Border terijer je mali pas sa mnogo energije i upornosti. Često je privržen i veseo porodični saputnik, ali iza njegovog simpatičnog izgleda stoji radni terijer: voli da istražuje, prati mirise i kopa. Najviše odgovara ljudima koji imaju vremena za svakodnevne šetnje, druženje i obuku.

Osnovne informacije

  • Poreklo: pogranična oblast Engleske i Škotske, Velika Britanija.

  • FCI grupa: terijeri.

  • Veličina: mali pas; standard rase ne propisuje visinu u grebenu.

  • Težina prema standardu: mužjaci približno 5,9–7,1 kg, ženke 5,1–6,4 kg.

  • Očekivani životni vek: približno 12–15 godina, uz individualne razlike.

  • Dlaka: oštra pokrovna dlaka sa gustom poddlakom; zahteva redovno četkanje i povremeno ručno trimovanje.

Poreklo i istorija

Rasa je razvijana u pograničnim krajevima Engleske i Škotske, po čemu je i dobila ime: engleska reč „border“ znači „granica“. Ovi terijeri korišćeni su u lovu na lisice. Bili su potrebni izdržljivi psi koji mogu da prate lovce i goniče, ali i da se provuku u jazbinu.

Radne osobine dugo su bile važnije od ujednačenog izgleda. Britanski kinološki klub priznao je border terijera 1920. godine. Iako danas mnogi žive kao porodični ljubimci, lovački nagon, izdržljivost i samostalnost ostali su važne osobine rase.

Izgled border terijera

Border terijer ima usko, umereno dugo telo i noge dovoljno duge za slobodno, izdržljivo kretanje. Građa je praktična i bez preterivanja: mali je, ali nije nežan ukrasni pas.

Glava i izraz

Prepoznatljiva glava podseća na glavu vidre, ne dabra. Lobanja je umereno široka, njuška kratka i snažna, a oči tamne, sa živahnim izrazom. Male uši u obliku slova V padaju napred uz obraze. Nos je poželjno crn, mada su dozvoljene i smeđa ili boja mesa.

Poželjan je makazast zagriz, kod kojeg gornji sekutići blago preklapaju donje. Kleštast zagriz takođe je prihvatljiv. Procenu zagriza i zdravlja zuba treba prepustiti veterinaru, odnosno stručnom licu pri ocenjivanju eksterijera.

Telo, noge i rep

Telo je duboko i usko, slabine snažne, a rebra nisu previše zaobljena. Noge su prave, šape male, sa čvrstim jastučićima. Rep je umereno kratak, deblji pri korenu i sužava se ka vrhu; nosi se veselo, ali ne savijen preko leđa.

Dlaka i boje

Oštra pokrovna dlaka i gusta poddlaka pružaju zaštitu od vremenskih uslova. Na njušci su karakteristični brkovi i brada. Boje obuhvataju crvenu, pšeničnu, grizli sa paležom i plavu sa paležom. Grizli označava mešavinu svetlijih i tamnijih dlaka.

Karakter i život sa porodicom

Mnogi border terijeri su društveni, radoznali i veoma vezani za ukućane. Mogu biti spremni za igru i saradnju, ali i uporni kada ih privuče miris ili pokret životinje. Temperament zavisi od pojedinačnog psa, nasleđa, ranih iskustava i načina odgajanja.

Mogu se dobro slagati sa decom koja umeju pažljivo da postupaju sa psom. Ipak, nijedan pas nije automatski bezbedan drugar za svako dete: odrasli treba da nadgledaju kontakt, spreče grubu igru i obezbede psu mirno mesto za odmor.

Odnos prema drugim psima nije isti kod svih jedinki. Upoznavanje treba da bude postepeno, bez prisiljavanja na kontakt. Zajedničko odrastanje sa mačkom može pomoći, ali ne garantuje bezbedan suživot. Jurenje mačke nije bezazlena igra: može dovesti do povrede ili uginuća. Sitne kućne ljubimce treba držati fizički odvojeno i bezbedno smeštene.

Border terijer može lajanjem najaviti posetioca, ali ne treba računati na njega kao na zaštitnog psa. Lajanje, kopanje i pokušaji bekstva mogu postati problem ako nisu zadovoljene potrebe psa ili prostor nije dobro obezbeđen.

Samoću učite postepeno, počev od kratkih odsustava. Dugotrajno zavijanje, panični pokušaji izlaska ili uništavanje stvari mogu ukazivati na stres zbog odvajanja, a ne na inat. U tom slučaju obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja.

Vaspitanje i trening

Sa učenjem počnite od dolaska šteneta. Kratke i zanimljive vežbe, nagrađivanje poželjnog ponašanja i jasna pravila obično daju bolju osnovu od strogog tona i prisile. Samostalnost terijera nije dokaz da pokušava da bude „jači“ od vlasnika.

Budite dosledni, ali ne grubi: pokažite psu šta želite da radi i nagradite ga kada to uradi.

