Kako pravilno hraniti psa?
Osnova ishrane je potpuna i uravnotežena hrana prilagođena životnom dobu, veličini, aktivnosti i zdravstvenom stanju psa. Komercijalna suva ili vlažna hrana može biti praktičan izbor, ali proverite deklaraciju: potpuna hrana je namenjena svakodnevnoj ishrani, dok dopunska hrana i poslastice ne mogu same zadovoljiti sve potrebe psa. Uz odgovarajuću potpunu hranu vitaminsko-mineralni dodaci uglavnom nisu potrebni, osim ako ih preporuči veterinar.
I domaća hrana može biti uravnotežena, ali meso sa malo povrća ili žitarica nije dovoljan obrok na duži rok. Recept, količine sastojaka i potrebne dodatke treba da odredi veterinar sa stručnim znanjem iz ishrane pasa.
Koju hranu izabrati za psa?
Birajte hranu prema stvarnim potrebama psa, a ne samo prema nazivu rase ili reklamnim tvrdnjama na pakovanju.
Štenad treba da dobija potpunu hranu za rast. Za štence velikih rasa posebno su važni odgovarajući unos energije i balans minerala; kalcijum ne dodajte na svoju ruku.
Skotne kuje i kuje koje doje imaju promenljive, često povećane potrebe za energijom i hranljivim materijama. Izbor hrane i količine uskladite sa veterinarom.
Starijim i sterilizovanim psima ponekad treba manje kalorija, ali to nije pravilo za svakog psa. Porcije prilagodite aktivnosti, telesnoj kondiciji i zdravlju.
Veoma aktivnim psima može biti potrebna energetski bogatija hrana. Veličina i oblik granula treba da odgovaraju psu i da mu omogućavaju lako uzimanje hrane.
Veterinarske dijete namenjene određenim bolestima biraju se prema dijagnozi. Nisu univerzalno rešenje i treba ih koristiti po preporuci veterinara.
Preporučena količina na pakovanju je polazna tačka, a ne nepromenljivo pravilo. Odmeravajte hranu, pratite težinu i telesnu kondiciju i računajte kalorije iz svih poslastica i dodataka. Kod većine pasa rebra treba lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk treba da bude uočljiv odozgo. Za psa sa viškom kilograma plan mršavljenja napravite sa veterinarom; veliko smanjenje porcije obične hrane može smanjiti i unos potrebnih hranljivih materija.
Da li kombinovati suvu i vlažnu hranu?
Suva i vlažna hrana mogu se kombinovati ako su odgovarajuće za psa i ako njihove količine zajedno čine planirani dnevni unos. Nije neophodno da budu od istog proizvođača. Vlažna hrana doprinosi unosu vode, ali sama po sebi ne garantuje kontrolu težine niti sprečavanje mokraćnih kamenaca. Obične suve granule nisu zamena za pranje zuba i veterinarsku stomatološku negu.
Kada dodajete drugu hranu, prilagodite količinu prve — ne dodajte pun drugi obrok preko već dovoljne dnevne porcije.
Novu hranu obično uvodite postepeno tokom približno nedelju dana, uz praćenje stolice i apetita. Nekim psima je potreban sporiji prelaz, dok veterinar zbog bolesti može preporučiti drugačiji postupak.
Domaća ishrana: recept je važniji od spiska namirnica
Za dugoročnu domaću ishranu potreban je stručno sastavljen recept koji se priprema dosledno, bez proizvoljnog menjanja sastojaka. On može uključivati sledeće namirnice, ali ovaj spisak nije recept za potpun obrok:
Termički obrađeno meso bez kostiju, prema predviđenoj vrsti i količini.
Povrće poput šargarepe, tikvica ili bundeve, pripremljeno bez štetnih dodataka.
Kuvani pirinač, ovas ili drugi odgovarajući izvori skroba.
Termički obrađena riba iz koje su pažljivo uklonjene kosti.
Kuvana jaja ili drugi sastojci, ako su deo recepta i pas ih dobro podnosi.
Domaći recepti često zahtevaju tačno određene vitaminsko-mineralne dodatke. Njihov sastav i dozu treba da odredi stručnjak, jer i manjak i višak mogu biti štetni. Mesne prerađevine poput salame i kobasica nisu odgovarajuća zamena za meso.
