Sve što treba da znate o Bedlington terijerima

Bedlington terijer – hrabar pas sa dobrim čuvarskim osobinama. Druženjski i uravnotežen. Odan svojoj porodici.

• Zemlja porekla: Velika Britanija
• Veličina: srednja
• Visina: 38-44 cm
• Težina: 7,7-10,4 kg
• Vek: 11-16 godina
• Grupe prema FCI: Terijeri

Osnovne informacije o Bedlington terijerima

• Smatraju se retkom pasminom, tako da je nabavka šteneta složena.
• Ovo su energični i razigrani psi, ali bez agresije.
• Kažu da imaju nežan izgled jagnjeta, neustrašivo srce lava i sportsku građu poput trkačkog konja.
• Ovi psi veoma malo linjaju, odeća, tepisi i sofa u kući neće biti prekriveni dlakama, zbog čega su idealni za ljude koji teže savršenstvu u pogledu čistoće.
• Bedlington terijer će uvek biti odan prijatelj i saputnik, miran, prijateljski nastrojen i neagresivan.
• Imaju upečatljiv i neobičan izgled, pa će takav pas uvek privući pažnju i ne dozvoliti vlasniku da se 'izgubi u gomili'.
• Da bi ovi psi uvek izgledali efektno i uredno, potrebno ih je šišati otprilike svakih dva meseca, za šta su potrebne veštine i iskustvo. Ako ih nemate, obratite se profesionalnim frizerima za pse.
• Ranije su se psi koristili u lovske svrhe. Danas Bedlington terijeri uglavnom služe kao saputnici i izložbeni psi.
• Kod ove pasmine se karakteristike klasičnog terijera ne manifestuju toliko kao kod njenih starih, iako je uvek spremna da bude 'zamena' vlasniku u njegovom odsustvu i da se bavi 'odgojem' drugih četvoronožnih članova porodice.

Istorija

Prva zabeležena pomenu pasmine, prema mišljenju istoričara, datira iz 18. veka. Nastali su na teritoriji savremene Velike Britanije, na granici između Engleske i Škotske. U tim teškim vremenima ova šarmantna psa, koja je spolja izgledala kao ovca, imala je drugo ime – Rotherham terijer.

Rasna uzgoj tada su uglavnom sprovodile siromašne slojeve društva. Postoje istorijski podaci koji dokazuju da su nomadski Romi i prosjački umetnici bili uspešni u ovome. Psi su počeli da se aktivno koriste za lov i čuvanje.

Kasnije, već u 19. veku, pasminom su počeli da se interesuju predstavnici aristokratskih porodica. Uspeh u lovu i prirodna neobična lepota Bedlington terijera nisu višekratno obeleženi na gravurama i platnima umetnika tog doba. Postoji pretpostavka da su psi takođe imali široku rasprostranjenost među pastirima. Zahvaljujući svom spoljašnjem sličnosti sa ovcom, perivoje su ih doživljavale kao članove zajednice, ali istovremeno su mogli odlično da obavljaju čuvene funkcije.

Godine 1893. u Engleskoj je osnovan Nacionalni klub pasmine. Njihovi standardi su usvojeni još kasnije, četiri godine kasnije – 1897. godine. Počele su se održavati brojne izložbe pasa i različiti oblici takmičenja za demonstraciju njihovih lovačkih i čuvenih sposobnosti.

Bedlington terijer stigao je u Ameriku pomorskim putem početkom 20. veka, gde je dobio svoj razvoj i priznanje. Nakon kratkog vremena registrovan je u Američkoj kinološkoj asocijaciji.

Predstavnici pasmine sa američkog kontinenta počeli su postepeno da se šire širom sveta, što je nesumnjivo uticalo na dalje formiranje pasmine.

Opis Bedlington terijera

Ova pasmina kombinuje elegantnu fleksibilnost sa izraženom mišićnom masom i dobro razvijenim grudom. Najverovatnije je takvu građu nasledila od drevnih brzi. Njihova visina u grebenu je nešto manja od dužine tela.

Bedlington terijer ima zadivljujući izgled i veoma je sličan i malenom ovčaru i šarmantnom pudlu.

Ovom psa je stilski profiljan, plemenit i ima neobične plastične pokrete. Frizura sa elegantnim prelazima daje glavi ljubimca oblik jajeta, zbog čega ga neki vlasnici povezuju sa vanzemaljcima.

