajte veterinara istog dana ako pas deluje bolesno, odbija hranu ili vodu, ima krv u stolici ili učestalu vodenastu dijareju. Kod inače zdravog odraslog psa sa blagim simptomima, pregled je potreban ako nema poboljšanja u roku od 24 sata, ili ranije ako se stanje pogorša.

Šta govore krv, sluz i boja stolice?

Sveža crvena krv može poticati iz donjeg dela creva, ali ne pokazuje pouzdano uzrok niti težinu bolesti. Sluz i napinjanje pri pražnjenju mogu pratiti iritaciju debelog creva. Uporno napinjanje, naročito bez izbacivanja stolice, takođe je razlog za pregled.

Žuta, narandžasta ili zelena stolica može biti povezana sa hranom, pigmentima žuči ili ubrzanim prolaskom sadržaja kroz creva. Svetla, siva ili masna stolica koja se ponavlja zahteva procenu varenja i mogućih bolesti. Na osnovu boje nije moguće postaviti dijagnozu bolesti jetre, žučnih puteva ili pankreasa.

Crna, lepljiva, katranasta stolica može sadržati svarenu krv i zahteva hitan pregled. Pojedini lekovi i preparati takođe mogu potamniti stolicu, ali to nije razlog da se mogući znak krvarenja zanemari. Fotografija stolice može pomoći veterinaru.

Šta bezbedno možete uraditi kod kuće?

Kućno praćenje dolazi u obzir samo kod inače zdravog odraslog psa koji je živahan, pije vodu, ne povraća i nema krv u stolici ili druge upozoravajuće znake. Obezbedite svežu vodu, pratite broj stolica, apetit i ponašanje i uklonite pristup ostacima hrane, smeću i masnim poslasticama.

Ne dajte ljudske lekove protiv dijareje, protiv bolova ili grčeva bez izričitog uputstva veterinara. Loperamid kod pojedinih pasa može izazvati ozbiljna neželjena dejstva i nije prikladan kod svih uzroka dijareje. Ni sorbenti nisu univerzalno rešenje: mogu uticati na apsorpciju drugih lekova i ne zamenjuju pregled.

Veterinarski probiotik može biti deo plana nege, ali korist zavisi od preparata i uzroka tegoba. Pirinačna voda, bundeva i biljni preparati nisu zamena za lečenje niti pouzdano rešenje za svaki slučaj. Nemojte eksperimentisati sa više preparata dok se stanje pogoršava.

Kako veterinar utvrđuje uzrok?

Veterinar najpre uzima podatke o trajanju simptoma, ishrani, lekovima, vakcinaciji, zaštiti od parazita i mogućem kontaktu sa otrovima ili stranim telima. Pregledom procenjuje opšte stanje, hidrataciju i bol u stomaku. Nije svakom psu potreban isti skup analiza.

Prema nalazu mogu biti potrebni pregled stolice na parazite, testovi na određene infekcije i analize krvi za procenu krvnih ćelija, elektrolita, proteina i funkcije organa. Uzorak stolice prikupite i čuvajte prema uputstvu ambulante ili laboratorije; ponekad je potrebno više uzoraka jer se paraziti ne izlučuju stalno.

Rendgensko snimanje ili ultrazvuk mogu biti korisni kada se sumnja na strano telo, opstrukciju ili promene organa. Kod sumnje na slabiju proizvodnju probavnih enzima pankreasa koriste se specifični testovi krvi. Dugotrajne ili neobjašnjene tegobe ponekad zahtevaju endoskopiju i uzimanje biopsija. Endoskopija omogućava pregled unutrašnjosti probavnog trakta; pregled trbušne duplje kamerom drugi je postupak.

Lečenje zavisi od uzroka

Cilj lečenja nije samo učvršćivanje stolice, već nadoknada tečnosti i elektrolita, kontrola tegoba i lečenje uzroka. Dehidriranom psu može biti potrebna terapija tečnostima u ambulanti. Izbor lekova i ishrane zavisi od nalaza, uzrasta i drugih bolesti.

  • Parazitske infekcije leče se preparatom odabranim prema uzročniku, uz odgovarajuće higijenske mere.

