Engleski pointer: izgled, karakter, nega i obuka

Engleski pointer je energičan lovački pas kome su potrebni kretanje, obuka i blizina porodice. Saznajte kako se neguje, hrani i bira štene, kao i na koje zdravstvene probleme treba obratiti pažnju.

Engleski pointer je kratkodlaki lovački pas snažne, vitke građe. Razvijen je za pronalaženje pernate divljači i označavanje njenog položaja karakterističnim nepomičnim stavom. Može biti privržen porodični ljubimac, ali mu je potrebno mnogo više od povremene kratke šetnje.

Osnovne informacije o rasi

Zemlja porekla: Velika Britanija.
Namena: lovački pas ptičar.
Visina: mužjaci približno 63–69 cm, ženke 61–66 cm; rasponi se mogu razlikovati među kinološkim standardima.
Težina: okvirno 20–34 kg, zavisno od pola, građe i telesne kondicije.
Životni vek: često oko 12–15 godina, uz individualne razlike.
Dlaka: kratka i glatka, jednostavna za održavanje.

Poreklo i lovačka uloga

Rasa je oblikovana u Engleskoj kao pomoćnik u lovu na ptice. Njeno ranije poreklo nije potpuno razjašnjeno, pa precizne priče o prvim dolascima i pojedinačnim precima treba uzeti sa rezervom. Selekcija je bila usmerena na njuh, brzinu, izdržljivost i sposobnost pretraživanja terena.

Naziv pointer potiče od engleskog glagola koji znači „pokazivati”. Kada oseti divljač, pas zastaje i telom i njuškom označava njen pravac. Ta lovačka uloga ne znači da neće potrčati za životinjom ili je povrediti: instinkt se mora uzeti u obzir i kod psa koji nikada ne ide u lov.

Izgled engleskog pointera

Pointer ima skladno, mišićavo telo koje ostavlja utisak snage i brzine, bez preterane masivnosti. Glavu nosi visoko, a pokreti su laki i izdašni. Telesnu kondiciju treba procenjivati prema građi konkretnog psa, a ne samo prema broju kilograma.

Glava, oči i uši

Glava je proporcionalna telu, sa izraženim prelazom između čela i njuške. Nozdrve su široke, a boja nosa može zavisiti od boje dlake. Vilice su snažne, sa makazastim zagrizom.

Oči su smeđe ili boje lešnika, sa blagim, budnim izrazom. Uši su visoko usađene, tanke i spuštene uz glavu.

Telo, noge i rep

Vrat je dug i mišićav, grudi duboke, a leđa čvrsta. Prednje noge su ravne, zadnje snažne i dobro razvijene. Šape su ovalne, sa skupljenim prstima i čvrstim jastučićima. Rep je srednje dužine, deblji pri korenu i postepeno se sužava prema vrhu; u kretanju se nosi približno u liniji leđa.

Dlaka i boje

Dlaka je kratka, ravna i glatka, sa sjajem. Česte su limunasto-bela, narandžasto-bela, smeđe-bela i crno-bela kombinacija. Javljaju se i jednobojni i trobojni psi.

Karakter i život sa porodicom

Pointeri su često društveni, privrženi i spremni za saradnju. Napolju su energični i usmereni na mirise i kretanje, dok kod kuće mogu biti mirni kada su njihove potrebe zadovoljene. Temperament ipak zavisi i od nasleđa, socijalizacije, iskustava i zdravlja pojedinačnog psa.

Mnogim pointerima prija blizina porodice. Na ostajanje kod kuće treba ih navikavati postepeno, počev od kratkih odsustava. Uporno zavijanje, panično grebanje izlaza ili uznemirenost tokom odsustva nisu neposlušnost; potražite savet veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju.

Mogu se dobro slagati sa decom, ali nijedna rasa ne garantuje bezbednost bez nadzora. Odrasla osoba treba da nadzire kontakt, a decu treba naučiti da ne uznemiravaju psa dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto. Veličina i živahnost pointera mogu dovesti i do slučajnog obaranja malog deteta.