Glava

Glava Bedlington terijera ima kruškasti, nešto produženi oblik i pokrivena je gustom dlakom koja formira 'kapu'. Lubanja je okrugla i relativno uska.

Boja njuške može varirati u zavisnosti od boje dlake. Psi sandžucke ili liverne boje imaju smeđu njušku. U svim ostalim varijantama, psi imaju crnu boju njuške. Veliki su i dobro otvoreni nosni otvori.

Zubi su veliki. Prednji zubi na gornjoj vilici skoro potpuno prekrivaju prednje zube na donjoj. Usne se čvrsto spajaju.

Oči

Oči ove pasmine su male veličine sa trouglastim obreza. Boja varira u zavisnosti od boje dlake. Psi sandžucke ili liverne boje imaju svetle oči sa nijansama lešnika. Psi drugih boja imaju smeđe oči.

Uši

U Bedlington terijera uši su spuštene, leže na obrazima, srednje veličine i pokrivene tankom dlakom koja formira 'češljeve' na vrhovima.

Vrat

Relativno je snažan. Dobro razvijen na osnovici. Ima odgovarajuću dužinu sa sužavanjem u predelu glave.

Telo

Bedlington terijeri imaju izraženu fleksibilnost i odlično razvijene mišiće. Leđa imaju lukoviti savijanje. Najviši deo leđa nalazi se u predelu grudnog koša.

Širok grudni deo sa ravnim rebrom ima dobru dubinu.

Rep

Rep ovih pasa je mali, elegantno uvijen, nikada se ne podiže iznad najviše tačke leđa.

Noge

Prednje noge Bedlington terijera stoje pravo sa blagim širenjem prema grudima. Lopate su postavljene kosim, ravnim položajem.

Zadnje noge su veoma dobro razvijene. Njihova dužina je duža u odnosu na prednje noge. Kolena su snažna, pravo oblika, odlično izražena.

Šape su relativno duge u odnosu na telo, završavaju se približno zatvorenim prstima.

Pokreti

Bedlington terijeri se kreću lako i graciozno poput trkačkih pasa. Psi mogu razviti veliku brzinu. Kada se pas kreće mirno, njegovi pokreti su skokasti i laki, a pri trčanju kao da blago njišu.

Dlaka

Dlaka ovih pasa nije kruta, dovoljno je gusta, a na glavi se uvija u stilske kovrdže.

Boja

Boja Bedlington terijera može biti sandžucka, liverna, plava sa podtlakom ili bez njega.

Veličina i težina

Odrasla jedinka treba da teži od 7,7 do 10,4 kg. Visina varira u zavisnosti od pola: kod mužjaka je od 41 do 44 cm, kod ženki od 38 do 42 cm.

Karakter Bedlington terijera

Ovi psi imaju uravnotežen i dobronameran karakter, inteligentni su, sigurni u sebe, neplašljivi, nisu skloni nervozi.

Psi su hrabri i neustrašivi, iako na prvi pogled deluju miroljubivo i blago. Ove životinje postaju dobri čuvari i njihove kompaktne veličine nisu prepreka za to. Ne može se reći da su Bedlington terijeri agresivni, ali su neverovatno hrabri, nikada neće odustati pred protivnikom i uvek će štititi svoju porodicu.

Ovaj odani pas je usmeren na vlasnika, zbog čega može da bude ljubomoran kada vlasnik dobije još jednog ljubimca.

Bedlington terijer se ponaša prema deci razigrano i energično, kao i prema podjednakima, spreman je da provodi beskonačno vreme u njihovom društvu i igra se sa njima u bilo koje igre, pod uslovom da ima puno kretanja, zabave i buke. Međutim, komunikacija između dece i psa treba da bude kontrolisana, dete treba da se odnosi prema ljubimcu s poštovanjem, a ne kao prema igračkama. Bedlington terijer, iako ima mekano, dobro srce, neće podneti nepoštovanje.

Ovi psi su izdržljivi. Sposobni su da razviju ogromnu brzinu. Takođe veoma dobro plivaju, ponekad se upoređuju sa njujfaundlendom.

Pasma se dobro slaže s drugim psima, ali se ne preporučuje držati ih sa sudarajućim psima koji imaju dominantan karakter. Bedlington terijer neće dozvoliti da bude u pozadini i može odmah reagovati na izazov, uprkos slatkom izgledu ovce.