  • Kod virusnih infekcija važna je potporna terapija. Antibiotici ne deluju na viruse i nisu rutinski potrebni za svaku dijareju; veterinar ih propisuje kada postoji opravdana indikacija.

  • Alergija ili netolerancija na hranu mogu zahtevati strogo sprovedenu dijetu bez dodatnih poslastica i ostataka sa stola.

  • Kod trovanja lečenje zavisi od supstance i vremena od izlaganja. Protivotrov postoji samo za neke otrove.

  • Strano telo može zahtevati endoskopsko ili hirurško uklanjanje, u zavisnosti od položaja i komplikacija.

  • Hronične bolesti i tumori zahtevaju individualni plan. Prognoza zavisi od dijagnoze i odgovora na terapiju.

Kako hraniti psa tokom dijareje?

Ako pas ne povraća i veterinar ne preporuči drugačije, ponudite manje, češće obroke lako svarljive hrane. Veterinarska gastrointestinalna dijeta može biti koristan izbor. Ne uvodite gladovanje na svoju ruku, naročito kod štenadi, veoma malih pasa i pasa sa drugim bolestima.

Kuvano nemasno meso bez kože, kostiju i začina uz beli pirinač ponekad se koristi kratkotrajno po savetu veterinara, ali takav obrok nije nutritivno potpun i nije pogodan za svakog psa. Ne koristite ga kao dugoročnu ishranu.

Uobičajene promene hrane sprovode se postepeno, često tokom 5–10 dana. Tokom bolesti veterinar može preporučiti drugačiji prelazak. Ista marka ne znači isti sastav niti garantuje da nagla promena neće izazvati smetnje. Trajanje posebne ishrane i povratak na redovnu hranu prilagodite dijagnozi i oporavku.

Kako smanjiti rizik?

Ne može se sprečiti svaka epizoda dijareje, ali pravilna ishrana, higijena i preventivna veterinarska nega smanjuju deo rizika.

Plan zaštite od crevnih parazita i buva dogovorite sa veterinarom prema uzrastu, načinu života i lokalnom riziku. Učestalost tretmana nije ista za svakog psa. Izbegavajte da pas pije iz bara, jede izmet ili dolazi do sirovog otpada i smeća; redovno uklanjajte izmet i perite ruke.

Koristite potpunu hranu primerenu psu, izbegavajte prejedanje i masne ostatke sa stola, a planirane promene uvodite postepeno.

Vakcinacija smanjuje rizik od određenih ozbiljnih infekcija, ali ne sprečava sve uzroke dijareje. Raspored vakcina zavisi od uzrasta, prethodnih doza, preparata i lokalnih preporuka; uskladite ga sa veterinarom.

Tokom šetnje nadzirite psa i koristite povodac kada je potrebno. Učenje da ostavi ili ispusti pronađeni predmet pomaže da se smanji jedenje opasnog sadržaja. Za psa koji uporno skuplja hranu može biti korisna pravilno prilagođena korpasta brnjica, uz postepeno privikavanje; ona mora omogućavati dahtanje i pijenje vode.

Česta pitanja

Pas ima dijareju i povraća belu penu. Koliko je to opasno?

Bela pena ne otkriva uzrok povraćanja. Uz dijareju može brzo doći do gubitka tečnosti. Kontaktirajte veterinara, a kod ponovljenog povraćanja, slabosti, bola ili nemogućnosti zadržavanja vode potražite hitnu pomoć.

Da li je dijareja posle vakcinacije normalna?

Posle vakcinacije mogu se javiti prolazna malaksalost i slabiji apetit. Dijareju prijavite veterinaru jer može biti reakcija ili nepovezana bolest. Oticanje lica, otežano disanje, kolaps ili naglo ponovljeno povraćanje i dijareja posle vakcine zahtevaju hitnu pomoć.

Koji lek protiv dijareje mogu dati psu?

Nemojte birati lek ili dozu bez veterinara. Isti simptom može imati veoma različite uzroke, a zaustavljanje crevne pokretljivosti može biti štetno. Dok tražite savet, obezbedite vodu, uklonite neprikladnu hranu i pratite upozoravajuće znake.