Kako su životinje postale domaće
Psi su potomci vukova, starih predaka koji su bili rasprostranjeni u zemljama Azije, Evrope i Afrike. Slučajnici savremenih ljubimaca sa predatorima potvrđuju svoje blisko srodstvo istim brojem hromozoma – po 78.
Ključ promenama divljih životinja bio je proces udomaćivanja. Ljudi su primetili određene kvalitete i veštine vukova koje bi im potencijalno mogle biti korisne u domaćinstvu i mnogim drugim oblastima. S divljim vukom nije bilo lako brzo dogovoriti se o uslugama, proces prilagođavanja je trajao dugo. Kada su se pojavile prve drevne pasmine pasa, naučnici ne mogu sa sigurnošću reći do koje godine, ali prema nekim podacima, prve pokušaje udomaćivanja su uspešno ostvarili pre oko 40 hiljada godina. To još nisu bili ljubimci koji danas žive u našim domovima – poznate nam pasmine pojavile su se nekoliko kasnije.
Postepeno su divlji preci naših četvoronožnih prijatelja menjali svoj karakter, navike i izgled. Na primer, počeli su da imaju viseće, a ne uspravne uši. Jedna od najupečatljivijih razlika je lajanje. Ako vuk može 'avkotati' nekoliko puta, a potom se ipak prebaciti na zavijanje, neki psi su u lajanje pravi majstori. I, naravno, psi su stekli 'profesije', što je bio glavni cilj njihovog pripitomljavanja. Na spisku poslova pasa nalazile su se sledeće pozicije:
- asistent (psi su podržavali ljude sa različitim fizičkim poteškoćama, na primer, pomagali su slabovide i slepe osobe da se kreću);
- spasioc;
- konjska pasmina;
- čuvar ili stražar;
- lovac;
- pašnjak.
Predstavnici nekih pasmina još uvek obavljaju ove funkcije.
10 najstarijih pasmina pasa
Gronska izrađena pasmina (Gronska lajka)
Istorija pasmine traje oko 9,5 hiljada godina.
Godine 2020. u časopisu Science objavljena je informacija o otkriću međunarodnog naučnog projekta uz učešće naučnika iz Evrope, prema kojem je najstarija pasmina pasa na svetu upravo izrađena lajka. Gronske lajke su svoje prve 'minute slave' dobile tek u XX veku, kada su učesnici arktičkih ekspedicija doveli nekoliko pasa u Evropu. Međutim, psi nisu uspeli da se prilagode toplijoj klimi, te nisu stekli masovnu popularnost.
Karakteristike gronskih pasa su prilagođene surovim uslovima: izdržljivi su, sposobni za rad i spremni da podrže svoje vlasnike tokom sportskih aktivnosti. Vole da lajaju i jure za sitnim kućnim ljubimcima, pa se ne preporučuje držati ih u gradskim uslovima. Psi ne uživaju u igrama s decom i osećaju se najudobnije u čoporu pasa.
Akita-inu
Istorija pasmine traje oko 8 hiljada godina.
Akita-inu je jedna od najkompleksnijih pasmina za arheologe. Dokazi o postojanju ove pasmine i njenih najbližih srodnika potiču iz 8-6 hilj. pre nove ere do 2-1 veka pre nove ere. Jedan od najupečatljivijih dokaza dugog postojanja akite bili su prikazi veoma sličnih ljubimaca na glinenim posudama iz perioda stare Japana. Životinje su veoma cenjene od strane japanskih imperatora, zato se pri selekciji nisu koristile druge pasmine. Savremene benevolentne, ali osetljive akita-inu zadržale su većinu karakteristika svojih davnih predaka. Najpopularnija boja akite je crvena sa velikim belim pečatima, iako predstavnici ove pasmine mogu biti potpuno crni ili čak 'tigrovi'.
Basenđi
Istorija pasmine traje oko 8 hiljada godina.
Prve pripomene o basenđijma bile su umetničke: prikaze pasa istraživači su našli među pećinskim crtežima u Libiji. Prema crtežima, već tada su bili odlični saputnici! Međutim, u zvaničnim dokumentima centralnoafričkih zemalja psi su prvi put pomenuti 4000. godine pre nove ere. Basenđiji vole da aktivno provode slobodno vreme i veoma se vezuju za jednog vlasnika, mada prema svim ostalim članovima porodice pokazuju toplinu i poštovanje. Takođe, psi ne laju bez posebnog razloga. Prema popularnoj drevnoj legendi, jednog dana vođa basenđijma saznao je neku strašnu tajnu, ali je radi zaštite svog čopa i ljudi dao obećanje da neće govoriti. Da li je to tačno ili ne – psi to do danas ne otkrivaju.
Grejhound (Engleska borzaja)
Istorija pasmine traje oko 8 hiljada godina.
Prve slike gracioznih borzaja naučnici su otkrili u sredinama hramovske umetnosti u gradu Çatalhöyük (danas deo Turske) oko 6 hilj. pre nove ere. Međutim, priznanje savremenih kinoloških organizacija ovoj drevnoj pasmini psi su dobili tek sredinom XX veka. Grejohundi su nekada bili popularni među kraljevskim porodicama – verovatno od tada psi zadržavaju sklonost ka udobnosti. Važno je da u domaćinstvu za borzu obezbedite udobnu zonu za odmor sa dovoljno mekanom ležaljkom. Što je više, psi zaista vole da popiju dremež. U trenucima između odmora, ljubimci oduševljavaju svoje vlasnike svojom energičnošću i poslušnošću.
Afgan borzaja
Istorija pasmine traje oko 8 hiljada godina.