Ovi psi su vedri i dobronamerni po prirodi, ali imaju liderske kvalitete, mogu pokazivati tvrdoglavost i svojevoljnost, zbog čega im je veoma potrebna rana socijalizacija i stručan odgoj.

Odgoj i treniranje pasmine

Bedlington terijeri, kao i svi terijeri, dobro reaguju na treniranje, ali ih je potrebno disciplinovati od ranog doba. Ovi psi mogu biti tvrdoglavi, ali istovremeno su pametni i žele da ugode. Ako razumeju da je vlasnik zadovoljan njima, spremni su da ponavljaju vežbu više puta.

Negativno reagiraju na stroge metode obuke, takvo postupanje sa njima, kao i sa drugim životinjama, je strogo neophodno. Najuspešnije tehnike rada sa Bedlington terijerima su tehnike pozitivnog pojačanja, poput ukusnih poslastica i pohvala.

Priprema za dolazak šteneta treba da se obavi unapred. Potrebno je nabaviti sve neophodne stvari – hranu, igračke, ležaj, pelene, posude itd.

Podloga za odmor treba da odgovara veličini odraslog Bedlington terijera i najbolje da ima skidovivu korpu radi periodične pranja. Postavljanje ležaja za spavanje obavezno u udobnom, neprohodnom mestu bez promaje, kako bi štene osećalo sigurnost tamo. Preporučuje se korišćenje posuda od nebojenih, lako perivih materijala (boje mogu izazvati alergije). Posude treba da odgovaraju veličini njuške malog Bedlington terijera.

Igračke je bolje kupiti od čvrste livene gume, različitih oblika i funkcija. Ne mora ih biti mnogo, veliki broj brzo će se psu zamoriti.

Radi sigurnosti štene treba da se oslobodi svih žica i predmeta koje može da požvaće i proguta.

Odgoj Bedlington terijera treba početi odmah nakon dolaska u porodicu.

Prvo treba da savlada jednostavne veštine – da zapamti gde su njegov ležaj, toalet, posude za hranu i piće. Pas treba da nauči svoje ime, navikne se na povodac i ogrlicu. Zatim ga treba naučiti da prilazi vlasniku, donosi stvari po komandi, jede po režimu, odlazi na svoje mesto.

Ali odgoj nije samo treniranje, to je sposobnost pravilnog ponašanja uvek i svuda. Potrebno je pokazati psu norme ponašanja. Ako, na primer, štenetu nije dozvoljeno da traži hranu sa stola, taj zabranu treba odmah označiti bezuslovno i čvrsto.

Bedlington terijeri su strastveni čuvari svoje teritorije, ali im ne treba dozvoliti da stalno laju na nepoznate ljude. Treba da se apsolutno slušaju vlasnika, on treba da bude njihov autoritet.

Treninge je bolje sprovoditi u vidu igre i obavezno sa ukusnim nagradama, inače će štene dosaditi i neće hteti da se bavi. Pas može da se nagradi specijalnim zdravstvenim poslasticama iz prodavnica za životinje. Treba razgovarati sa ljubimcem prijateljski – psi dobro razumeju intonacije. Treniranje je poželjno sprovoditi svakodnevno, ne predugo – ne više od pola sata sa odraslom jedinkom.

Bedlington terijerima je potrebna mentalna stimulacija, ona je važna za treniranje njihovog uma. Ovi psi uspešno učestvuju u aktivnostima koje uključuju ne samo trčanje i skakanje, već i različite mozgalice, traženje poslasticama, lavirinte itd.

Održavanje i nega

Bedlington terijer zahteva određenu količinu vremena i napora za negu.

Ovi psi imaju kovrdžavu 'hrskavu' dlaku, koja je mešavina mekanih i čvrstih dlačica. Malo linjaju, ali dlaka brzo raste, stoga je potrebno ih češljati 2-3 puta nedeljno i voditi u frizerski salon na šišanje svakih dva meseca. Za ove procedure potrebne su sprejevi protiv čvorova, puder, češalj ili silikonske rukavice.

Bedlington terijera se može kupati jednom u dve nedelje uz upotrebu šampona i regeneratora za pse sa kovrdžavom dlakom. Kupanje pomaže da dlaka ljubimca brže obnavlja.

Ali prečesto kupanje može prouzrokovati da dlaka psa postane tupog izgleda.

Zato, ako pas živi van grada, puno se šeta i jako se prljavo, bolje je kupiti specijalne vlažne maramice iz prodavnica za životinje, koje omogućavaju kupanje ljubimca da se ne mora toliko često kupati.