Česta pitanja Šta raditi ako tek udomljen pas pokazuje nelagodu ili reži prema maloj deci? Ako tek udomljen pas počne da se povlači od dece, ukoči se, reži, pokazuje zube ili stalno traži zaklon kada su deca blizu, to su upozoravajući znaci nelagode. Uzrok može biti strah, stres, bol ili čuvanje hrane i drugih stvari; ne može se pouzdano utvrditi samo iz opisa. Oslanjanje na to da pas još nije ugrizao nije bezbedno, jer su upozoravajući signali već prisutni. Najvažnije je odmah obustaviti sve direktne inte...

Ako tek udomljen pas počne da se povlači od dece, ukoči se, reži, pokazuje zube ili stalno traži zaklon kada su deca blizu, to su upozoravajući znaci nelagode. Uzrok može biti strah, stres, bol ili čuvanje hrane i drugih stvari; ne može se pouzdano utvrditi samo iz opisa. Oslanjanje na to da pas još nije ugrizao nije bezbedno, jer su upozoravajući signali već prisutni.

Najvažnije je odmah obustaviti sve direktne interakcije dece i psa. To znači bez maženja, hranjenja iz ruke, prilaska psu dok leži ili jede, pozivanja psa da priđe deci i bez „testiranja“ da li je danas bolje. Ako pas ode u kavez, krevet ili miran ugao, taj prostor mora ostati zabranjena zona za decu. Ne prisiljavajte psa na približavanje deci.

U kući sa malom decom samo nadzor često nije dovoljan. Potrebno je upravljanje prostorom: dobro pričvršćene sigurnosne kapije, odgovarajuće ogradice ili zatvorena vrata i odvojene rutine kretanja. Pregrade moraju sprečavati i psa da dođe do dece i decu da mu priđu ili provuku ruke. Ako pas zareži ili se ukoči, mirno udaljite decu i povećajte razmak, bez kažnjavanja i hvatanja psa za ogrlicu. Režanje je upozorenje, a kažnjavanje može potisnuti taj signal bez uklanjanja uzroka i povećati rizik od ujeda bez jasnog upozorenja.

Promena ponašanja tokom prvih dana ili nedelja nije neobična. Pas koji je tek stigao u novi dom može u početku biti zakočen stresom i delovati neobično mirno, a tek kasnije početi jasnije da pokazuje šta mu smeta. Mala deca nekim psima teško padaju zbog buke, naglih pokreta i nepredvidivosti. Ipak, ne treba računati da će režanje proći samo od sebe kada se pas navikne.

Zakažite veterinarski pregled kako bi se proverilo da li bol ili zdravstveni problem doprinose ponašanju, naročito ako se ono pojavilo naglo. Dalji rad treba planirati uz stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez prisile i ima iskustva sa rizikom od ujeda i životom pasa uz decu. Obavestite i organizaciju ili osobu od koje ste psa udomili. Ako ne možete pouzdano da održavate fizičko odvajanje, odmah potražite pomoć za bezbedan privremeni smeštaj. Ako procena pokaže da pas ne može bezbedno da živi sa malom decom, dom bez dece može biti odgovornije i humanije rešenje, uz potpuno obaveštavanje budućih udomitelja o ponašanju psa.

Sva česta pitanja

Odnos sa drugim psima i mačkama zavisi od pojedinca i načina upoznavanja. Lovački instinkt može biti usmeren na ptice, glodare i druge male životinje. Ne ostavljajte ih zajedno bez pouzdanog nadzora i fizičkog odvajanja kada je potrebno. Poznavanje kućne mačke ne znači da pas neće juriti mačku napolju.

Prema strancima su često prijateljski ili uzdržani. Mogu lajati kada neko dolazi, ali pointer se uglavnom ne bira zbog čuvarskih osobina.

Obuka i socijalizacija

Pre dolaska šteneta pripremite mirno mesto za odmor, posude, bezbedne igračke i odgovarajući povodac i ogrlicu ili am. Predmet sa poznatim mirisom iz legla može mu olakšati prilagođavanje. Pravila domaćinstva neka budu jasna i dosledna; zabrana penjanja na krevet, na primer, stvar je izbora porodice, a ne obavezan deo obuke.

Vežbajte kratko i često, koristeći poslastice, igru i pohvalu. Počnite od odazivanja na ime, dolaska na poziv, mirnog hodanja na povocu i komande „pusti”. Kažnjavanje, vikanje i grubo rukovanje mogu narušiti poverenje i ne rešavaju uzrok neželjenog ponašanja.

