Jednoj osobi pas koji prilazi deluje kao bezazlen pozdrav. Drugoj je to upad u lični prostor, dodatni stres ili realna opasnost. Tu nastaje nesporazum: nije sporno to što psi imaju potrebu da istražuju i upoznaju okolinu, već pretpostavka da je njihov prilazak svima dobrodošao. U hodniku zgrade, na trotoaru ili u čekaonici kod veterinara, „ma samo hoće da se javi“ nije zamena za sprečavanje neželjenog kontakta.
Kad „druželjubiv“ pas pređe granicu
Ne mora doći do ujeda da bi susret bio neprijatan. Njuškanje tela bez poziva, lizanje ruku, skakanje, guranje između prolaznika i njihovih torbi ili pomagala za hodanje — sve to vlasniku može izgledati kao sitnica, a drugoj osobi predstavljati ozbiljan problem.
Lični prostor postoji i na ulici, u liftu ili ispred prodavnice. Neko voli pse, ali ne želi dlaku i blato na odeći. Neko je alergičan, plaši se ili jednostavno ne želi dodir nepoznate životinje. Nije dužan da obrazlaže svoju odluku.
Razlozi za oprez često nisu vidljivi. Osoba može imati hronične bolove, oporavljati se od operacije ili imati teškoće s ravnotežom. Za nekoga ko koristi štap, štake ili kolica, i mali pas pod nogama može biti prepreka. Čak i bez agresije, nagli skok ili sudar mogu izazvati bol, pad ili jak strah.
Prijateljska namera psa ne čini neželjeni kontakt prihvatljivim.
Ne traži se savršen pas, već pravovremena reakcija vlasnika
Psi mogu biti radoznali, uzbuđeni i željni kontakta. Posao vlasnika nije da ukloni svaki impuls, već da upravlja razmakom i kretanjem tako da drugi ne moraju da izbegavaju njegovog psa. To počinje pre nego što pas stigne do nečijih nogu.
Pri mimoilaženju skratite povodac dovoljno da pas ne može da dohvati prolaznika, ali bez stalnog zatezanja i trzanja. Ako je prolaz preuzak, sačekajte na širem mestu ili promenite putanju. Sama oprema nije garancija kontrole: važni su pažnja vlasnika, odgovarajuća udaljenost i ponašanje psa.
Način vođenja psa | Šta omogućava | Na šta paziti |
|---|---|---|
Povodac skraćen za mimoilaženje | Ograničava domet psa u blizini ljudi | Ne zamenjuje dovoljan razmak; izbegavati trzanje i stalnu napetost |
Izvlačeći povodac | Veći domet kretanja tamo gde je to dozvoljeno i bezbedno | Pre gužve ga skratiti i zaključati; izvučena traka može preseći put prolaznicima |
Kretanje bez povoca | Slobodnije kretanje u odgovarajućem prostoru | Samo gde je dozvoljeno i kada se pas može bezbedno nadzirati; ni pouzdan opoziv ne isključuje iznenađenja |
Izvlačeći povodac je posebno nepraktičan kada pas nekoliko metara ispred vlasnika prelazi tuđu putanju. Skratite ga pre ulaska u hodnik, lift ili gužvu, a ne tek kada pas nekome priđe. Pravila o povocu i pristupu pasa razlikuju se među mestima: proverite oznake, pravila prostora i, kada je potrebno, informacije nadležnog lokalnog organa.
Prevencija često izgleda sasvim obično: pomerite psa na stranu udaljeniju od prolaznika, sačekate da neko izađe iz lifta ili pređete na širi deo staze. Upravo te male odluke smanjuju mogućnost neprijatnog susreta.
Zašto „on je prijateljski nastrojen“ nije dovoljno
Ta rečenica opisuje vlasnikovu procenu svog psa, ali ne govori ništa o potrebama druge strane. Ako drugi vlasnik uzmiče, drži psa uz sebe ili traži razmak, ne puštajte svog psa da priđe. Nije potrebno da znate razlog da biste poštovali zahtev.
Neki psi na blizinu drugih pasa reaguju lajanjem, režanjem ili naglim povlačenjem na povocu. Takva reaktivnost sama po sebi ne objašnjava uzrok: mogu doprineti strah, frustracija, prethodna iskustva ili bol. Iznenadni prilazak može dodatno otežati situaciju, čak i kada pas koji prilazi želi igru.