Ukućani treba da se dogovore o pravilima, na primer o pristupu nameštaju i hranjenju sa stola. Ako štene grize predmete, sklonite opasne stvari i ponudite bezbednu igračku za žvakanje. Kablovi, lekovi i sredstva za čišćenje moraju biti van domašaja.

Posebno vežbajte dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu i ostavljanje pronađenih predmeta. Poziv najpre učite u mirnom, ograđenom prostoru, a zatim postepeno uvodite ometanja. Nijedna naučena komanda ne može potpuno poništiti lovački nagon, pa u neograđenom prostoru koristite povodac ili dugu lajnu.

Ne postoji pouzdan broj ponavljanja posle kojeg svaki border terijer nauči komandu. Prilagodite tempo psu i završite vežbu pre nego što se zamori ili izgubi interesovanje.

Socijalizacija podrazumeva prijatno i postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima, podlogama i životinjama, bez preplavljivanja strahom. Ne mora se odlagati do završetka svih vakcina: sa veterinarom dogovorite bezbedne načine upoznavanja sveta i mesta koja treba izbegavati dok štene nije dovoljno zaštićeno.

Aktivnost i uslovi držanja

Border terijer može živeti u stanu ako ima dovoljno kretanja, istraživanja i kontakta sa ljudima. Odraslom zdravom psu često odgovara oko sat do dva ukupne dnevne aktivnosti, raspoređene u više izlazaka, ali potrebe prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravlju i vremenskim uslovima.

Šetnje sa njuškanjem, igre traženja hrane i kratki treninzi korisni su koliko i fizičko kretanje. Nije cilj iscrpeti psa do krajnjih granica. Štenad ne treba opterećivati dugim trčanjem, ponavljanim skokovima ili trčanjem uz bicikl; zahtevnije aktivnosti uvodite postepeno kada pas sazri, uz savet veterinara.

Dvorište nije zamena za šetnje. Ograda i kapije moraju biti bez otvora kroz koje pas može da se provuče, a donju ivicu treba zaštititi od potkopavanja. Ne postoji dubina ograde koja garantuje da nijedan pas neće pobeći, zato redovno proveravajte prostor i nadgledajte boravak napolju. Stalna izolacija na lancu, u kavezu ili šupi ne zadovoljava njegove potrebe.

Agiliti, rad njuhom i duže pešačke ture mogu biti dobar izbor za zdravog odraslog psa. Opterećenje povećavajte postepeno, uz pauze i vodu, a po vrućini izbegavajte napor.

Nega dlake, zuba i šapa

Dlaku obično treba četkati jednom nedeljno i povremeno ručno trimovati, odnosno uklanjati odumrlu pokrovnu dlaku. Učestalost zavisi od njenog stanja. Prvu tehniku i izbor alata najbolje je naučiti od grumera koji poznaje oštrodlake terijere. Agresivno izvlačenje dlake ili neodgovarajući alat mogu oštetiti kožu i dlaku.

Border terijer se linja, iako pravilna nega može smanjiti količinu otpalih dlaka. Kupajte ga kada je potrebno, blagim šamponom za pse, a ne prema krutom rasporedu. Bradu očistite i osušite kada ostane vlažna ili zaprljana hranom.

Posle šetnje pregledajte šape i prostor između prstiju zbog trnja, povreda i stranih tela. Isperite ih ako su blatnjave ili izložene soli i drugim iritansima, pa ih osušite. Zaštitnu odeću prilagodite konkretnom psu i uslovima; gusta dlaka nije potpuna zaštita od hladnoće i dugotrajnog kvašenja.

Zube perite svakodnevno pastom namenjenom psima. Dentalne poslastice mogu biti dopuna, ali ne zamena za pranje. Nokte skraćujte prema potrebi. Uši i oči redovno pregledajte, ali ih ne čistite rutinski agresivnim sredstvima i ne stavljajte preparate u oko bez saveta veterinara. Crvenilo, neprijatan miris, bol ili pojačan sekret zahtevaju pregled.

Ishrana i održavanje težine

Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Početnu porciju odmerite prema uputstvu proizvođača, a zatim je prilagođavajte kondiciji i promenama težine uz savet veterinara. Poslastice uračunajte u dnevni unos; obično ne bi trebalo da daju više od približno deset odsto dnevnih kalorija.

Redovno pratite težinu i telesnu kondiciju. Rebra treba da se lako napipaju ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk da bude uočljiv. Ako se apetit, težina ili nivo energije naglo promene, nemojte samo smanjivati obrok ili povećavati vežbanje: zakažite pregled.

Domaća ishrana može biti odgovarajuća samo ako je stručno izbalansirana. Meso, pirinač i povrće sami po sebi nisu potpun obrok. Recept i potrebne dodatke treba da odredi veterinar sa znanjem iz ishrane; vitamine i minerale ne dodajte nasumično, naročito uz već potpunu hranu.

Za trening možete koristiti deo dnevne porcije hrane ili male komade kuvanog, nezačinjenog mesa bez kostiju. Izbegavajte kuvane kosti, masne ostatke i hranu otrovnu za pse, poput čokolade, grožđa i suvog grožđa, luka i proizvoda sa ksilitolom.

