Kako se štene razvija u prvim nedeljama
U prvim nedeljama života štene zavisi od majčinog mleka. Kolostrum, prvo mleko nakon porođaja, obezbeđuje antitela, a njihovo preuzimanje naročito je važno u prvim satima života. Ako štene ne sisa, slabo napreduje ili je ostalo bez majke, potreban je savet veterinara o ishrani i nezi; kravlje mleko nije odgovarajuća zamena.
Postepeno uvođenje hrane za štenad obično počinje oko treće ili četvrte nedelje. U početku se nudi mekana hrana ili granule omekšane vodom, prilagođene uzrastu. Odvikavanje od sisanja traje više nedelja, pa to što štene ume da jede iz posude ne znači da je spremno za odvajanje od majke.
Zaštita dobijena majčinim antitelima postepeno opada, ali se vreme tog opadanja razlikuje među štencima. Postoji period kada ta zaštita više nije dovoljna, a antitela još mogu da ometaju odgovor na vakcinu. Zato se vakcine daju u seriji prema planu veterinara; jedna doza ne znači da je štene potpuno zaštićeno.
Samostalno hranjenje nije jedini uslov za odlazak u novi dom: štenetu su potrebni i vreme uz majku, kontakt sa leglom i pažljivo upoznavanje sveta.
Kroz igru sa braćom i sestrama štene vežba komunikaciju i kontrolu jačine ugriza. Majka, uslovi odrastanja, nasledne osobine i iskustva sa ljudima zajedno utiču na njegovo ponašanje. Nijedan od tih činilaca sam po sebi ne određuje kakav će pas postati.
Kada štene može da se odvoji od majke?
Po pravilu, štene ne treba odvajati od majke i legla pre navršenih osam nedelja. Mnoga štenad prelaze u novi dom između osme i dvanaeste nedelje, ali izbor trenutka zavisi od zdravlja, razvoja i uslova u kojima odrastaju. Lokalni propisi mogu određivati minimalnu starost za prodaju ili predaju, pa ih treba proveriti kod nadležnog organa; pravila za putovanje preko granice mogu biti drugačija.
Pre preuzimanja proverite da li štene:
Ima odgovarajući uzrast i samostalno jede potpunu hranu za štenad.
Ima poznatu zdravstvenu istoriju i plan vakcinacije i zaštite od parazita usklađen sa uzrastom.
Odrasta u čistom, bezbednom okruženju i ima primerena, prijatna iskustva sa ljudima.
Nema očigledne znake bolesti, poput izražene malaksalosti, ponovljenog povraćanja ili proliva. Izgled ipak nije zamena za veterinarski pregled.
Potpuna naviknutost na obavljanje nužde na određenom mestu nije uslov za preseljenje. U ovom uzrastu nezgode su očekivane, a učenje se nastavlja u novom domu, uz redovno izvođenje, nagrađivanje i bez kažnjavanja.
Prerano odvajanje može povećati rizik od problema sa strahom i ponašanjem, ali ne znači da će ih svako štene razviti. Važni su i kvalitet ranog odrastanja i kasnija podrška. Socijalizacija nije završena dolaskom u novi dom: nastavite kratka, prijatna upoznavanja sa različitim ljudima, zvucima i situacijama, bez prisile.
Ne morate čekati kraj svih vakcinacija da bi štene upoznavalo svet. Sa veterinarom dogovorite bezbedne načine socijalizacije prema lokalnom riziku od zaraznih bolesti. To mogu biti posmatranje okoline iz naručja i susreti sa poznatim, zdravim, vakcinisanim psima u kontrolisanom prostoru. Izbegavajte pseće parkove, izmet i mesta na kojima boravi mnogo pasa nepoznatog zdravstvenog statusa.
Dokumentacija i zdravstveni podaci pri preuzimanju
Dokumenti zavise od zemlje, porekla šteneta i toga da li ga kupujete ili udomljavate. Pre preuzimanja tražite sledeće podatke i proverite lokalne obaveze:
Pisani ugovor o kupovini ili udomljavanju, sa podacima o štenetu, stranama i dogovorenim obavezama.
Veterinarsku evidenciju o pregledima, vakcinama i tretmanima protiv parazita, sa datumima i planom narednih poseta.
Broj mikročipa, ako je ugrađen, i uputstvo za upis ili promenu podataka o vlasniku u odgovarajućem registru.
Dokumentaciju o poreklu, ako se štene prodaje kao pas sa rodovnikom, uz objašnjenje postupka nadležnog kinološkog saveza.
Naziv hrane, količinu i raspored obroka, kao i informacije o dosadašnjoj nezi i navikama.
Nazivi i način izdavanja dokumenata o poreklu razlikuju se među kinološkim organizacijama. Nemojte pretpostaviti da se potvrda o leglu svuda na isti način menja za rodovnik. Pre kupovine pitajte koji dokument dobijate, ko ga izdaje i kako možete proveriti podatke. Rodovnik nije potvrda zdravstvenog stanja.
