Mnogi terijeri prvobitno su uzgajani za lov na sitne životinje i suzbijanje glodara. Danas su često porodični psi, ali kod brojnih rasa i dalje su izraženi upornost, živahnost i interesovanje za plen. Mala veličina zato ne znači nužno i male potrebe za aktivnošću.
Poreklo i raznovrsnost terijera
Naziv terijer povezan je sa latinskom rečju terra, odnosno zemlja, i radom pasa koji su pratili plen u jazbinama. Mnoge poznate rase razvijene su na Britanskim ostrvima. Njihov izgled i radne osobine oblikovani su prema lokalnim uslovima i zadacima, a ne prema jednom zajedničkom modelu.
Ime rase nije uvek isto što i njena kinološka klasifikacija. Na primer, ruski crni terijer pripada FCI grupi pinčera, šnaucera, molosa i srodnih pasa, dok su bostonski i tibetanski terijer u grupi pasa za pratnju i razonodu. Sledeći pregled obuhvata odabrane rase, a ne potpun spisak svih terijera.
Temperament i obuka
Terijeri nisu jednaki po ponašanju. Kod mnogih se sreću samostalnost, sklonost kopanju, lajanje i snažan lovni nagon, ali se te osobine razlikuju među rasama i pojedinačnim psima. Nijedna rasa nije po pravilu bez agresivnog ponašanja niti je svaki njen predstavnik dobar čuvar.
Koristite kratke, zanimljive treninge uz nagrađivanje poželjnog ponašanja.
Vežbajte dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu i mirno odmaranje.
Socijalizaciju sprovodite postepeno, bez prisiljavanja psa na kontakte koji ga plaše.
U blizini divljih životinja i saobraćaja koristite povodac ili bezbedno ograđen prostor. Socijalizacija ne uklanja nužno lovni nagon.
Za uspešnu obuku nije potrebno da budete „vođa čopora“. Važniji su doslednost, jasni zadaci i nagrade koje psu znače. Ako pas ne uspeva da izvrši zahtev, olakšajte vežbu i proverite da li je ometen, uplašen, umoran ili mu nešto izaziva bol.
Veći psi i terijeri radnog porekla
Ruski crni terijer razvijen je u tadašnjem Sovjetskom Savezu za službene zadatke. To je veliki, snažan pas čija dlaka zahteva redovno četkanje i profesionalno uređivanje. Njegova veličina i moguće izraženo čuvarsko ponašanje zahtevaju pažljivo vođenje i ranu socijalizaciju; nije samo uvećana verzija malog lovnog terijera.
Erdel terijer potiče iz Engleske i jedan je od najvećih terijera. Aktivnom vlasniku može biti dobar saputnik za šetnje, rad njuškom i druge prilagođene aktivnosti. Njegova oštra dlaka traži redovnu negu. Gusta dlaka ne znači da pas može bezbedno da boravi napolju u svim zimskim uslovima, niti opravdava stalni smeštaj u kavezu.
Odabrane aktivne rase
Američki pit bul terijer ima istorijske korene u britanskim psima tipa bul i terijer, a razvijan je u Sjedinjenim Američkim Državama. FCI ga ne priznaje kao zasebnu rasu, ali postoje druge kinološke organizacije koje ga registruju. Potrebni su mu odgovorno vođenje i primerena aktivnost, a ne vežbe visenja zubima ili iscrpljivanje. Pre nabavke proverite eventualna lokalna ograničenja za držanje i putovanje.
Nemački lovni terijer, odnosno jagdterijer, prvenstveno je radni lovački pas. Često ima izražen lovni nagon i veliku potrebu za angažovanjem. Nije dobar izbor samo zato što je relativno mali: vlasnik mora moći da mu obezbedi bezbedne aktivnosti i kontrolu u blizini drugih životinja.
Irski terijer, keri blu terijer i irski mekodlaki pšenični terijer razlikuju se po građi i dlaci. Sva tri mogu biti živahni porodični saputnici, ali potrebe konkretnog psa treba proceniti pojedinačno. Pšenični terijer jeste priznata rasa; njegova mekana dlaka zahteva redovno češljanje kako se ne bi mrsila.