Velika razlika u veličini dodatno povećava mogućnost ozbiljne povrede manjeg psa u sudaru, gruboj igri ili sukobu. To ne znači da je svaki veliki pas opasan niti da ponašanje manjeg psa nije važno. Znači da oba vlasnika treba da spreče susret koji druga strana ne želi.
Nepoznata osoba nije dužna da prihvati kontakt samo zato što vi verujete svom psu.
Mesta na kojima je razmak posebno važan
Trotoari, ulazi i liftovi
U uskim prolazima nema mnogo prostora za izbegavanje. Držite psa blizu sebe i ne dozvolite da povodac prepreči put. Pre ulaska u lift pitajte da li je ljudima unutra prijatno da uđete sa psom; ako nije, sačekajte sledeću vožnju.
Parkovi i plaže
Otvoren prostor nije automatski dozvola za puštanje psa niti za prilazak ljudima, deci, hrani i peškirima. Proverite pravila konkretnog mesta. I tamo gde je kretanje bez povoca dozvoljeno, nadzor i sprečavanje neželjenih kontakata ostaju važni.
Čekaonica kod veterinara
Životinje u čekaonici mogu biti uplašene, u bolovima ili bolesne. Izbegavajte međusobno upoznavanje i pratite uputstva osoblja, čak i kada oba vlasnika misle da bi susret prošao mirno. Ako vaš pas teško podnosi blizinu drugih, pitajte možete li sačekati napolju ili u odvojenom prostoru.
Prodavnice i prostori za pse
Dozvoljen ulazak u prodavnicu ne znači da pas sme da luta između kupaca. Poštujte pravila objekta i ostavite prolaz slobodnim. U ograđenom prostoru za pse očekuje se više psećih interakcija, ali ni tamo nisu prihvatljivi uporno uznemiravanje, gruba igra koju drugi pas pokušava da prekine ili skakanje na ljude. Ako pas ne može da se odvoji od takve interakcije, prekinite je i napustite prostor.
Kako vežbati miran pozdrav
Skakanje i uporno traženje pažnje mogu se održavati kada pas njima dobija maženje, hranu ili pristup osobi. Ipak, ponašanje nije uvek samo pitanje „nepostavljenih granica“: uzbuđenje, strah i uslovi u kojima pas uči takođe utiču. Umesto kažnjavanja, učite psa šta želite da radi.
Počnite u mirnom okruženju, uz osobu koja pristaje da učestvuje. Nagradite psa kada su mu sve četiri šape na podu i kada može da usmeri pažnju na vas.
Prilazak dopustite tek kada osoba pristane, a pas deluje opušteno. Ako skače ili se previše uzbudi, mirno povećajte razmak i pokušajte lakši korak.
Vežbajte i prolazak bez upoznavanja. Nagradite mirno kretanje pored ljudi na udaljenosti na kojoj pas još može da vas prati.
Ako se pas sklanja, ukoči ili pokušava da izbegne dodir, ne forsirajte pozdrav. Pristanak osobe nije dovoljan ako psu kontakt ne prija.
Gužva nije dobro mesto za početak vežbanja. Birajte mirnije vreme i dovoljno širok prostor, pa postepeno povećavajte zahtevnost. Ako pas uporno nasrće, teško se smiruje ili postoji rizik od ujeda, potražite stručnu pomoć zasnovanu na metodama nagrađivanja. Kod nagle promene ponašanja ili sumnje na bol obratite se veterinaru.
Šta reći i uraditi u samom susretu
Pre prilaska pitajte: „Da li želite da se pozdravite?“ ili „Da li vašem psu odgovara upoznavanje?“ Osmeh i pogled nisu pouzdana dozvola. Ako nema jasnog pristanka, nastavite bez kontakta. Ako neko kaže „ne“, sklonite psa bez ubeđivanja i traženja objašnjenja.
Ako je vaš pas već prišao, mirno ga udaljite povocem ili naučenim pozivom i kratko se izvinite. Ne tražite od druge osobe da ga mazi, hrani ili učestvuje u treningu. Ako vama prilazi tuđ pas, možete jasno reći: „Molim vas, zadržite psa, ne želim kontakt.“
Poštovanje ide u oba smera: ni ljudi ne bi trebalo da dodiruju nepoznatog psa bez pitanja ili da mu prilaze dok se povlači. Cilj nije da svaki susret postane upoznavanje, već da i ljudi i psi mogu mirno da prođu.