Socijalizacija podrazumeva prijatna, postepena iskustva sa ljudima, zvucima, površinama i stabilnim psima, bez prisiljavanja. O bezbednim mestima za štene pre završetka vakcinacije razgovarajte sa veterinarom.

Dolazak na poziv vežbajte prvo bez ometanja, zatim na dugom povocu i u bezbedno ograđenom prostoru. Ni dobro naučena komanda nije garancija da pas neće krenuti za divljači. Uz saobraćaj i tamo gde ima životinja koristite povodac; sama ogrlica ne sprečava bekstvo.

Za lovnu obuku izaberite trenera sa iskustvom u radu sa ptičarima i humanim metodama. Ako pas neće loviti, njegov njuh i želju za radom možete angažovati igrama traženja i odgovarajućim psećim sportovima.

Kretanje i uslovi držanja

Pointeru su svakodnevno potrebni aktivne šetnje, istraživanje mirisa i zajedničke aktivnosti. Tačna količina kretanja zavisi od uzrasta, kondicije i zdravlja. Cilj nije iscrpljivanje psa, već uravnotežen raspored aktivnosti i odmora.

Štenad ne treba izlagati dugom prisilnom trčanju, ponavljanom skakanju ili naporu koji prevazilazi njihove mogućnosti. Intenzitet kod odraslog psa povećavajte postepeno, a pre zahtevnog sporta ili lova razgovarajte sa veterinarom. Po vrućini smanjite napor i birajte hladnije delove dana.

Može živeti u stanu ako vlasnik dosledno zadovoljava njegove potrebe. Kuća sa bezbedno ograđenim dvorištem može olakšati svakodnevicu, ali dvorište ne zamenjuje šetnje i druženje. Nije dobar izbor za stalno držanje na lancu ili izolovan život u boksu.

Kratka dlaka pruža ograničenu zaštitu od hladnoće. Psu obezbedite suv, topao prostor za odmor; u hladnom i vlažnom vremenu nekim psima koristi kaputić. Ako drhti ili pokazuje nelagodnost, skratite boravak napolju.

Nega i higijena

Četkanje mekom četkom ili gumenom rukavicom jednom nedeljno obično je dovoljno; tokom linjanja može biti češće. Kupajte psa po potrebi šamponom namenjenim psima. Kratka dlaka se takođe linja, iako je nega jednostavna.

Zube je najbolje prati svakodnevno pastom za pse. Redovno proveravajte dužinu noktiju, uši i kožu. Uši čistite po potrebi, sredstvom koje preporuči veterinar, bez gurkanja štapića u ušni kanal. Očima nisu potrebni rutinski losioni bez razloga.

Posle trčanja kroz travu i šiblje pregledajte šape, prostor između prstiju, uši i kožu zbog krpelja, povreda i travnih osja. Za zaštitu od parazita koristite preparat primeren psu prema savetu veterinara. Duboke rane, šepanje, uporno tresenje glavom ili sumnja na zabodeno osje zahtevaju pregled.

Ako pas žmuri, trlja oko ili ima crvenilo i sekret, ne pokušavajte da vadite zabodeno strano telo niti koristite lekove na svoju ruku. Obratite se veterinaru što pre.

Ishrana pointera

Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu, telesnoj kondiciji i nivou aktivnosti. Pas koji redovno lovi ili trenira može imati veće energetske potrebe od kućnog ljubimca iste težine. Količinu prilagođavajte praćenjem težine i građe, a ne samo preporuci na pakovanju.

Domaći obroci mogu biti odgovarajući ako ih formuliše veterinar sa znanjem iz ishrane. Meso sa prilogom samo po sebi nije uravnotežena ishrana. Dopunska hrana nije namenjena kao jedini obrok, a dodavanje vitamina ne rešava automatski njenu nutritivnu nepotpunost. Uz potpunu hranu suplemente ne uvodite bez razloga i stručnog saveta.

Odrasli psi obično dobijaju dva obroka dnevno, a štenad više manjih obroka. Izbegavajte velike obroke neposredno uz intenzivnu aktivnost. Posuda za sporo hranjenje može pomoći psu koji halapljivo jede, ali nije pouzdana zaštita od uvrtanja želuca.

