Takse, poznate i kao jazavičari, prepoznatljive su po kratkim nogama i izduženom telu. Pripadaju istoj rasi, ali se razlikuju po veličini i tipu dlake. Iza njihovog simpatičnog izgleda krije se aktivan lovački pas kome su potrebni kretanje, dosledno vaspitanje i prilika za istraživanje.
Poreklo i istorija
Rasa je razvijena u Nemačkoj za lov, naročito za rad u jazbinama. Kratke noge i snažno telo omogućavali su psima da prate divljač kroz uske podzemne prolaze. Otuda i naziv jazavičar, povezan sa lovom na jazavce.
Vremenom su razvijeni različiti varijeteti po veličini i dlaci. Manji psi korišćeni su za rad u užim jazbinama, uključujući lov na kuniće. Danas su mnoge takse porodični ljubimci, ali rasa i dalje ima radne predstavnike. Lovačko poreklo može se prepoznati u interesovanju za mirise, kopanje i praćenje manjih životinja.
Varijeteti prema veličini
Prema podeli Međunarodne kinološke federacije (FCI), postoje standardne, patuljaste i kunićarske takse. Za razvrstavanje je važan obim grudnog koša, a ne samo visina ili telesna masa. Nazivi i kriterijumi mogu se razlikovati među kinološkim organizacijama, pa podatke o konkretnom psu treba proveriti u njegovoj dokumentaciji i kod nadležnog kinološkog saveza.
Standardna taksa
Standardna taksa je najveći od ova tri varijeteta. Iako je niska, snažna je i aktivna. Može živeti u stanu ako ima dovoljno šetnji, prilika za njuškanje i zajedničkih aktivnosti. Mala visina ne znači da joj je potrebno malo kretanja.
Patuljasta taksa
Patuljasta taksa je manja od standardne, ali joj je takođe potrebno redovno kretanje i mentalna stimulacija. Nije nužno mirnija niti lakša za vaspitanje zbog svoje veličine. Pri izboru treba posmatrati temperament konkretnog psa, njegovo zdravlje i iskustva tokom odrastanja.
Kunićarska ili zečja taksa
Kunićarska taksa je najmanji varijetet. Njena sitna građa zahteva pažljivo rukovanje, naročito u kontaktu s decom i većim psima. Ipak, ona nije igračka niti pas kome je dovoljno samo nošenje: potrebne su joj šetnje, učenje i istraživanje u skladu sa uzrastom i zdravstvenim stanjem.
Tipovi dlake i njihova nega
Svaki varijetet po veličini može imati kratku, dugu ili oštru dlaku. Tip dlake utiče na negu, ali nije pouzdan pokazatelj karaktera pojedinačnog psa.
Kratkodlaka taksa
Kratka, glatka dlaka relativno se lako održava. Redovno četkanje mekom četkom ili rukavicom pomaže da se uklone otpale dlake i prljavština. Kupanje prilagodite zaprljanosti i stanju kože, uz šampon namenjen psima; nema potrebe za obaveznim mesečnim rasporedom.
Dugodlaka taksa
Dugodlaka taksa ima meku, sjajnu dlaku sa poddlakom. Potrebno je redovno češljanje, posebno iza ušiju, na grudima, stomaku i nogama, gde se lakše stvaraju čvorovi. Proveravajte dlaku i posle šetnje kroz travu ili žbunje. Nakon kupanja psa dobro osušite; ako koristite fen, vazduh ne treba da bude vruć, a uređaj držite na bezbednoj udaljenosti.
Oštrodlaka taksa
Oštrodlaka taksa ima grublju spoljašnju dlaku i mekšu poddlaku, uz prepoznatljive obrve i bradu. Pored češljanja, obično joj je potrebno povremeno trimovanje, odnosno uklanjanje zrele, odumrle dlake. Učestalost zavisi od kvaliteta i rasta dlake. Ako nemate iskustva, prepustite postupak frizeru za pse koji poznaje ovaj tip dlake.
Kod svih varijeteta nega uključuje i kontrolu noktiju, zuba, ušiju i kože. Crvenilo, neprijatan miris iz uha, učestalo češanje ili bol nisu razlog za nasumično korišćenje preparata, već za savet veterinara.
