O razvoju štenaca
Uobičajeno, tokom prvog meseca života, štene treba da se hrani isključivo majčinim mlekom. Preludno mleko koje majka izdaje odmah nakon rođenja i tokom prvih 3-5 dana života, postavlja temelje imunog sistema šteneta. Kako pravilo, nakon dostizanja starosti od 30 dana, počinje se sa uvođenjem dodatne ishrane. Dolazi vreme koje se naziva odvikavanje – period kada štene uči da jede čvrstu hranu. Najpre mu se daju hrane sa mekom i nežnom teksturom, a zatim se postepeno dodaju čvrsti suvi granulati.
Starost od 1 do 2 meseca smatra se veoma ranjivom, jer u tom periodu štene prolazi kroz takozvani imuni jaz. To je period kada antitela majke, primljena kroz preludno mleko, više ne štite životinju, ali sopstveni imuni sistem još uvek nije dovoljno razvijen za potpunu zaštitu od infekcija.
Iako štene može samostalno da se hrani u mesečnom uzrastu, ono i dalje zavisi od majke.
Štene istražuje okolni prostor, uči da se igra, komunicira sa svojim braćom i sestrama, ali prisustvo majke pruža osećaj sigurnosti. Pored toga, majka daje štenadima predstavu o tome kako treba da se ponašaju u različitim situacijama. Mnogo toga njihovog ponašanja zavisi od odgoja koji dobijaju od majke.
Prva faza obuke i odrastanja traje do 2,5-3 meseca. Do tog trenutka, štene već treba da bude vakcinisano, što ga štiti od infekcija.
U ovom uzrastu, životinja prolazi kroz socijalizaciju, već aktivno i rado komunicira sa ljudima i oseća se ugodno u njihovom društvu.
Kada možete da odnesete štene od majke?
Prema pravilima Kinološke federacije Srbije, odavanje štenaca iz uzgajivačkog centra dozvoljeno je od starosti od 40-60 dana, u zavisnosti od veličine pasmine. Međutim, za pravilan i zdrav razvoj, važne su ne samo fiziološke karakteristike i sposobnost samostalnog hranjenja, već i socijalizacija, odnosno navikavanje na život u društvu drugih životinja i ljudi, sticanje veština interakcije koje u ovom uzrastu treba da budu dovoljno razvijene. Dakle, u koliko meseci možete da odnesete štenad od majke i kada ih možete dati u novu porodicu? Kada će biti dovoljno socijalizovana?
Štenetu možete da se preselite ako:
- Samostalno se hrani hranom za štenad;
- Je vakcinisano u skladu sa uzrastom;
- Pokazuje interesovanje i adekvatno komunicira sa životinjama i ljudima;
- Je naučilo koristiti određeno mesto za obavljanje nužde (novine, pelena, posuda).
Najbolje je da uzmete štene u uzrastu od 2-3 meseca – to je optimalna starost u kojoj je životinja dovoljno obučena od majke, zna da se samostalno hrani, prošla je kroz osnovnu socijalizaciju i istovremeno zadržava visoku sposobnost za dalje učenje i prilagođavanje.
Ako propustite tako važan faktor kao što je socijalizacija i uzmete životinju pre propisanog vremena, možete se suočiti sa nekim problemima. Na primer, štene može imati veoma veliki strah ili pasivno-opornu reakciju prema novim objektima. Obučavanje ovako životinje može biti nešto složenije nego šteneta koje je provelo dovoljno vremena sa majkom, braćom i sestrama.
Upravo u uzrastu starijem od 2 meseca, štenad se lakše navikavaju na novi dom i zajednički život sa čovekom. Već im je izražen određeni karakter, a nakon završetka vakcinacije, mogu se izvoditi napolju.
Ček-lista za životinju koja je spremna za preseljenje
Evo liste preporučenih dokumenata i procedura za životinju koja dolazi u vaš dom:
- Metrika šteneta;
- Ugovor o kupoprodaji;
- Veterinarski pasoš;
- Vakcinacija u skladu sa uzrastom;
- Čipiranje.
Ako vlasnik kupuje čistokrvno štene u uzgajivaču, dobiće metriku. To je osnovni dokument koji sadrži podatke o samoj životinji, njenim roditeljima, uzgajivaču, vlasniku, pasošu, kao i mogućnostima korišćenja životinje za parnu reprodukciju ili zabranu na to.
Metriku obezbeđuje uzgajivač. Sastoji se iz dva dela: jedan ostaje kod vlasnika životinje, dok se drugi predaje Kinološkoj federaciji Srbije prilikom razmene za rodovnik.