Sveža pitka voda treba stalno da bude dostupna. Ako sumnjate na alergiju na hranu zbog svraba ili probavnih tegoba, obratite se veterinaru: ti znaci imaju više mogućih uzroka, a nasumično menjanje hrane otežava procenu.

Zdravlje

Border terijeri su često dugovečni i izdržljivi, ali nisu oslobođeni naslednih i stečenih bolesti. Mogu se javiti ortopedski problemi, očna oboljenja, kožne tegobe i neurološki poremećaji. To ne znači da će ih svaki pas razviti, niti da su svi takvi problemi podjednako česti u rasi.

Kod rase je opisan i paroksizmalni poremećaj pokreta, koji može izazvati epizode grčenja i otežanog kretanja. Takve epizode nisu isto što i epilepsija, a razlikovanje zahteva veterinarsku procenu. Ako je bezbedno, snimak događaja može pomoći veterinaru; ne pokušavajte sami da postavite dijagnozu ili uvedete posebnu dijetu kao terapiju.

Hramanje, ukočenost ili izbegavanje aktivnosti zahtevaju pregled čak i kod malog psa. Problemi sa kukovima mogu biti bolni bez obzira na veličinu. Iznenadna promena vida, žmirkanje ili bolan i crven izgled oka takođe zahtevaju brz pregled.

Kod napada sklonite predmete o koje pas može da se povredi, merite trajanje i ne stavljajte mu ruke ili predmete u usta. Napad koji traje oko pet minuta ili duže, ponovljeni napadi bez potpunog oporavka, kolaps ili otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. I prvi kratak napad treba prijaviti veterinaru bez odlaganja.

Preventivna nega uključuje redovne preglede, kontrolu težine, negu zuba, vakcinaciju i zaštitu od spoljašnjih i unutrašnjih parazita prema proceni veterinara. Plan zavisi od uzrasta, mesta boravka, načina života i putovanja. Buve i krpelji nisu samo uzrok iritacije: mogu prenositi i bolesti.

Da li vam border terijer odgovara?

Dobar je kandidat za aktivnog vlasnika koji želi malog, ali izdržljivog saputnika i prihvata rad na obuci, negu oštre dlake i mere opreza zbog lovačkog nagona. Može odgovarati porodicama i starijim ljudima koji mogu da zadovolje njegove potrebe; godine vlasnika i veličina stana nisu presudni.

Manje odgovara domu u kojem bi svakodnevno dugo ostajao sam bez podrške, ljudima koji žele isključivo mirnog psa sa malo aktivnosti ili onima kojima je neophodno pouzdano slobodno kretanje pored sitnih životinja. Mala veličina ne znači i male obaveze.

Kako izabrati štene

Tražite odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju, temperamentu i mogućim problemima rase. Posetite mesto gde štenci odrastaju, upoznajte majku kada je to moguće i pitajte o socijalizaciji, veterinarskoj nezi i zdravstvenim pregledima roditelja. Tražite nalaze, a ne samo uveravanje da su psi zdravi. Rodoslov potvrđuje poreklo, ne garantuje zdravlje.

  • Prostor treba da bude čist i bezbedan, a štenci da imaju primeren kontakt sa ljudima i prilike za igru i odmor.

  • Obratite pažnju na kretanje, telesnu kondiciju, kožu i dlaku, kao i na izražen sekret iz očiju ili nosa.

  • Posmatrajte ponašanje u kontekstu: kratka uzdržanost prema nepoznatoj osobi nije sama po sebi dokaz problema, ali izrazit strah, apatija ili bol zaslužuju dodatnu procenu.

  • Proverite evidenciju o vakcinama, tretmanima protiv parazita i identifikaciji, kao i ugovor i dokumentaciju o poreklu kada se pas prodaje kao rasni.

Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; najmanje osam nedelja je uobičajeni minimum, dok konkretne zakonske uslove treba proveriti u zemlji kupovine. Dokumenta potrebna za identifikaciju, promenu vlasništva ili prelazak granice razlikuju se među državama. Pre preuzimanja, a naročito pre putovanja, proverite ih kod nadležnog organa i veterinara.

Od odgajivača tražite pisane informacije o dosadašnjoj hrani i rutini. Poznato ćebence ili igračka mogu olakšati prelazak u novi dom. Dogovorite i veterinarski pregled nakon preuzimanja.

Cena i troškovi držanja

Cena šteneta zavisi od zemlje, odgajivača, porekla, zdravstvenih pregleda roditelja i drugih okolnosti, pa bez pouzdanih lokalnih podataka nije korisno navoditi fiksan raspon. Niska cena može biti razlog za dodatnu proveru, ali ni visoka cena nije garancija odgovornog uzgoja.

Pored kupovine planirajte troškove hrane, preventivne i hitne veterinarske nege, trimovanja, opreme, obuke i eventualnog čuvanja psa. Ne prihvatajte obećanje da će štene sigurno postati izložbeni pobednik ili biti pogodno za uzgoj: to se ne može garantovati pri kupovini.