Vodič za pravilnu ishranu pasa

Kako pravilno hraniti psa?

Iz veterinara, najbolje za ishranu pasa su posebno razvijene suve i vlažne komercijalne hrane. One uzimaju u obzir potrebe životinja za energijom, hranljivim materijama, mineralima, vitaminima i amino kiselinama. Pristupom ovakvom, dodatni dodaci nisu potrebni, a mnogi proizvođači brinu ne samo o starosti, već i o drugim karakteristikama: prave hranu za pse različitih veličina i rasa, preventivne i lekovite linije, specijalne proizvode za trudnice i dojilje, sterilizovane životinje i mnoge druge.

Postizanje istog idealnog balansa u domaćoj pripremljenoj hrani (koju često nazivamo prirodnom) je teško: za to su potrebna profesionalna znanja iz oblasti veterinarske dijetologije, pa bez stručnjaka neće biti moguće.

Koju hranu izabrati za psa?

Prvo i najvažnije je izabrati proizvod koji će zadovoljiti potrebe vašeg psa. Svaki režim ishrane ima svoju namenu, koja zavisi od sastava:

• štenad u periodu aktivnog rasta, trudnice i dojilje treba proizvode sa visokim sadržajem proteina, koji su građevinski materijal za ćelije;
• starijim psima i sterilizovanim životinjama, kod kojih je metabolizam nešto usporen, proizvođači nude hranu sa smanjenom kalorijski vrednošću;
• aktivnim ljubimcima, naprotiv, potrebna im je visokokalorična ishrana koja će obnavljati potrošenu energiju tokom dana;
• mali dekorativni ljubimci neće uskratiti granulice namenjene velikim psima, pa je za svaku rasu proizvođači ponudili granulice različitog oblika i teksture;
• lekovite linije za pse sa različitim bolestima sadrže ciljane hranljive materije koje pomažu smanjiti opterećenje obolelog organa.

Veličinu porcije proizvođač izračunava u zavisnosti od rasne pripadnosti, veličine i kalorijski vrednosti, ali po savetu veterinara može biti veća ili manja od preporučene norme. Na primer, za psa sa prekomernom težinom porcija može biti manja, a za aktivnog ljubimca, sa kojim se šeta nekoliko sati dnevno, ili za psa koji živi u ograđenom prostoru zimi — naprotiv, veća.

Često veterinari preporučuju kombinovani tip ishrane, tj. kombinaciju suve i vlažne hrane. One obavljaju različite funkcije i zadovoljavaju različite potrebe životinje, čime se odlično međusobno dopunjuju. Suve granulice nežno čiste zube od plaka, profilaktikuju bolesti desni, dok vlažne hrane pomažu u održavanju normalne težine, smanjuju potrebu za vlagom i verovatnoću razvoja mokraćnih kamena.

Najvažnije je birati hranu od istog proizvođača i, po mogućstvu, iz iste linije.

To će smanjiti verovatnoću poremećaja u varenju.

Ako želite da svom ljubimcu dajete „prirodni“ režim ishrane, odnosno sami pripremljen, obavezno se obratite veterinarskom dijetetičaru. Iako su neki vlasnici sigurni da psu dovoljno daju meso i malo žitarica, ishrana domaće pripreme je mnogo složenija. Svi sastojci koji se mogu koristiti u pripremi „prirodne“ hrane moraju biti pažljivo uravnoteženi.

Evo koje proizvode veterinari mogu uključiti u „prirodnu“ ishranu:

• meso — obično nemasno meso u strogo kuvanom obliku, kao i mesni prerađevini;
• povrće — šargarepa, tikvice, bundeva;
• žitarice — grčki pirinač, pirinač, ovseno;
• riba — kao i meso, samo u kuvanom obliku, i samo određene vrste ribe;
• jaja, fermentisani mlečni proizvodi i drugi — dodatni sastojci koji se lekar može uključiti u zavisnosti od ukusnih preferencija psa i ciljeva ishrane.

Takođe, veterinarski lekar će preporučiti dodatne vitaminno-mineralne suplemente, jer „prirodna“ domaća hrana ne može obezbediti svim hranljivim materijama organizmu.

Zapamtite, nikako ne smete mešati gotove hrane i „prirodnu“ domaću hranu — čak i ako dodate komad kuvanog mesa suvim granulama, to neće koristiti ljubimcu.

Koliko često hraniti psa?