Česta pitanja Zašto stariji pas odjednom preskače doručak, ali kasnije normalno jede? Jedno preskočeno jutarnje hranjenje obično nije hitno ako pas kasnije pojede uobičajenu količinu hrane, raspoložen je i nema drugih simptoma. Mogući razlozi su kasnija večera, više poslastica, promena rutine ili manja aktivnost. Ipak, naglu promenu apetita kod starijeg psa ne treba smatrati normalnom posledicom starenja: ako se ponavlja narednih dana, zakažite pregled. Jutarnje odbijanje hrane može pratiti mučninu il...

Jedno preskočeno jutarnje hranjenje obično nije hitno ako pas kasnije pojede uobičajenu količinu hrane, raspoložen je i nema drugih simptoma. Mogući razlozi su kasnija večera, više poslastica, promena rutine ili manja aktivnost. Ipak, naglu promenu apetita kod starijeg psa ne treba smatrati normalnom posledicom starenja: ako se ponavlja narednih dana, zakažite pregled.

Jutarnje odbijanje hrane može pratiti mučninu ili tegobe sa želucem, bol zbog zuba i desni, neželjeno dejstvo lekova ili bolesti poput problema sa bubrezima i pankreasom. Kognitivne promene takođe mogu poremetiti ritam spavanja i hranjenja. Sam obrazac „ne jede ujutru, ali jede kasnije” nije dovoljan da se utvrdi uzrok, a kasniji apetit ne isključuje bolest.

Dok pratite stanje, možete ponuditi istu hranu malo kasnije ili dnevnu količinu podeliti na manje obroke. Vlažnu hranu možete blago ugrejati da bude mlaka, ne vruća. Izbegavajte nagle promene hrane, masne dodatke i hranjenje na silu. Beležite koliko ukupno pojede tokom dana, poslastice, unos vode, telesnu težinu i eventualne simptome. Ako prima terapiju koja zavisi od obroka, naročito insulin, zatražite savet veterinara pre sledeće doze ako odbije hranu; ne menjajte terapiju samostalno.

Javite se veterinaru ranije ako se pojave povraćanje, proliv, mršavljenje, pojačana žeđ ili mokrenje, otežano žvakanje, noćni nemir ili dezorijentacija. Ako pas počne da odbija i kasnije obroke ili gotovo ništa ne jede tokom 24 sata, potreban je pregled bez daljeg odlaganja; kod krhkih pasa ili onih sa hroničnom bolešću javite se i ranije. Izražena slabost, jak bol, naduven stomak uz bezuspešno napinjanje na povraćanje ili nemogućnost zadržavanja vode zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Lekove za stomak ne dajte na svoju ruku.

Sva česta pitanja

Sveža voda mora biti stalno dostupna. Ako je voda iz vodovoda bezbedna za piće ljudima, uglavnom je odgovarajuća i za psa. Na izlete nosite vodu i sprečite pijenje iz ustajalih ili sumnjivih izvora. Posude redovno perite, a mokru hranu ne ostavljajte dugo na sobnoj temperaturi.

Ne dajte čokoladu, alkohol, grožđe i suvo grožđe, luk, beli luk ili proizvode sa ksilitolom. Kuvane kosti mogu se lomiti i izazvati povrede ili začepljenje. Koštice voća takođe predstavljaju rizik. Sirovo meso i riba nose rizik od mikroorganizama i parazita. Ako pas pojede potencijalno otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara i ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.

Zdravlje i simptomi koji zahtevaju pregled

Pointer može biti zdrav i dugovečan, ali rasa nije garancija odsustva bolesti. Među problemima koji se mogu javiti su displazija kukova, očna oboljenja i poremećaji štitne žlezde. Rizik zavisi i od porodične linije, pa od odgajivača tražite konkretne rezultate zdravstvenih pregleda roditelja, a ne samo tvrdnju da su zdravi.

Kod nekih naslednih neuroloških poremećaja dostupna genetska testiranja mogu biti relevantna za određenu liniju. Veterinar i odgajivač treba da objasne šta je testirano i šta rezultat znači. Nije opravdano svaku bolest zabeleženu kod nekog pointera predstavljati kao čestu bolest cele rase.