Boje dlake
Takse se mogu videti u više boja i šara. Među njima su crvena, crna sa paležom, braon sa paležom, mramorna i tigrasta. Kod oštrodlakih pasa javlja se i boja divlje svinje. Palež označava svetlije, crvenkaste oznake na određenim delovima tela.
Dozvoljene boje i detalji njihovog rasporeda zavise od tipa dlake i standarda kinološke organizacije. Ako planirate izložbe ili uzgoj, konsultujte odgovarajući standard i stručnjaka za rasu. Boja koja nije priznata za izložbe sama po sebi ne određuje vrednost psa kao ljubimca, ali izgled nikada ne treba stavljati ispred zdravlja i odgovornog uzgoja.
Karakter i život sa taksom
Mnoge takse su radoznale, privržene i samostalne. Mogu biti uporne kada prate miris, sklone lajanju ili zainteresovane za kopanje. To su moguće sklonosti rase, a ne osobine koje će svaki pas pokazivati u istoj meri.
Vaspitanje zasnivajte na nagrađivanju poželjnog ponašanja, kratkim vežbama i jasnim pravilima. Rano, postepeno i prijatno upoznavanje s ljudima, psima i različitim situacijama pomaže razvoju sigurnosti, ali ne garantuje određeni temperament. Igre traženja hrane i njuškanje mogu biti dobar način da pas koristi svoje prirodne sposobnosti.
Odnos prema deci i drugim životinjama zavisi od pojedinca i prethodnih iskustava. Kontakte s decom nadgledajte i učite ih da psa ne podižu, ne vuku i ne uznemiravaju dok odmara. Socijalizacija ne uklanja nužno lovački nagon, pa taksu ne ostavljajte bez nadzora sa glodarima, kunićima ili drugim sitnim ljubimcima. Na neograđenom prostoru koristite povodac ili dugi povodac dok pouzdanost opoziva i bezbednost nisu obezbeđeni.
Zdravlje: posebna pažnja na kičmu
Kratke noge taksa povezane su sa naslednim osobinama razvoja hrskavice i kostiju. Nije tačno da njihov izgled nastaje zato što je usporen rast kičmenog stuba. Rasa ima povećanu sklonost ka bolesti međupršljenskih diskova, koja može izazvati bol i neurološke smetnje. To ne znači da će svaki pas oboleti.
Održavajte zdravu telesnu masu i obezbedite redovno kretanje prilagođeno psu. Neklizajuće podloge i stabilne rampe mogu pomoći da se izbegnu klizanje i ponavljani skokovi sa visokog nameštaja, ali ne mogu garantovati zaštitu od bolesti diskova. Pri podizanju poduprite i grudni koš i zadnji deo tela. Plan aktivnosti za psa koji već ima tegobe dogovorite sa veterinarom.
Iznenadan bol u leđima ili vratu, pogrbljen stav, cviljenje pri pokretu ili odbijanje hodanja zahtevaju brz veterinarski pregled. Slabost nogu, teturanje, vučenje šapa, nemogućnost stajanja ili nova nemogućnost mokrenja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ograničite kretanje i pozovite veterinara radi uputstva za prevoz. Ne masirajte bolno mesto, ne terajte psa da hoda i ne dajte ljudske lekove protiv bolova.
Koju taksu odabrati?
Izbor ne treba zasnivati samo na veličini stana ili boji dlake. Važnije je koliko vremena imate za šetnje, učenje i negu, kao i kako se potrebe konkretnog psa uklapaju u vaše domaćinstvo. Dugodlaka i oštrodlaka taksa traže više rada oko dlake, dok svim varijetetima trebaju aktivnost i društvo.
Ako nabavljate štene od odgajivača, tražite zdravstvenu dokumentaciju i objašnjenje pregleda i testova obavljenih kod roditelja. Obratite pažnju na uslove odrastanja i ponašanje pasa, a ne samo na rodovnik. Ako udomljavate, raspitajte se o poznatoj zdravstvenoj istoriji, ponašanju i potrebama psa. Nijedan dokument ne može garantovati doživotno zdravlje.
Često postavljana pitanja
Kako se zove taksa sa dugom dlakom?
Naziva se dugodlaka taksa ili dugodlaki jazavičar. To nije posebna rasa, već varijetet koji može biti standardne, patuljaste ili kunićarske veličine.
Razmišljate o nabavci takse? Podelite u komentarima šta vas privlači ovoj rasi!