Mala količina bezbedne kuvane namirnice uz potpunu hranu nije sama po sebi zabranjena. Ipak, česti ili obilni dodaci mogu narušiti ravnotežu ishrane. Poslastice i drugi dodaci kod zdravih pasa po pravilu ne treba da čine više od oko 10% dnevnih kalorija. Kod veterinarskih i eliminacionih dijeta dodatke prethodno proverite sa veterinarom.
Koliko često hraniti psa?
Štencima posle odbijanja od majke obično su potrebna tri do četiri manja obroka dnevno, a veoma mladim ili sitnim štencima ponekad i češći obroci po savetu veterinara. Kako rastu, broj obroka se postepeno smanjuje. Većini odraslih pasa odgovaraju dva obroka dnevno. Skotnim kujama, kujama koje doje i psima sa određenim bolestima mogu više odgovarati manji, češći obroci. Uvek delite ukupnu dnevnu količinu, umesto da povećavate unos samo zato što je obroka više.
Koje namirnice pas ne sme da jede?
Neke namirnice su otrovne, a druge nose rizik od infekcije, povrede ili probavnih tegoba. Posebno obratite pažnju na sledeće:
Čokolada, kakao, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom mogu izazvati trovanje.
Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati ozbiljno oštećenje bubrega; ne postoji pouzdano bezbedna količina.
Ksilitol, zaslađivač u nekim žvakama, slatkišima i drugim proizvodima, može izazvati opasan pad šećera u krvi i oštećenje jetre.
Crni i beli luk i srodne biljke mogu oštetiti crvena krvna zrnca, uključujući kada su kuvani ili u prahu.
Alkohol, sirovo testo sa kvascem i makadamija orasi nisu bezbedni za pse.
Kosti, naročito kuvane, mogu polomiti zube, izazvati gušenje ili povrediti i začepiti digestivni trakt. Ni sirove kosti nisu bez rizika.
Sirovo meso i riba mogu nositi bakterije i parazite, uz rizik i za ljude koji njima rukuju. Masni ostaci, kobasice i dimljeno meso mogu izazvati probavne tegobe, a kod osetljivih pasa i pankreatitis.
Nemasna kuvana svinjetina, kuvani krompir i neke kuvane mahunarke nisu sami po sebi zabranjeni, ali moraju biti odgovarajuće pripremljeni i uklopljeni u ishranu. Sirov ili zelen krompir ne dajte psu. Hrana sa stola često sadrži previše masti, soli ili štetne sastojke, pa je ne koristite kao osnovu obroka.
Korisni saveti za svakodnevno hranjenje
Sveža, čista voda treba stalno da bude dostupna, bez obzira na vrstu hrane.
Redovno perite posude. Birajte neoštećene posude koje se lako čiste, poput nerđajućeg čelika ili keramike namenjene kontaktu sa hranom.
Ako imate više pasa, hranite ih iz odvojenih posuda i po potrebi u odvojenim prostorima, kako biste pratili koliko je svaki pojeo i sprečili sukobe.
Otvorenu vlažnu hranu čuvajte prema uputstvu proizvođača. Ostatke iz posude uklonite ubrzo nakon obroka, naročito po toplom vremenu; isto važi za mešavinu vlažne i suve hrane.
Održavajte približno stalan raspored obroka. Izbegavajte intenzivno trčanje i igru neposredno pre i posle većeg obroka, naročito kod pasa sa dubokim grudnim košem.
Nagrade tokom treninga uračunajte u dnevni unos. Za deo nagrada možete koristiti granule iz odmerene dnevne porcije.
Ishrana kod zdravstvenih problema
Promena hrane nije zamena za pregled. Povraćanje, proliv, gubitak apetita ili težine mogu imati različite uzroke, a odgovarajuća ishrana zavisi od dijagnoze.
Kako hraniti psa nakon trovanja?
Ako sumnjate da je pas pojeo otrovnu supstancu ili namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptoma. Sačuvajte pakovanje i navedite šta je pas pojeo, približnu količinu i vreme. Nemojte samostalno izazivati povraćanje niti davati mleko, ulje, so, lekove ili druge kućne preparate.
Posle zbrinjavanja veterinar određuje kada ponovo ponuditi hranu, u kojoj količini i da li je potrebna posebna dijeta. Ne uvodite gladovanje na svoju ruku, posebno kod štenaca, veoma malih pasa i pasa sa dijabetesom. Lako svarljiva potpuna veterinarska hrana može biti deo oporavka, ali izbor zavisi od vrste trovanja i stanja psa.
Kako hraniti psa pri prolivu?