Učestalost obroka kod psa zavisi od njegove starosti. Veoma male štene, koje je upravo prestalo da pije mleko majke, hrani se 5-6 puta dnevno, a do šest meseci broj obroka se postepeno smanjuje na 3-4 puta. Odrastao ljubimac prelazi na dvaput dnevnu ishranu, kao i odrasle životinje. Izuzeci se prave u nekoliko slučajeva:

• za trudnice i dojilje može se povećati učestalost obroka;
• starijim životinjama ponekad se smanjuje veličina porcije, a dnevna norma raspodeljuje na više obroka;
• prilikom nekih bolesti se takođe povećava učestalost obroka.

Čemu se ne sme jesti psa?

Spisak zabranjenih proizvoda je prilično dug. Nabrojmo proizvode koji, iako deluju prirodno i bezopasno, nisu bezbedni za pse:

• svinjetina i druge masne vrste mesa;
• sirovo meso i riba, rečna riba;
• krompir i drugo škrobno povrće, kao i mahunarke;
• slatko, brašno, čokolada, proizvodi sa kakao zrnima;
• kobasice, salama, dimljenice;
• grožđe i sultanije;
• citrusi;
• kosti.

Čak i ako ste pristalica samostalne pripreme hrane za ljubimca, to mora biti pažljivo promišljeni balansirani meni. Nikako ne hranite psa hranom sa našeg stola: ona nije pogodna za ljubimce, nije uravnotežena, priprema se sa začinima i začinskim biljem.

Korisni saveti za ishranu pasa

Postoji još nekoliko preporuka koje treba uzeti u obzir pri ishrani domaćeg ljubimca:

• Kakav god režim ishrane da imate, uvek neka bude na raspolaganju čista, sveža voda.
• Posudu nakon hranjenja treba temeljno oprati.
• Bolje je kupovati keramičke, metalne ili staklene posude, dok se plastične posude treba izbjegavati jer plastika brzo apsorbuje mirise.
• Ako imate više pasa, svaki treba svoju posudu, ne samo za hranu, već i za vodu.
• Ako kombinuјete konzerviranu i suvu hranu u jednom obroku, imajte na umu da rok trajanja takve mešavine traje najviše sat vremena.
• Prilikom hranjenja pridržavaјte se režima — dajte hranu u isto vreme svaki dan, to je korisno za stabilan rad gastrointestinalnog trakta.
• Hranjenje je bolje organizovati nakon šetnje ili 1-2 sata pre nje.
• Ne hranite psa između obroka, posebno hranom sa stola. „Prirodne“ i gotove poslastice možete koristiti tokom treninga kao nagradu. Ali obavezno uzmite u obzir njihovu kalorijsku vrednost pri računanju dnevne norme.

Posebno treba reći o ishrani u posebnim situacijama, na primer, nakon trovanja, pri prolivu ili slabosti. Ova i druga stanja zahtevaju posebnu dijetu koja će pomoći u rešavanju problema. Ishrana je jedna od komponenti normalizacije stanja, ali sva zdravstvena pitanja treba rešavati kompleksno, uz učestvovanje veterinara i eventualno medikamentozno lečenje.

Kako hraniti psa nakon trovanja?

Svaki pas se može suočiti sa trovanjem hranom. Uzrok može biti pokvarena ili nekvalitetna hrana, kosti i mnogi drugi faktori. Pri trovanju se može javiti povraćanje, tečan stolicu, što preti dehidratacijom.

Veterinarski lekar će možda preporučiti gladnu dijetu za prve dan nakon trovanja. A zatim može prepisati posebnu dijetu, u zavisnosti od tipa ishrane. Na primer, ako se pas hrani „prirodnom“ domaćom hranom, dijetetičar može preporučiti davanje bujona od nemasnog mesa, kuvanog povrća itd.

Ako ljubimac konzumira komercijalnu hranu, može mu biti prepisana specijalizovana lako svarljiva hrana koja ne opterećuje gastrointestinalni trakt.

Kako hraniti psa pri prolivu?

Dijetoterapija pri prolivu slična je onoj koja se prepisuje pri trovanju, jer proliv često prati intoksikacija. Pri prolivu je posebno važno osigurati da pas uvek ima vodu i, najvažnije, da je pije. Ako životinja odbija vodu, možda će biti potrebno parenteralno (tj. izvan gastrointestinalnog trakta) unošenje tečnosti. Takođe, mogu biti potrebna slana rastvora za obnovu elektrolitskog balansa u organizmu. Iz ishrane je potrebno isključiti sirove „prirodne“ proizvode, proizvode sa visokom masnoćom. Hrana treba da bude lako svarljiva.

Kako hraniti psa sa dijabetesom?