Bulterijer i minijaturni bulterijer zasebne su rase prepoznatljive po jajastom obliku glave. Kratka dlaka olakšava održavanje, ali ne znači odsustvo linjanja. Potrebni su im kretanje, učenje i odmor, bez zahteva za „maksimalnim naporom“. Igru sa decom uvek treba nadzirati, kao i kod svakog drugog psa.
Bedlington terijer prepoznatljiv je po izgledu koji podseća na jagnje, ali taj izgled ne govori pouzdano o njegovom temperamentu. Potrebni su mu redovno četkanje i šišanje, uz svakodnevnu aktivnost prilagođenu uzrastu i zdravlju.
Mali terijeri
Australijski terijer ima oštru dlaku, dok australijski svilenkasti terijer ima dugu, svilenkastu dlaku kojoj je potrebno redovno češljanje. Obe rase su male, ali mogu biti veoma živahne. Ne treba pretpostaviti da su automatski pogodne za svaku porodicu ili za slobodan kontakt sa sitnim kućnim ljubimcima.
Vesthajlendski beli terijer i kern terijer potiču iz Škotske. Kod njih se mogu javiti sklonost kopanju i jurenju sitnih životinja. Bezbedna ograda i nadzirana igra važniji su od same veličine dvorišta.
Džek rasel i parson rasel terijer jesu srodne, ali zasebne rase. Često su aktivni i uporni, pa im pored šetnji koriste igre traženja i kratki treninzi. Nisu dobar izbor za nekoga ko očekuje mirnog psa samo zbog malih dimenzija.
Jorkširski terijer ima dugu, svilenkastu dlaku koja zahteva redovno održavanje. Engleski toj terijer ima kratku dlaku, ali i njemu trebaju šetnje, istraživanje i obuka. Navikavanje na podlogu za nuždu ne zamenjuje izlaske i druge potrebe psa.
Nega dlake i osetljivost na vremenske uslove
Način nege zavisi od tipa dlake. Kod brojnih oštrodlakih terijera primenjuje se trimovanje, odnosno uklanjanje zrele dlake, ali učestalost i tehnika nisu iste za sve pse. Češki i keri blu terijer obično se uređuju šišanjem. Frizer za pse koji poznaje rasu može pomoći da se izabere odgovarajuća rutina bez bolnog čupanja ili oštećenja kože.
Američki goli terijer potiče iz Sjedinjenih Američkih Država. Njegovoj nezaštićenoj koži potrebna je pažnja zbog sunca, hladnoće i iritacija. O odgovarajućoj zaštiti posavetujte se sa veterinarom. Odsustvo dlake ne znači da pas neće izazvati alergijsku reakciju: alergeni mogu poticati i iz pljuvačke i peruti.
Bostonski terijer ima kratku njušku, zbog čega može teže podnositi vrućinu i napor. Ako pas otežano diše u mirovanju, kolabira ili su mu desni plavičaste, potrebna je hitna veterinarska pomoć. Takve znake ne treba smatrati normalnim osobinama rase.
Koji terijer vam odgovara?
Stan ili kuća nisu jedini kriterijum. Važnije je koliko vremena imate za šetnje, obuku, druženje i negu. Dvorište ne zamenjuje zajedničke aktivnosti, a mali pas može imati veće potrebe za angažovanjem od mnogo krupnijeg psa.
Razmotrite odnos konkretnog psa prema deci, drugim psima i sitnim životinjama, umesto da se oslanjate samo na opis rase.
Uračunajte troškove veterinarske nege, hrane i održavanja dlake.
Kod odgovornog odgajivača tražite podatke o zdravlju roditelja i pregledima preporučenim za rasu; pri udomljavanju razgovarajte o poznatom ponašanju i zdravstvenom stanju psa.
Ako planirate putovanja ili se za određeni tip psa primenjuju posebna pravila, proverite uslove kod nadležnog organa i veterinara pre nabavke ili polaska.