Kupovina šteneta je bolje da bude sa sklopljenim ugovorom o kupoprodaji, u kojem će biti navedeni podaci novog vlasnika, prava i obaveze strana. To nije obavezan dokument, ali će kasnije pomoći da se izbegnu mogući sporni momenti, na primer, o tome kome štene pripada.
Za sve pse, bez obzira na poreklo, izdaje se veterinarski pasoš srpskog ili međunarodnog formata. U njemu se navodi koje su vakcine i druge preventivne tretmane životinja primile i kada, kao i podaci o čipiranju.
Ako je štene pronađeno na ulici, vlasnik treba da preuzme odgovornost. Životinju treba odvesti u veterinarsku kliniku na pregled i vakcinaciju. Bez veterinarskog pasoša nije moguće putovati sa njom ni unutar zemlje.
Štene bilo koje pasmine može se čipirati u veterinarskoj klinici, odnosno uštovati mikročip ispod kože u predelu krzna. Nakon toga, podaci se unose u veterinarski pasoš, a vlasnik dobija potvrdu o čipiranju. Mikročip pomaže u pronalaženju životinje ako se izgubi. Potvrda je korisna prilikom putovanja sa životinjom u inostranstvo, ako nema dokumenta o poreklu.
Kako se pripremiti za dolazak novog ljubimca?
Pre nego što dovedete štene u kuću, potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove za njega:
- Ukloniti sobne biljke sa nedostižnih mesta, kako bi radoznao ljubimac nije mogao da se otrova ili povredi zbog pašenog saksije;
- Pronaći i pripremiti mesto za spavanje tako da štene bude udobno i kada odraste;
- Pripremiti jednokratne upijajuće pelene ili novine, kako bi mladić mogao obavljati nuždu, kao što je bio naviknut na prethodnom mestu boravka, pre nego što se potpuno navikne na izvođenje nužde napolju;
- Postaviti toaletni tacnu za štene karlične ili male pasmine – čihuajaua, pekineza, jorkširskog terijera, špica, kineske hoxlate, koje se često nauče da obavljaju nuždu u kući, bez čekanja na šetnju;
- Nabaviti posude za hranu i vodu od nelomljivog, netoksičnog materijala (metala, keramike, debelog stakla – posuđe od plastike nije pogodno, jer ovaj materijal upija mirise i to može smanjiti apetit životinje);
- Kupiti odgovarajuću veličinu povodca, ogrlice ili pojasa, kao i odgovarajuće igračke (za ovčara nemackog, labradora, rotvajlera trebalo bi da budu drugačije od onih za toy terijere);
- Pripremiti putnu torbu, u kojoj će se štene odvesti kući i kasnije odvesti veterinaru;
- Odabrati higijenske potrepštine: šampone, češljaljke, četku za zube i pastu za zube za životinje, alate za skraćivanje noktiju;
- Pronaći veterinarsku kliniku u kojoj će štene biti posmatrano;
- Objasniti deci kako treba da se ponašaju prema štenetu, kako ne bi životinji izazvali nelagodnost.
Pre nego što odnesete štene od majke, vredno je da pitate uzgajivača o odgovarajućim higijenskim sredstvima, jer često pas već navire na one koji su korišćeni ranije.
Posebnu pažnju treba posvetiti ishrani – ona mora biti posebno razvijena za štenad odgovarajuće starosti. Hranjenje mladunčadi komadom hrane za odrasle pse ili neuravnoteženom kućnom ishranom nije moguće – to će negativno uticati na njihov razvoj i zdravlje.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Može li se uzeti štene u 1 mesec?
-
U ovom uzrastu se preporučuje uzimanje samo onih mladunčadi koja su ostala bez majke iz nekog razloga. Na primer, ako je životinja sa ulice. Ako je štene u uzgajivaču sa majkom, bolje je čekati do starosti od 45-60 dana, u zavisnosti od veličine pasmine. Do 1 meseca, štene će tek naučiti da se samostalno hrani i ide u toalet. Ostale važne veštine za život su još uvek u fazi formiranja. Najbolji uslovi za to su prisustvo majke. Bez nje, mesečno štene će zviždati, biti zabrinuto, teže će da se navikne na novu porodicu. Takođe, u ovom periodu štenad još nemaju vakcinaciju odgovarajuću uzrastu, što prilikom preseljenja u novu porodicu stvara dodatne rizike za njihovo zdravlje.
- Izvori:
-
Stanković M. K. „Pas i ja: sigurnosna priroda slepog prijateljstva“, Izdačko izdavanstvo, 2015
-
Petrović P. i saradnici. „Klinicka ishrana pasa: inovacije i prakse“, Medicina Publikacije, 2018