Dijabetes melitus je prilično često endokrino oboljenje koje zahteva doživotno lečenje, a dijetoterapija je važan deo njegovog lečenja. Najčešće se dijabetes javlja kod pasa srednje starosti i starijih, postoje rase koje su sklonije ovome oboljenju. Uz pravilnu dijetu i terapiju, vaš ljubimac ima sve šanse da živi isto toliko koliko i njegovi zdravi saputnici. Važno je znati o režimu ishrane pasa obolelih od dijabetesa:

• Hrana za pse sa dijabetesom treba da ima umerenu kalorijsku vrednost kako bi se smanjila verovatnoća dobijanja viška težine, kao i visok nivo proteina za održavanje mišićne mase životinje. Balansiranost je još jedan ključni moment. Važno je da pas dobija sve potrebne sastojke.
• Bilo bi dobro da režim ishrane sadrži mešavinu rastvorljive i nerastvorljive vlakne (na primer, uključuje se rešetkasta smola).
• Bolje je izabrati režim baziran na kukuruzu ili ječmu — oni daju sniženi glikemijski i insulinski odgovor, za razliku od pirinča.
• Koristno je dodati L-karnitin u ishranu, jer on sprečava smanjenje metabolizma masti, sprečava promene u jetri i pomaže u održavanju optimalne telesne mase.
• Ako životinja ima komorbidne bolesti, hrana treba da se prilagodi u skladu sa specifičnostima zdravlja.
• Za ovakve ljubimce je posebno važan uspostavljen i konstantan režim ishrane.

Najbolji izbor su gotove lekovite dijete za pse obolele od dijabetesa, ali izbor i preporuku marke treba da obavi veterinar.

Kako hraniti psa sa alergijom?

Koža je najveći organ u organizmu pasa. Koža apsorbuje veliki deo mikroelemenata i hranljivih materija koje dolaze sa hranom. Ako hrana izaziva individualnu neželjenu reakciju, najčešće se to primeti na površini kože.

Pravilno uravnotežena ishrana ne samo da sprečava, već i leči alergiju. To je važno jer su mnoge rase sklone kožnim oboljenjima povezanima sa ishranom. Idealni dijet uključuje proteine koje pas ranije nije jeo, zbog čega mnogi hypoallerogeni proizvodi prave na bazi retkih izvora proteina sa kojima životinja nikada nije imala kontakt. Bolje je izabrati linije koje se baziraju na hidrolizovanim proteinima — oni smanjuju rizik od alergijskih reakcija.

Ako u kući živi više pasa, važno je da ljubimac sa alergijom nema pristup tuđim posudama, poslasticama ili drugim izvorima hrane.

Čime hraniti psa da bi dobio na težini?

Pre odabira hrane, potrebno je utvrditi uzrok pretjerane mršavosti psa:

• Rasa — predstavnici nekih rasa iz prirodnih razloga nisu skloni višoj težini (na primer, gazele), i kod nekih od njih treba da budu vidljive rebra. Ako vaš ljubimac ima normalnu za svoju rasu fizičku kondiciju (čak i ako izgleda mršavije od predstavnika drugih rasa), onda nije potrebno povećavati masu tela.
• Stres — stresno stanje, koje može biti izazvano promenom okoline ili uobičajenog načina života, često postaje uzrok smanjenog apetita. U tom slučaju treba minimizirati stresne faktore i po potrebi se obratiti veterinaru za medikamentoznu terapiju.
• Gljivice — često crviće su uzrok prekomerne mršavosti. U tom slučaju potrebna je dehelmintizacija. Lekove i šemu lečenja prepisuje veterinar. Obično nije potrebno prilagoditi režim ishrane.
• Dijabetes melitus — ljubimci kod kojih je dijabetes dijagnostikovan brzo gube i teško dobijaju na težini, potrebna je terapija i specijalizovana dijeta.

Postoje i druge bolesti zbog kojih životinja mogu gubiti težinu. Uvek se obratite veterinaru koji će utvrditi uzrok i reći da li je potrebno promeniti ishranu. Ako je pas zdrav, onda se za dobijanje težine obično preporučuju visokokalorične hrane.

Prilikom odabira ishrane za životinju, ne treba se oslanjati na raširenu zabludu da joj je potrebno samo meso — kakva god prirodna ta hrana da izgleda, psima je potrebna ne samo ona. Potrebna im je uravnotežena domaća ishrana ili kvalitetan gotov proizvod.

Izvori:

Smith J., Johnson L. *Clinical Nutrition for Dogs*, European Veterinary Press, 2018

Petcare Association of Serbia (2021). *Guide to Dog Nutrition*. Belgrade: PetCare Publishing

Andrić M., Petrović N. *Veterinarska Dijetetika za Pse*, Beograd: VetsKit, 2019

Doe A., Roe B. *Modern Dog Feeding Practices*, Journal of European Animal Nutrition, 2020