Od vuka do domaćeg psa
Psi potiču od drevnih populacija vukova, ali tačno vreme, mesto i tok njihovog pripitomljavanja još su predmet istraživanja. Taj proces počeo je pre više desetina hiljada godina, mnogo pre nastanka savremenih rasa. Psi i vukovi imaju po 78 hromozoma, ali taj podatak sam po sebi ne objašnjava kada ni kako su se njihove razvojne linije razdvojile.
Pripitomljavanje nije bilo jednostavno obučavanje divljih vukova za određene poslove. Verovatno je obuhvatalo dugotrajan proces približavanja ljudima i odabiranja životinja koje su lakše podnosile njihovo prisustvo. Kako se zajednički život razvijao, ljudi su favorizovali osobine korisne za lov, čuvanje stoke i naselja ili vuču tereta. Psi vodiči, pomagači i spasioci dobili su svoje specijalizovane uloge mnogo kasnije.
Šta znači da je neka rasa „drevna”?
Starost domaćeg psa, starost određene populacije pasa i starost savremene rase nisu isto. Mnoge današnje rase standardizovane su znatno kasnije nego što su nastale lokalne populacije od kojih potiču. Crtež psa nalik današnjem hrtu ili špicu nije dovoljan dokaz da je na njemu prikazana baš određena savremena rasa.
Genetska istraživanja mogu da otkriju duboke veze između starih i današnjih populacija, ali ne daju jednostavnu rang-listu najstarijih rasa. Zato sledećih deset rasa nije poređano po dokazanoj starosti, niti se njihov nastanak može pouzdano smestiti u tačnu godinu ili milenijum.
Deset rasa sa dugom istorijom
Grenlandski pas
Grenlandski pas pripada tradiciji arktičkih zaprežnih pasa koji su ljudima pomagali u prevozu i lovu. Genetski nalazi povezuju današnje arktičke zaprežne pse sa veoma starim populacijama pasa iz Sibira. To, međutim, ne dokazuje da savremena grenlandska rasa postoji u nepromenjenom obliku hiljadama godina, niti da je nesporno najstarija na svetu.
Ovi snažni i izdržljivi psi imaju velike potrebe za kretanjem i radom. Mogu biti glasni i imati izražen nagon za poteranjem drugih životinja. Njihovo poreklo iz hladnih krajeva važno je uzeti u obzir pri zaštiti od vrućine. Prikladnost za određeno domaćinstvo zavisi od konkretnog psa, iskustva vlasnika i uslova života, a ne samo od toga da li živi u gradu ili na selu.
Akita inu
Akita inu potiče iz Japana i povezuje se sa psima korišćenim za lov na krupnu divljač u oblasti Akita. Istorija japanskih pasa mnogo je starija od savremenog standarda ove rase, ali arheološki ostaci i stari prikazi nisu dovoljan osnov da se akiti pripiše tačna starost od više hiljada godina. Rasa je tokom vremena prolazila kroz promene i organizovan uzgoj.
Akite su često privržene porodici, samostalne i rezervisane prema nepoznatim ljudima. Neke teže prihvataju druge pse, pa su važni pažljiva socijalizacija i odgovorno vođenje. Kod japanske akite sreću se crvena, bela i tigrasta boja; ne treba je poistovećivati sa američkom akitom, koja ima drugačiji standard.
Basenđi
Basenđi je povezan sa lovačkim psima centralne Afrike. Psi sličnog izgleda pojavljuju se na drevnim prikazima, ali sama sličnost ne potvrđuje neprekinutu istoriju današnje rase. Tvrdnje o njenom tačnom nastanku pre osam hiljada godina treba uzeti sa rezervom.
Posebno je poznat po tome što obično ne laje na uobičajen način. Ipak, nije nem: može da zavija, cvili i ispušta prepoznatljive zvuke nalik jodlovanju. Basenđiji su često radoznali, samostalni i aktivni. Zbog mogućeg snažnog lovnog nagona, puštanje bez povoca treba ograničiti na bezbedno ograđen prostor.
Grejhaund — engleski hrt
Vitki lovački psi koji plen prate vidom poznati su iz davnih vremena. Grejhaund pripada toj široj grupi hrtova, ali njegova savremena rasa razvijala se u Britaniji. Nije opravdano svaki drevni prikaz dugonogog psa označiti kao grejhaunda niti iz njega izvoditi tačnu starost rase.
Grejhaundi su građeni za brzinu i kratke, intenzivne napore. Mnogi u kući rado odmaraju, ali im i dalje trebaju svakodnevne šetnje i bezbedne prilike za aktivnost. Mekana ležaljka prija njihovom vitkom telu. Odnos prema mačkama i drugim malim životinjama treba procenjivati pojedinačno zbog mogućeg nagona za poteranjem.
Avganistanski hrt
Avganistanski hrt potiče od lovačkih pasa sa područja Avganistana i okolnih krajeva. Različiti lokalni tipovi bili su prilagođeni terenu i klimi, a savremena rasa oblikovana je kasnijim uzgojem. Nema dovoljno osnova za tvrdnju da su svi njeni preci bili kratkodlaki, agresivni ili nenaklonjeni ljudima.
