Haski u kući i stanu

Haski može živeti i u kući i u stanu ako ima dovoljno kretanja, mentalnih aktivnosti, odmora i kontakta sa ljudima. Dvorište jeste korisno, ali ne zamenjuje šetnje i zajedničke aktivnosti. Potrebe zavise od uzrasta, zdravlja i temperamenta konkretnog psa.

Bezbednost u dvorištu

Mnogi haskiji su druželjubivi i skloni istraživanju, pa se ne treba oslanjati na njih kao na čuvare. Neki mogu preskočiti ogradu, provući se kroz otvor ili kopati ispod nje. Proverite visinu i stabilnost ograde, kapiju i zaštitu od potkopavanja, a predmete koji mogu poslužiti za penjanje udaljite od ograde.

Ako pas deo dana provodi napolju, obezbedite mu prostran, bezbedan prostor, suvo sklonište od padavina i vetra, hladovinu i stalno dostupnu svežu vodu. Podloga treba da bude bezbedna za šape i laka za održavanje. Kućicu nemojte postavljati tako da njen krov postane odskočna daska preko ograde. Ograđeni prostor nije zamena za druženje niti mesto za celodnevnu izolaciju.

Gusta dlaka ne štiti haskija od pregrevanja. Tokom vrućine omogućite mu boravak u hladnijem prostoru i izbegavajte napor. Nadstrešnica može obezbediti hlad, ali ne mora dovoljno rashladiti vazduh. Psa nikada ne ostavljajte u parkiranom automobilu.

Život u stanu i ostajanje nasamo

U stanu odredite mirno mesto za odmor i omogućite psu da se povuče u hladniji kutak. Ne postoji jedna idealna sobna temperatura za sve haskije: pratite ponašanje psa i obezbedite provetravanje ili klimatizaciju kada je potrebno.

Nedovoljna aktivnost, dosada, promena zuba ili uznemirenost zbog odvajanja mogu doprineti žvakanju predmeta. Sklonite kablove, lekove i sitne predmete, ponudite bezbedne igračke i postepeno učite psa da ostaje sam, počevši od kratkih odsustava.

Kućni boks može biti mesto za odmor ako ga pas prihvata dobrovoljno i na njega se navikava postepeno, uz nagrade. Mora omogućavati da pas ustane, okrene se i udobno legne. Ne koristite ga za kažnjavanje, dugo zatvaranje ili kao rešenje za paniku pri odvajanju. Bezbedna soba ili ograđeni deo stana mogu biti bolji izbor. Ako pas pri odsustvu paniči, pokušava da pobegne ili se povređuje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje.

Haskiji mogu biti glasni: zavijanje i druga vokalizacija ponekad smetaju komšijama. Uporno oglašavanje pri ostajanju nasamo ne treba automatski pripisivati rasi; proverite da li je pas uznemiren i šta mu je potrebno.

Šetnje, igra i fizička aktivnost

Haskiji su često veoma aktivni, ali pravilo da svaki pas mora provesti četiri sata dnevno napolju nije opravdano. Rasporedite šetnje tokom dana i kombinujte kretanje sa njuškanjem, igrom, kratkim vežbama i odmorom. Trajanje i intenzitet prilagodite kondiciji, uzrastu, zdravlju i vremenu. Štencima nisu potrebni dugi treninzi izdržljivosti niti prisilno trčanje.

Na neograđenom prostoru koristite povodac ili dugi povodac uz odgovarajući am. Neki haskiji imaju izražen nagon za jurenjem životinja, a pouzdan odziv na poziv ne treba pretpostavljati. Tokom vrućine šetajte u hladnijem delu dana, proverite da podloga nije vrela i ponesite vodu.

Ne vole svi haskiji vodu niti svi umeju bezbedno da plivaju. Ulazak u vodu treba da bude dobrovoljan i pod nadzorom, bez jakih struja i sumnjivog kvaliteta vode. Kupanje nije zamena za izbegavanje vrućine.

Nega dlake, noktiju, zuba, očiju i ušiju

Haski ima gustu dvostruku dlaku. Češljajte ga najmanje jednom nedeljno, a tokom intenzivnog linjanja češće, po potrebi i svakodnevno. Sezonsko linjanje može biti izraženo, ali trajanje i učestalost variraju, naročito kod pasa koji žive u zatvorenom prostoru.