Psi sa dubokim grudnim košem mogu razviti dilataciju i uvrtanje želuca, što je životno ugrožavajuće stanje. Neuspešno napinjanje na povraćanje, naglo povećan ili napet stomak, pojačano slinjenje, nemir, slabost ili kolaps zahtevaju hitan odlazak u veterinarsku ambulantu. Ne čekajte da se pojave svi znaci i ne pokušavajte kućno lečenje.

Šepanje, bol, promene vida, neobjašnjiv gubitak težine, izražen umor ili uporne kožne promene razlog su za pregled. Demodikoza je povezana sa prekomernim umnožavanjem grinja Demodex, a ne buva; njen uzrok i terapiju procenjuje veterinar.

Redovne kontrole, primerena telesna težina, nega zuba, vakcinacija i zaštita od parazita važni su za zdravlje, ali ne mogu sprečiti svaku naslednu bolest. Plan preventive prilagodite sa veterinarom uzrastu, načinu života i području u kojem pas boravi.

Za koga je pointer dobar izbor?

Najviše odgovara ljudima koji vole aktivan život i mogu svakodnevno da odvoje vreme za šetnje, obuku i druženje. Jednostavna nega dlake je prednost, ali ne znači da je ukupna briga o ovoj rasi laka.

Dobar izbor može biti za aktivne porodice i pojedince koji uživaju u prirodi i radu sa psom.
Potrebni su spremnost na kontrolisanje lovačkog instinkta i bezbedan prostor za slobodno kretanje.
Manje odgovara ljudima koji su dugo odsutni i nemaju pomoć oko svakodnevne brige.
Nije prikladan izbor ako se očekuje pretežno miran pas sa malim potrebama za aktivnošću ili pas za stalno držanje napolju.

Kako izabrati štene

Birajte odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju i temperamentu pasa, pokazuje uslove držanja i daje dokumentaciju. Dobra reputacija i rodovnik nisu garancija potpunog zdravlja, ali transparentnost i odgovarajuća testiranja pomažu da rizik bude manji.

Upoznajte majku legla kada je to moguće i pitajte o ocu, zdravstvenim pregledima roditelja, socijalizaciji štenadi i veterinarskoj nezi. Za budućeg lovačkog psa korisne su informacije o radu roditelja i rezultatima radnih ispita. Titule same po sebi ne potvrđuju zdravlje niti garantuju ponašanje šteneta.

Prostor treba da bude čist i bezbedan, a štenad negovana i u odgovarajućoj telesnoj kondiciji. Sekret iz očiju ili nosa, kožne promene, proliv i izrazita malaksalost zahtevaju veterinarsku procenu. Kratka uzdržanost prema nepoznatoj osobi nije sama po sebi dokaz lošeg temperamenta.

Tražite evidenciju o vakcinaciji i zaštiti od parazita, dogovor o preuzimanju i informacije o identifikaciji psa prema pravilima zemlje u kojoj živite. Ako štene dolazi iz druge države, uslove ulaska i dokumentaciju proverite kod nadležnog organa i veterinara pre ugovaranja puta.

Odgajivač treba da pomogne u izboru šteneta prema vašem načinu života i da bude dostupan za pitanja posle preuzimanja. Razmotrite i udomljavanje odraslog pointera: poznat temperament i nivo aktivnosti mogu olakšati procenu da li vam pas odgovara.

Cena i troškovi držanja

Cena zavisi od zemlje, odgajivača, porekla, zdravstvenih testiranja i eventualne obuke. Bez podataka o konkretnom tržištu nije korisno navoditi jednu početnu cenu. Uporedite šta ponuda uključuje i ne zaključujte da viša cena automatski znači boljeg ili zdravijeg psa.

Pored nabavke, planirajte troškove hrane, veterinarske preventive, opreme, obuke i čuvanja tokom odsustva, kao i rezervu za nepredviđeno lečenje. Kod odraslog obučenog psa proverite zdravstvenu dokumentaciju i ponašanje u različitim situacijama; prethodna obuka ne zamenjuje izgradnju odnosa sa novim vlasnikom.