Veterinarski pasoš ili drugi zdravstveni dokument ne zamenjuje automatski sve uslove za putovanje. Za put u inostranstvo proverite zahteve zemlje polaska, odredišta i tranzita kod nadležnih organa i veterinara, dovoljno rano pre puta. Mogu biti potrebni mikročip, određene vakcinacije, rokovi čekanja i dodatna dokumentacija.
Mikročip je mali identifikacioni uređaj koji veterinar ugrađuje pod kožu. Nije GPS uređaj i ne pokazuje lokaciju psa. Pomaže da se pronađeni pas poveže sa vlasnikom kada se očita broj čipa, pod uslovom da su kontakt podaci u registru tačni i ažurni.
Ako pronađete štene, odvedite ga veterinaru radi pregleda i očitavanja eventualnog mikročipa, a zatim pratite lokalni postupak prijave pronađene životinje. Držite ga odvojeno od drugih pasa dok veterinar ne proceni zdravstveno stanje i ne preporuči dalju negu i preventivu.
Kako pripremiti dom i opremu
Sklonite otrovne biljke, lekove, sredstva za čišćenje, kablove i sitne predmete koje štene može da proguta. Obezbedite prozore, balkon i stepenice.
Pripremite mirno mesto za odmor, sa ležajem koji se lako pere i prostorom u koji se štene može povući bez uznemiravanja.
Dogovorite mesto i rutinu za obavljanje nužde. Ako privremeno koristite upijajuće podloge, menjajte ih redovno. Kućni toalet ne zamenjuje šetnje, kretanje i istraživanje, ni kod malih pasa.
Nabavite stabilne posude od materijala bezbednog za hranu, koje se lako peru. Sveža voda treba da bude stalno dostupna.
Izaberite podesivu ogrlicu ili dobro prilagođen am i povodac. Igračke treba da odgovaraju veličini i načinu žvakanja šteneta, bez delova koje lako može da otkine i proguta.
Za prevoz pripremite odgovarajući, pravilno pričvršćen transporter ili drugi sistem za bezbedan prevoz pasa u vozilu.
Pripremite četku ili češalj prema tipu dlake, šampon za pse i pribor za negu zuba sa pastom namenjenom psima. Neka vam veterinar pokaže bezbedno skraćivanje noktiju.
Odaberite veterinarsku ambulantu i sačuvajte kontakt službe koja prima hitne slučajeve. Dogovorite pregled ubrzo nakon dolaska.
Objasnite deci da ne bude štene dok spava, ne uznemiravaju ga dok jede i ne podižu ga bez pomoći odrasle osobe. Kontakte male dece i psa uvek nadgledajte.
Od prethodnog staratelja zatražite informacije o rutini i, ako je moguće, poznato ćebence ili igračku. Prvih dana ograničite posete i omogućite dovoljno sna. Na dodirivanje šapa, četkanje i pregled usta navikavajte štene postepeno, uz nagrade.
U početku nastavite sa hranom koju je štene već jelo, ako veterinar ne preporuči drugačije. Birajte potpunu hranu za rast, prilagođenu očekivanoj veličini odraslog psa, a eventualnu promenu uvodite postepeno. Hrana namenjena samo odraslim psima i neplanski sastavljena domaća ishrana mogu biti neodgovarajuće za rast. Za domaće obroke potreban je stručno formulisan plan; ne dodajte kalcijum ili druge suplemente na svoju ruku.
Česta pitanja
Može li se uzeti štene sa mesec dana?
Ne treba planirati odvajanje u tom uzrastu ako štene ima majku i bezbedne uslove u leglu. Izuzeci su situacije poput gubitka majke ili ugrožene dobrobiti, kada je potrebno organizovati negu uz veterinara. Tako mladom štenetu mogu biti potrebni zamensko mleko za štence, prilagođeni obroci i pažljivo praćenje telesne mase i utopljenosti.
Da li štene mora da završi sve vakcinacije pre preseljenja?
Ne nužno. Pri uobičajenom uzrastu za preuzimanje serija vakcinacija često još traje. Važno je da imate pouzdanu evidenciju primljenih doza i da sa veterinarom dogovorite nastavak. Za međunarodno putovanje mogu važiti dodatni uslovi i ograničenja uzrasta.
Kada posle dolaska treba odmah pozvati veterinara?
Ne pripisujte svaku promenu stresu zbog preseljenja. Ponavljano povraćanje, proliv, odbijanje hrane ili izražena malaksalost kod mladog šteneta zahtevaju brz razgovor sa veterinarom. Otežano disanje, kolaps, napadi, krvav proliv uz slabost ili sumnja na trovanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