Duga dlaka zahteva redovnu i pažljivu negu. Ovi hrtovi često su samostalni i uzdržani prema nepoznatima, dok prema bliskim ljudima mogu biti veoma privrženi. Za učenje su korisni strpljenje, nagrađivanje i kratke vežbe. Kao i drugim hrtovima, potrebno im je bezbedno okruženje za trčanje.
Tibetanski mastif
Tibetanski mastif povezan je sa velikim psima čuvarima iz tibetanskih i himalajskih oblasti. Takvi psi čuvali su stoku, domaćinstva i manastire. Pominjanje velikog psa čuvara u starom zapisu ipak nije samo po sebi dokaz da je reč o današnjoj standardizovanoj rasi.
Čuvarske sklonosti mogu biti izražene, uz samostalnost i rezervisanost prema nepoznatima. Zato su važni rana socijalizacija, sigurna ograda i kontrolisano upoznavanje sa gostima. To nije pas čije čuvarsko ponašanje treba dodatno podsticati. Privrženost porodici ne znači da će svaki primerak biti druželjubiv prema svim ljudima i životinjama.
Saluki — persijski hrt
Saluki se povezuje sa dugom tradicijom lovačkih hrtova Bliskog istoka. Ovi psi bili su cenjeni zbog brzine i izdržljivosti, a u pojedinim zajednicama imali su poseban položaj. Drevni prikazi sličnih pasa svedoče o istoriji tog tipa, ali ne omogućavaju pouzdano određivanje starosti savremene rase.
Salukiji su često nežni prema svojim ljudima i uzdržani prema nepoznatima. Samostalnost ne treba tumačiti kao odsustvo privrženosti. Potrebni su im kretanje, miran pristup učenju i bezbedan prostor za trčanje, uz pažnju prema njihovom lovnom nagonu.
Samojed
Ime samojeda povezano je sa istorijskim nazivom za samodijske narode severne Evroazije, a ne sa izrazom „samoudovoljno pleme”. Preci rase pomagali su ljudima u poslovima koji su, zavisno od zajednice, uključivali rad uz irvase i vuču saonica. Savremena rasa nastala je kasnijim odabirom i uzgojem tih severnih pasa.
Mnogi samojedi uživaju u društvu ljudi, ali im je uz porodični kontakt potrebna redovna fizička i mentalna aktivnost. Gusta dlaka traži negu, a tokom toplih dana treba obezbediti hladovinu, vodu i izbegavati napor po vrućini. Druželjubivost rase nije zamena za nadzor pri kontaktu psa i deteta.
Sibirski haski
Sibirski haski potiče od zaprežnih pasa severoistočnog Sibira, povezanih sa Čukčima. Njihova izdržljivost razvijana je za kretanje na velikim razdaljinama i vuču tereta. Ta tradicija znatno je starija od savremene standardizacije rase, ali to ne opravdava preciznu tvrdnju da današnja rasa postoji četiri hiljade godina.
Haskiji su često društveni, energični i samostalni, pa uglavnom nisu prvi izbor za čuvanje poseda. Potrebni su im dosledan trening uz nagrađivanje, dovoljno aktivnosti i dobro obezbeđen prostor; odnos sa psom ne treba graditi kroz dominaciju ili zastrašivanje. Mogu imati plave, smeđe ili različito obojene oči, ali izgled očiju ne govori o temperamentu.
Aljaski malamut
Aljaski malamut ime je dobio po inuitskoj zajednici Mahlemiut sa Aljaske. Njegovi preci bili su snažni zaprežni psi, naročito korisni za vuču težih tereta. Njihova istorija deo je dugog zajedničkog života ljudi i pasa na Arktiku, ali tačna starost savremene rase ne može se izjednačiti sa starošću te tradicije.
Malamuti su snažni psi kojima su potrebni kretanje, rad i kontakt sa porodicom. Mogu imati izražen nagon za poteranjem i ne moraju se slagati sa svakim psom. Gusta dlaka ne znači da su otporni na pregrevanje, pa aktivnosti treba prilagoditi temperaturi i kondiciji. Zbog njihove veličine i snage, kontakt sa malom decom uvek treba nadzirati.
Odgovori na često postavljana pitanja
Koja rasa pasa je najstarija na svetu?
Nema jednog pouzdano utvrđenog odgovora. Rezultat zavisi od toga da li se posmatraju arheološki nalazi, genetsko poreklo, pisani tragovi ili nastanak standardizovane rase. Grenlandski pas, basenđi, saluki i druge ovde opisane rase povezani su sa starim populacijama pasa, ali nijednu nije opravdano bez ograde proglasiti najstarijom.
Da li drevno poreklo znači bolje zdravlje ili lakši život sa psom?
Ne. Poreklo samo po sebi ne garantuje dobro zdravlje, dugovečnost ili jednostavan trening. Pri izboru psa važniji su njegove konkretne potrebe, temperament, zdravstvena istorija i mogućnost vlasnika da mu obezbedi odgovarajući život. Mnoge od ovih rasa zadržale su radne i lovačke sklonosti koje zahtevaju vreme, iskustvo i pažljivo upravljanje.