Koristite češalj i četku prilagođene dvostrukoj dlaci, bez grubog povlačenja. Alati za uklanjanje poddlake mogu oštetiti dlaku ili iritirati kožu ako se koriste nepravilno; zamolite frizera za pse da pokaže odgovarajuću tehniku. Haskija ne treba rutinski brijati radi hlađenja. Dlaka štiti i kožu od sunca, a brijanje može promeniti njen ponovni rast. Ako je šišanje potrebno iz medicinskih razloga, postupite prema savetu veterinara.

Kupajte psa kada je zaprljan ili po preporuci veterinara, a ne prema obaveznom godišnjem rasporedu. Koristite šampon za pse, dobro ga isperite i temeljno osušite poddlaku. Promene na koži, neprijatan miris ili uporan svrab zahtevaju pregled.

  • Nokte proveravajte redovno i skraćujte po potrebi, pazeći da ne povredite deo sa krvnim sudovima i nervima. Ako niste sigurni, tražite demonstraciju od veterinara ili frizera.

  • Zube perite svakodnevno, ako je moguće, četkicom i pastom za pse. Ne koristite ljudsku pastu. Četkanje smanjuje naslage, ali već formiran kamenac može zahtevati veterinarski tretman.

  • Uši pregledajte redovno. Čistite samo dostupni deo ušne školjke i koristite sredstvo za pse prema savetu veterinara; ne gurajte štapiće ili vatu duboko u kanal. Crvenilo, bol, miris ili učestalo tresenje glavom zahtevaju pregled.

  • Sekret oko očiju nežno uklonite čistom gazom navlaženom vodom ili fiziološkim rastvorom, posebnom za svako oko. Ne stavljajte preventivne ili lekovite kapi bez preporuke veterinara. Žmirkanje, bol, izraženo crvenilo, zamućenje ili nagla promena vida zahtevaju brz pregled.

Priprema doma za štene

Pre dolaska šteneta pripremite posude, udoban ležaj, ogrlicu sa identifikacijom, odgovarajući am i povodac, pribor za negu i igračke primerene njegovoj veličini. Nijedna igračka nije potpuno neuništiva: proveravajte oštećenja i sklonite delove koje štene može progutati. Rashladna prostirka je opcija, ali samo ako je štene ne grize i ne može doći do punjenja. Ne koristite rančeve ni dodatne tegove za „trošenje energije“ šteneta.

Štenetu su potrebni kratke aktivnosti, mnogo sna i postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima i okruženjem. Bezbedne izlaske pre završetka vakcinacije uskladite sa veterinarom prema lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Izbegavajte mesta sa mnogo nepoznatih pasa i njihovim izmetom, ali nemojte zanemariti bezbednu socijalizaciju. Aktivnosti prilagodite i hladnoći, kiši i vrućini; štene nije otporno na sve vremenske uslove samo zato što je haski.

Na češljanje, dodirivanje šapa, pregled ušiju i pranje zuba navikavajte štene kratkim, prijatnim vežbama uz nagrade. Učestalost češljanja kasnije prilagodite stanju dlake, a ne samo uzrastu.

Vaspitanje i trening

Dogovorite dosledna pravila koja važe za sve ukućane. Boravak na krevetu ili kauču je izbor domaćinstva, a ne obavezna zabrana. Psu obezbedite njegov ležaj i nagrađujte ponašanje koje želite da ponavlja.

Trenirajte kratko i redovno, koristeći hranu, igru ili drugu nagradu koju pas voli. Ne primenjujte fizičko kažnjavanje i zastrašivanje. Trener koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju može pomoći, ali vlasnik treba da učestvuje u učenju i svakodnevno vežba sa psom.

  • Vežbajte odziv na ime, dolazak na poziv, hodanje bez zatezanja povoca i komande poput „sedi“, „lezi“, „pusti“ i „na mesto“.

  • Za učenje obavljanja nužde izvodite štene često, naročito posle spavanja, jela i igre, i nagradite ga odmah kada obavi nuždu na željenom mestu. Ne kažnjavajte nezgode u kući.

  • Sprečite pristup predmetima koje ne sme da grize i ponudite odgovarajuću igračku za žvakanje. Samo ponavljanje zabrane ne uči psa šta treba da radi umesto toga.

  • Postepeno povećavajte ometanja tokom vežbanja. Dok odziv nije pouzdan, koristite povodac i bezbedno ograđene prostore.