Ispostavlja se da afghanske borzaje nisu uvek imale tako luksuznu dugu dlaku. U njihovih predaka dlaka je bila znatno kraća – uglavnom zbog potrebe da se prilagode vrelom afganistanskom klimatu. Psi su bili izdržljiviji i često agresivniji, slušali su vlasnike, ali nisu pokazivali naklonost. Ipak, u davna vremena ljudi su cenili u ljubimcima ne dobrotu, već radnu sposobnost, koju borzaje imatkoje u izobilju. Stoga je dugo vremena ova pasmina smatrana nacionalnim blagom i doslovno čuvana od uzgoja izvan Afganistana. Savremene afghanske borzaje više se ne stide da pokažu svoja osećanja prema vlasniku! Posebno su taktilne i društvene u mlađim godinama.
Ti-bećanski mastif
Istorija pasmine traje oko 4-5 hiljada godina.
Jedne od prvih pripomena o mastifima nalaze se u kineskim hronikama: u dokumentima se navodi da su ovi psi postali verni i pouzdani pomagači lokalnih pastira. Oni nisu samo pomagali čuvanju stoke, već su bili spremni da zaštite svoje sela u slučaju opasnosti. Takođe, ljubimci su pomagali seljacima da nose teške terete. Mnogi mastifovi su služili kao stražari kod tibetanskih manastira. Veštine čuvara pasmina nisu izgubljene: mastifovi su i danas spremni da nesebično brane svoj dom. Van posla, oni su veoma društveni, kontaktni, odani i strpljivi psi.
Salući (Perzijska borzaja)
Istorija pasmine traje oko 4-5 hiljada godina.
Istraživači su često nailazili na slike salućija u istočnim mozaicima. To nije iznenađujuće: beduinci ne samo da su voleli ove ljubimce, već su ih bukvalno smatrali svetim. Izdržljive i brze salući nisu sebi ništa uskraćivali: dobijali su najbolje poslastice, a za obavljanje zadataka od vlasnika često su dolazile kamile ili konji. Duže vreme su životinje pažljivo čuvane od spoljnog sveta, pa su ovu pasminu masovno počele uzgajati tek krajem XIX veka. Nezavisnost i ponos salućija ostali su u njihovom karakteru do danas, ponekad njihova suzdržanost i delikatnost prema ljudima mogu se pogrešno protumačiti kao hladnost. U stvari, psi su vrlo osetljivi i ljubavni, samo poštuju svoje i vaše lično prostor.
Samojed (samojedska lajka)
Istorija pasmine traje oko 4-5 hiljada godina.
Naziv samojedi potiče od siberijskih samodijaca: samostalnog, 'samoudovoljnog' plemena. Kao i mnoge druge drevne pasmine, ljubimci su u velikoj meri pomagali ljudima. Na primer, čuvali su irve ili vučili sanje sa velikim teretom, bez obzira na vremenske uslove. Takođe su čuvali svoje ljudske porodice, a u najsurovijim zimama pomagali deci da se greju. Porodičnost pasmina se zadržala do danas: samojedi vole svoje odrasle i male vlasnike i bukvalno su spremni da krenu za njima čak i do ivice sveta. Ili, barem, na putovanje kroz susedne prostorije. Pored toga, psi su osetljivi na promene raspoloženja vlasnika i znaju kada je ljudima potrebna mekana podrška.
Sibirski haski
Istorija pasmine traje oko 4 hiljade godina.
Haski su radni ljubimci, pomažući Sibircima da prevoze terete i ljude. Rutine pasa često uključuju dugačke, snežne rute, pa haski imaju razvijenu izdržljivost, samouverenost i hrabrost. Naravno, važno je održavati te kvalitete kroz odgoj, jer je psu važno da vidi vlasnika kao vođu. Haski su veoma dobri i ljubavni ljubimci, ponekad čak previše: za ulogu čuvara to nisu najbolji kandidati. Takođe, često im se javlja heterohromija – osobina kod koje dva oka imaju potpuno različite boje. To fascinira mnoge buduće vlasnike.
Alaškinski malamut
Istorija pasmine traje oko 2-3 hiljade godina.
Alaškinski malamuti su drevni psi, dobili su ime po svojim vlasnicima: istorijskom plemenu Malamut-a koji je živeo na Aljasci. Zbog svoje veličine, guste dlake i izuzetne izdržljivosti, psi su se odlično snalazili u prevozu velikih tereta čak i u jakim mrazovima – to je bio, verovatno, jedan od glavnih zadataka ljubimaca. Kada nisu bili angažovani u prevozu, često su provodili vreme sa najmlađim članovima porodice i, kao i samojedi, čuvali decu od hladnoće. Savremeni malamuti još uvek cene društvo svoje porodice. Takođe, mnogi predstavnici pasmine su usvojili glumačku profesiju: zbog sličnosti s kosom, malamuti često igraju u filmovima ulogu vukova.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koja pasmina psa je najstarija na svetu?
-
Prema istraživanjima međunarodne grupe naučnika, najstarija pasmina pasa na svetu je gronska izrađena lajka – visoka, druželjubiva, prilično mirna i snažnog zdravlja. Upravo ova pasmina je najbliža srodna prva udomaćena sjevernoazijska vuka, iako sličnim osobinama poznati su i drugi sanki ljubimci – sibirski haski i alaskinski malamuti. Više saznajte o svakoj od ovih pasmina, kao i kako osigurati ili zakazati konsultacije za vašeg ljubimca na našem sajtu.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). The History of Dogs. Belgrade University Press.
-
Petrovic, M. (2019). Canine Breeds of the Balkan Region. Novi Sad Publishing.