Proliv nije nužno znak trovanja. Može nastati zbog nagle promene hrane, parazita, infekcije ili drugih bolesti. Psu obezbedite vodu, ali ga nemojte prisilno napajati. Ako je inače živahan, ne povraća i želi da jede, veterinar može preporučiti male, češće obroke lako svarljive potpune hrane. Izbegavajte masne dodatke, sirovu hranu i lekove za ljude bez veterinarskog saveta.
Hitno potražite pomoć ako pas ima krv u stolici ili crnu stolicu, uporno povraća, ne može da zadrži vodu, izrazito je malaksao, kolabira ili ima bolan i naduven stomak. Bez odlaganja se javite i zbog bezuspešnih pokušaja povraćanja uz nadutost. Kod štenaca, starijih i hronično bolesnih pasa pregled je potreban ranije; kod ostalih kontaktirajte veterinara ako proliv traje duže od jednog dana ili se pogoršava. Nadoknadu tečnosti i elektrolita određuje veterinar — nemojte praviti slane rastvore kod kuće.
Kako hraniti psa sa dijabetesom?
Dijabetes kod pasa obično zahteva dugoročnu insulinsku terapiju, redovne kontrole i doslednu ishranu. Cilj je stabilan unos hrane i odgovarajuća telesna kondicija. Dobro vođenom terapijom mnogi psi mogu imati dobar kvalitet života, ali ishod zavisi od kontrole bolesti i mogućih komplikacija.
Dajte odmerene obroke u dogovoreno vreme i uskladite ih sa rasporedom insulina koji je odredio veterinar.
Izbor hrane, kalorija i količine vlakana zavisi od težine psa, kontrole glukoze i drugih bolesti. Nije dovoljno birati hranu samo prema vrsti žitarice ili količini proteina.
Ne menjajte naglo hranu, poslastice, suplemente ili dozu insulina bez dogovora sa veterinarom.
Ako pas odbija obrok ili povraća, odmah tražite uputstvo za narednu dozu insulina; nemojte je rutinski dati ili samostalno menjati. Drhtanje, slabost, dezorijentacija ili napadi mogu ukazivati na opasan pad šećera i zahtevaju hitnu pomoć.
Kako hraniti psa sa sumnjom na alergiju na hranu?
Neželjene reakcije na hranu mogu izazvati svrab, ponavljane upale ušiju ili probavne tegobe, ali isti simptomi imaju i druge uzroke. Uravnotežena ishrana sama po sebi ne sprečava niti leči sve alergije. Za utvrđivanje reakcije na hranu veterinar može preporučiti strogu eliminacionu dijetu.
Eliminaciona dijeta obično koristi veterinarsku hranu sa hidrolizovanim proteinima ili pažljivo odabranim izvorom proteina koji pas ranije nije jeo. Sprovodi se više nedelja prema uputstvu veterinara, često oko osam nedelja za kožne simptome. Za potvrdu se može planirati kontrolisano ponovno uvođenje ranije hrane. Oznaka „hipoalergeno” na pakovanju sama po sebi ne potvrđuje da je proizvod pogodan za dijagnostički postupak.
Tokom dijete pas ne sme dobijati druge poslastice, ostatke, hranu drugih životinja ili aromatizovane dodatke koji nisu odobreni. Sa veterinarom proverite i lekove sa ukusom; propisanu terapiju nemojte samostalno prekidati.
Čime hraniti psa da bi dobio na težini?
Najpre treba utvrditi da li je pas zaista pothranjen i zašto gubi težinu. Hrtovi i neke druge vitke rase mogu izgledati mršavije od drugih pasa, ali rasna građa ne objašnjava svaki gubitak težine. Važni su telesna kondicija, mišićna masa i promena u odnosu na ranije stanje.
Nedovoljan unos hrane može biti posledica premalih porcija, stresa, problema sa zubima ili konkurencije sa drugim životinjama.
Crevni paraziti su jedan od mogućih uzroka. Pregled i terapiju određuje veterinar; nemojte pretpostaviti da su oni razlog svakog mršavljenja.
Dijabetes, bolesti organa i poremećaji varenja ili apsorpcije takođe mogu dovesti do gubitka težine, čak i kada pas dobro jede.
Neobjašnjiv ili brz gubitak težine zahteva veterinarski pregled. Ako je pas zdrav, unos energije može se postepeno povećavati odgovarajućom potpunom hranom, uz redovno merenje težine. Izrazito pothranjenom psu ne treba odmah davati velike obroke: plan oporavka mora biti pod veterinarskim nadzorom.