Vuča sanki i drugi vučni sportovi mogu odgovarati nekim odraslim haskijima. Zahtevaju odgovarajuću opremu, postepeno razvijanje kondicije i savet veterinara o spremnosti psa. Ne opterećujte štene vučom i ne trenirajte po vrućini. Za početak je korisna pomoć iskusnog instruktora.

Veterinarska zaštita i simptomi koje ne treba čekati

Redovni pregledi, vakcinacija i zaštita od unutrašnjih i spoljašnjih parazita važni su za svakog haskija. Neki pripadnici rase mogu imati nasledne bolesti očiju ili probleme sa kukovima, ali to ne znači da će ih razviti svaki pas. Pri izboru šteneta raspitajte se o zdravstvenim pregledima roditelja.

Vakcinacija štenaca obično obuhvata više doza tokom prvih meseci života. Serija osnovnih vakcina često se nastavlja do uzrasta od najmanje 16 nedelja, a u nekim okolnostima i duže. Tačan raspored, kasnija docjepljivanja i vakcinaciju protiv besnila određuje veterinar prema preparatu, riziku i propisima zemlje. Ne postoji univerzalno pravilo da je dovoljno dati samo dve rane doze.

Plan tretmana protiv parazita dogovorite sa veterinarom; davanje preparata tačno deset dana pre svake vakcine nije univerzalan zahtev. Zaštita nakon vakcinacije nije trenutna, pa i bezbedan povratak u prometna okruženja zavisi od završetka serije i korišćene vakcine, a ne od istog perioda „karantina“ za sve pse.

Proliv kod šteneta nije nužno posledica hrane: mogu ga izazvati i paraziti, infekcije ili gutanje stranog tela. Obratite se veterinaru istog dana ako štene ima ponovljen proliv, povraća, odbija hranu, klonulo je ili ima temperaturu. Krv u stolici, izrazita slabost, nemogućnost zadržavanja vode ili sumnja na trovanje zahtevaju hitnu procenu. Ne čekajte dve nedelje i ne uvodite gladovanje, sorbente ili ljudske lekove na svoju ruku.

Jako dahtanje koje ne popušta, obilno slinjenje, nesiguran hod, povraćanje ili kolaps nakon izlaganja toploti mogu ukazivati na toplotni udar. Odmah sklonite psa u hladnije mesto, započnite hlađenje vodom hladnijom od tela, ali ne ledenom, i omogućite strujanje vazduha. Ne umotavajte ga u mokre peškire i ne forsirajte pijenje. Odmah kontaktirajte veterinara i krenite na pregled, čak i ako deluje bolje.

Ishrana haskija

Birajte potpunu, uravnoteženu hranu namenjenu uzrastu psa. Oznake poput „premium“ same po sebi nisu garancija nutritivnog kvaliteta. Za štene je potrebna hrana za rast, dok domaće obroke treba sastaviti uz stručni savet kako ne bi nedostajali važni hranljivi sastojci.

Suva i vlažna potpuna hrana mogu se kombinovati, uz računanje ukupnog dnevnog unosa. Novu hranu uvodite postepeno. Količinu odredite prema uputstvu proizvođača kao početnoj smernici, a zatim je prilagodite telesnoj kondiciji, težini i aktivnosti psa. Nemojte pretpostavljati da svakom haskiju odgovaraju male porcije.

Mladim štencima obično odgovaraju tri do četiri manja obroka dnevno, dok se tokom odrastanja često prelazi na dva. Raspored uskladite sa uzrastom, hranom i savetom veterinara, naročito kod veoma mladog šteneta. Sveža voda treba da bude stalno dostupna.

Uz potpunu hranu vitamini i minerali se obično ne dodaju rutinski. Višak nekih vitamina i minerala, naročito kalcijuma i vitamina D tokom rasta, može biti štetan. Suplemente dajte samo kada veterinar proceni da su potrebni i odredi dozu.

Uravnotežena ishrana podržava zdravlje, ali ne uklanja rizik od bolesti. Izbegavajte masne i začinjene ostatke obroka, kuvane kosti i hranu otrovnu za pse, kao što su čokolada, grožđe i suvo grožđe, luk i proizvodi sa ksilitolom. Poslastice uračunajte u dnevni unos. Ako pas naglo izgubi apetit, mršavi ili ima uporne probavne smetnje, potreban je veterinarski pregled, a ne samo promena hrane.