Klope Bedlington terijera se šišaju po potrebi, otprilike dva puta mesečno, koristeći škare za sitne i srednje pse. Ako se to ne radi na vreme, odrastaće nokat će se savijati i prouzrokovati nelagodnost pri hodanju.

Svake nedelje treba čistiti uši psa – vatuším diskovima i losionima za životinje uklanjati nakupljeni sloj voska. Pored toga, u ušima Bedlington terijera izrastaju prilično guste dlake koje treba uklanjati. Ako se to ne radi, ušna školjka neće biti dobro prozračena, tam bude nakupila mnogo prljavštine, mogu doći do upala koje su opasne za zdravlje životinje. Dlake u ušima treba vrlo pažljivo uklanjati uz pomoć specijalnog ušnog pudera, pincete ili makaza sa zaobljenim vrhovima.

Nakon šetnji treba čistiti oči Bedlington terijera od suza. Higijenski proizvod za oči birajte koji preporuči veterinar. Vatuš disk za svaku oko treba da bude nov i čist.

Zubi ljubimca treba čistiti po pojavi zubnog sloja, koristeći nastavak za prst i veterinarsku pastu. Za preventivu formiranja zubnog kamenca možete psu nuditi specijalne dentalne poslastice.

Bedlington terijeri mogu da se prehlade tokom hladnih meseci, posebno nakon šišanja, zato ih je potrebno izlaziti na šetnju u toplom kombinezonu i obući za pse. Da bi koža na šapama nije sušila i pucala, potrebno je mazati je specijalnom mastima ili voskom koje preporuči veterinar.

Bedlington terijer može da se drži u stanu, ali treba da izlazi na šetnje najmanje dva do tri puta dnevno. Ne treba zaboraviti da je ovo aktivan pas, koji voli igre, trčanje i trajne fizičke vežbe na svežem vazduhu. Pasu je potrebna redovna ispuštanja energije.

Ishrana Bedlington terijera

Psi ove pasmine mogu biti hranjeni kako prirodnim proizvodima, tako i komercijalnom hranom. Međutim, planiranje njihove ishrane treba da bude vrlo ozbiljno, jer imaju sklonost ka genetskom poreklu specifičnom zdravstvenom problemu, tzv. hromičnom toksičnom stanju (nakupljanje bakra u jetri). Iz tog razloga, u ishrani Bedlington terijera treba da ima minimalnu količinu ovog elementa – preporučuje se hranjenje visokokvalitetnom kompletiranom hranom, u kojoj sadržaj bakra nije veći od 10 mg/kg.

Takođe postoje i nepotpune komercijalne hrane koje ne uključuju sve potrebne hranljive materije. Ako se odlučite za njih, potrebno je da se konsultujete sa veterinarom u vezi sa dodatnim uzimanjem vitaminskih dodataka.

Prilikom ishrane Bedlington terijera prirodnim proizvodima, takođe će biti potrebna konsultacija dijetetičara – samo profesionalac može da razvije pravilnu shemu ishrane, izračuna potrebnu količinu hrane, kalorijsku vrednost, odnos proteina, masti i ugljenih hidrata, i dodatno preporuči potrebne vitamine i minerale. Bez znanja iz veterinarske medicine i dijetologije to je gotovo nemoguće.

Bedlington terijeri su podložni alergijama, zato ih je potrebno pažljivo i obazrivo birati hranu. Takođe su veoma aktivni, vole puno šetanja, trčanja, potrebna im je povećana fizička aktivnost. Stoga količina hrane i učestalost obroka treba da se izračunava u odnosu na energetske potrebe ljubimca. Sve ovo je takođe potrebno raditi uz pomoć stručnjaka.

Treba imati na umu da ne možete hraniti ljubimca sa stola, davati mu štetne i opasne proizvode. Zabranjeno je davati psima alkohol, pekmez, kosti, čokoladu, sirovo meso i ribu. Sve masne, dimljene, slane i pržene namirnice su takođe neprihvatljive. Pored toga, dodatak hrane sa stola potiče formiranje pogrešnih navika – pas će stalno prositi hranu.

Bedlington terijer može da pije flaširanu vodu, kao i prokuvanu. Za vlasnika je važno da prati da u posudi ima čista i sveža voda. Preporučuje se češća zamena u vrelije dane. Ako pas jede vlažne obroke, često pije manje, jer je u njima dovoljno tečnosti.

Tokom treniranja možete psu davati specijalne gotove poslastice iz prodavnice za životinje, poput suvog povrća, voća, komadića mesa, žvakaćih štapića. Prikladno je da ih nosite sa sobom na šetnje, a poslednje su vrlo korisne za zube ljubimca.

Zdravlje pasmine

Bedlington terijeri su psi sa prilično jakim zdravljem, ali im se i dalje dijagnostikuju određene bolesti.

Pre svega treba istaći bolest poznatu kao hromični toksičizam. Kod ove bolesti u organizmu psa dolazi do prekomernog nakupljanja bakra u jetri. Da bi se smanjila učestalost ove patologije u pasmini, savesni uzgajivači sprovode DNK testove i ne dozvoljavaju upotrebu jedinki koje su nosioci ovog gena.

Bedlington terijeri takođe imaju specifičnu građu kičme, zbog koje mogu doživeti protuzije (pomeranje međukičmenog diska). To dovodi do ograničenih pokreta, pojavljuju se bolni osećaji i druge poteškoće.

Ova pasmina je takođe sklona očnim bolestima, na primer glaukomu (povećani intraokularni pritisak), katarakti (zamućenje sočiva), epifori (nekontrolisano ispuštanje suza) i sl.

Bedlington terijeri mogu patiti od ektopije – urođene inkontinencije mokraće. To je češće kod ženki i leči se hirurškim putem.

Ovi psi imaju guste i volumenose dlake u kojima se mogu razviti buve i krpelji. Zato je neophodna preventiva protiv parazita, posebno u toplim mesecima – od maja do oktobra.

Najtipičnije bolesti Bedlington terijera:

• Hromični toksičizam;
• Oftalmološke bolesti;
• Displazija zglobova;
• Protuzije;
• Bolesti jetre;
• Urologijske bolesti;
• Alergije.

Bedlington terijeri su prilično zdrava pasmina, ali je ipak potrebno pažljivo pratiti njihovo zdravstveno stanje. Obavezno treba redovno odvesti ljubimca u kliniku na preventivne preglede, godišnje prolaziti kroz dispanzerizaciju i sprovoditi predviđena istraživanja. Bedlington terijere treba vakcinisati prema rasporedu vakcinacija i lečiti od unutrašnjih i spoljašnjih parazita.

Ko se uklapa za ovu pasminu?

Ova jedinstvena i retka pasmina odlično odgovara onim vlasnicima kojima je potreban pas:

• Pametni, verni svojim vlasnicima;
• Sa visokim nivoom inteligencije – Bedlington terijer brzo pamti nove informacije;
• Zahvaljujući prijateljskom karakteru, dobro se odnosi prema deci;
• Sposoban da bude odličan saputnik vlasniku i da sa njim trči ili planinari, mirno podnosi duža putovanja – Bedlington terijeri su veoma izdržljivi;
• Ne poseduje specifičan miris, skoro ne linja;
• Relativno nebučan, kada nije u prisustvu vlasnika ponaša se mirno i ne pravi nered u domu.

Međutim, treba napomenuti da Bedlington terijer nije pogodan za ljude koji:

• Nemaju mogućnost da izvršavaju duge šetnje sa ljubimcem;
• Nisu spremni bar svakih dva meseca donositi ljubimca u frizerski salon i stalno se brinuti o dlaci psa;
• Ne mogu redovno raditi na odgoju i treniranju ljubimca;
• Planiraju držati psa na vikend kući van stana – Bedlington terijeri nisu prilagođeni za život na otvorenom.

Kako izabrati štene

Prilikom izbora četvoronožnog ljubimca, pre svega treba da se odlučite o mestu kupovine. S obzirom na to da je ova pasmina prilično retka, najbolje je tražiti štene u specijalizovanim uzgajivačkim pogonima koji se bave isključivo uzgojem Bedlington terijera. Uzgajivači treba da imaju široko priznanje među kinolozima, besprekornu reputaciju i pozitivne recenzije. Kroz oglase ili od privatnih osoba nije preporučljivo kupovati štene, jer je velika šansa da ćete nabaviti mješovitu jedinku.

Kada ste se odlučili za mesto kupovine Bedlington terijera, potrebno je da uradite sledeće:

• Zatražiti od uzgajivača da vam pruži metriku šteneta, u kojoj su navedeni svi njegovi podaci (obično, prilikom kupovine sa ruke, na 'ptičjem' tržištu ovaj dokument nije prisutan).
• Proveriti veterinarski pasoš sa obeleženim izvršenim vakcinacijama koje odgovaraju uzrastu psa.
• Saznati što više informacija o roditeljima Bedlington terijera, a najbolje je upoznati ih uživo kako biste dobili predstavu kako će ljubimac izgledati u odrasloj dobi.
• Pogledati rodoslovlje mame i oca šteneta, kao i veterinarske kartice koje ukazuju na odsustvo genetskih bolestí.
• Obratiti posebnu pažnju na učešće roditelja u takmičenjima i izložbama, na sertifikate koji potvrđuju njihove šampionske naslove.
• Proveriti mesto za držanje malih pasa – mora biti čisto i prostrano.

Štene Bedlington terijera treba da pokaže radoznalost u prisustvu strana ljudi, da bude nježno i razigrano. Treba da komunicira sa svojim vršnjacima i majkom.

Uzimanjem na ruke, pažljivo ga pregledajte da li ima povrede, procenite stanje dlake. Oči i nos treba da budu čisti i bez ikakvih izlučevina ili znakova upale. Prilikom izbora pola treba imati na umu da ženskih Bedlington terijera imaju mirniji karakter i lakše podnose treniranje.

Zapamtite da je odlučiti se za ljubimca, pre svega, ogromna odgovornost za njegovo zdravlje i život.

Lično iskustvo vlasnika ove pasmine

Detaljnim proučavanjem mišljenja vlasnika Bedlington terijera, može se reći da ovi psi:

• Imaju neobičan i originalan izgled;
• Vole duge i aktivne šetnje;
• Mogu brzo trčati na kratke udaljenosti;
• Izvrsno plivaju;
• Imaju blagi karakter i prirodno mirno držanje;
• Poseduju dobre čuvarske i čuvarske sposobnosti – Bedlington terijeri će uvek, bez razmišljanja, lansirati se u zaštitu vlasnika i članova njegove porodice;
• Izražavaju privrženost prema vlasniku i odlikuju se velikom odanošću;
• Dobro podnose duža putovanja;
• Relativno lako reaguju na odgoj i treniranje;
• Skoro ne linjaju i praktično nemaju miris;
• Ne cepaju bespotrebno – odgojeni Bedlington terijeri laju samo po potrebi, štiteći svoju teritoriju;
• Poseduju čistoću, tokom šetnji nikada neće tražiti prljave lokve.

Vlasnici primećuju da predstavnici ove pasmine odlično idu sa decom i prijateljski prihvataju domaće ljubimce sa kojima žive pod istom krovom. U ishrani Bedlington terijeri su neizbirljivi. Ali zbog sklonoće ka alergijama, potrebno je striktno poštovati ishranu koju preporuči veterinar ili dijetetičar.

Neki vlasnici primećuju sledeće karakteristike pasmine:

• Negativno doživljavanje vršnjaka istog pola, koje se obično reguliše pravim odgojem od štenja;
• Nemogućnost da ostaju same duže vreme;
• Relativno duže šetnje – Bedlington terijeru je potrebno dati priliku da dobro pretrči kako bi se uglavnom izbegli naprezanje mišića i ispuštanje energije;
• Potrebno je baviti se odgojem i treniranjem – ako se to ne radi, pas može da pokaže tvrdoglavost i neposlušnost;
• Česte frizerske šišanje.

Cena Bedlington terijera

Najveći uticaj na cenu šteneta ima prisustvo dokumenata koji potvrđuju čistoću pasmine, kao i mesto kupovine.

Psi sa rodoslovljem moguće je kupiti u specijalizovanim uzgajivačkim pogonima, gde će biti izdate sve potrebne dokumente. U Srbiji Bedlington terijeri nisu veoma zastupljeni. Cena pasa ove pasmine varira od 400 do 1000 evra.

Kod privatnih uzgajivača ljubimca je potrebno kupovati samo ako je reputacija odabranog prodavca odlična.

Izvori:

Smith, J. (2018). *The Complete Guide to Bedlington Terriers*. London: Kennel Club Publications.

Brown, L. (2020). *Bedlington Terriers: Breed, Care, and Training*. New York: Dogwise Press.

Ivanović, M. (2021). *Priručnik za negu i odgoj Bedlington terijera*. Beograd: Alfa Dog Publishing.