Naziv koli najčešće vezujemo za škotsku ovčarku, ali se reč „collie” pojavljuje i u imenima drugih pastirskih pasa. To nije jedinstvena grupa od tačno 16 rasa: među psima koji se pod tim nazivom pominju ima zasebnih rasa, regionalnih radnih tipova i istorijskih pasa. Australijski govedarski pas i neke druge rase iz ovog pregleda jesu pastirski psi, ali nisu varijeteti škotske ovčarke.

Istorija i poreklo naziva

Koliji su se razvijali iz radnih pastirskih pasa Britanskih ostrva, naročito Škotske i severne Engleske. Njihovi preci birani su prvenstveno prema sposobnosti da pomažu pri upravljanju stadom. Tačno poreklo naziva „collie” nije pouzdano utvrđeno, pa različite teorije o njegovom značenju ne treba predstavljati kao činjenice.

Tokom XIX veka, uz radne sposobnosti, sve više pažnje posvećivano je i izgledu izložbenih pasa. Razvijali su se različiti pravci uzgoja, iz kojih potiču današnje zasebne rase. Dugodlaka i kratkodlaka škotska ovčarka imaju blisko povezanu istoriju, dok je border koli razvijan pre svega kao radni pastirski pas.

Izgled i veličina

Ne postoji jedna prosečna visina, težina ili tip dlake koji dobro opisuje sve ove pse. Šelti je znatno manji od škotske ovčarke, border koli može imati kraću ili dužu dlaku, a bradati koli ima dugu, čupavu dlaku. Boje se takođe razlikuju: crno-bela, trobojna, samurova i merl samo su neke od mogućnosti, zavisno od rase.

Mužjaci su kod mnogih rasa u proseku krupniji od ženki, ali postoje individualne razlike. Pri izboru psa proverite standard konkretne rase i građu njegovih roditelja. Telesnu kondiciju procenjujte odvojeno od same težine: broj kilograma ne pokazuje uvek da li pas ima višak masnog tkiva.

Karakter i život u porodici

Mnogi od ovih pasa brzo uče, pažljivo prate kretanje u okolini i rado sarađuju sa čovekom. Ipak, nisu svi jednako aktivni, druželjubivi ili osetljivi. Rasa, radna linija, rana iskustva, zdravlje i individualni temperament zajedno utiču na ponašanje.

Neki psi su otvoreni prema nepoznatima, dok su drugi uzdržani ili skloni lajanju kada primete promenu u okolini. Pastirsko ponašanje može se ispoljiti kao praćenje, optrčavanje ili štipanje za noge ljudi i drugih životinja. To nije dokaz „dominacije”, već ponašanje koje treba bezbedno usmeravati.

Mogu biti dobri porodični psi, ali pripadnost rasi ne garantuje strpljenje sa decom. Odrasla osoba treba da nadzire njihove susrete, a dete da nauči da ne vuče psa za uši ili rep i da ga ne uznemirava dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto. Ne dozvoljavajte psu da juri decu i hvata ih za odeću ili noge.

Obuka, socijalizacija i aktivnost

Koristite kratke, jasne vežbe i nagrađujte poželjno ponašanje hranom, igrom ili pristupom omiljenoj aktivnosti. Inteligentan pas ne zna unapred šta se od njega očekuje: čak i štene iz radne linije zahteva postepenu obuku za bezbedan rad sa stokom.

Socijalizacija podrazumeva prijatno, postepeno upoznavanje sa ljudima, životinjama, zvucima i različitim sredinama, bez prisiljavanja na kontakt. Za štene dogovorite sa veterinarom bezbedne načine upoznavanja okoline u skladu sa vakcinalnim statusom i lokalnim rizikom od zaraznih bolesti. Instruktor koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju može pomoći u obuci i sprečavanju problema.

Svakodnevne šetnje dopunite njuškanjem, učenjem i igrom prilagođenom uzrastu i zdravlju. Psu je potreban i odmor, a ne stalno podizanje intenziteta vežbanja. Dvorište ne zamenjuje šetnju i zajedničke aktivnosti. Život u stanu može biti moguć ako su potrebe konkretnog psa zadovoljene i ako ima mirno mesto za odmor.

Nega dlake, zuba i očiju

Dugodlake pse redovno četkajte do poddlake, nežno i bez čupanja. Posebno proveravajte mesta iza ušiju, pazuhe, prepone i područje ispod repa, gde se dlaka lako mrsi. Učestalost zavisi od tipa dlake i linjanja; kratkodlaki psi takođe zahtevaju četkanje, iako im je nega obično jednostavnija.

Kupajte psa po potrebi, mlakom vodom i šamponom namenjenim psima. Preparat temeljno isperite i osušite dlaku, naročito gustu poddlaku. Ako koristite fen, birajte blag, ne vruć vazduh i dovoljno odstojanje. Velike, zategnute čvorove ne secite makazama uz kožu; obratite se grumeru ili veterinaru.

Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom za pse, uz postepeno navikavanje. To pomaže u smanjenju naslaga i rizika od bolesti desni, ali ne zamenjuje veterinarske preglede. Redovno proveravajte i dužinu noktiju i stanje ušiju.

Malu količinu osušenog sekreta oko očiju možete nežno ukloniti čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom, koristeći zasebnu gazu za svako oko. Ne stavljajte lekove ili druga sredstva u oko bez saveta veterinara. Bol, žmirkanje, zatvoreno oko, zamućenje ili povreda zahtevaju brz pregled; uporno crvenilo i pojačan iscedak takođe treba proveriti.

Zdravlje i nasledni rizici

Kod kolija i nekih srodnih rasa javlja se varijanta gena ABCB1, poznata i kao MDR1, koja može povećati osetljivost na određene lekove. Ovaj gen učestvuje u stvaranju proteina važnog za transport supstanci, između ostalog na krvno-moždanoj barijeri. Nisu svi psi ovih rasa nosioci te varijante.

Genetski test može pomoći veterinaru da proceni rizik pri izboru leka i doze. Obavestite veterinara o rasi i rezultatu testiranja pre terapije ili anestezije. Nemojte samostalno davati lekove za ljude, menjati propisanu terapiju ili izostavljati zaštitu od parazita: bezbedan izbor zavisi od konkretnog preparata, doze i psa.

Ciklična neutropenija, poznata kao sindrom sivog kolija, retka je nasledna bolest koja izaziva periodične padove broja određenih belih krvnih zrnaca i povećanu podložnost infekcijama. Nasleđuje se recesivno, pa i zdravi roditelji nosioci mogu dobiti obolelo štene. Svetla boja takvih štenaca nije isto što i plavi merl. Prognoza je ozbiljna, ali se ne može svesti na isti životni vek za svakog psa.

Kod pojedinih rasa važni su i pregledi za nasledne očne bolesti, uključujući anomaliju oka kolija, kao i procena kukova kada je preporučena za tu rasu. Pre nabavke šteneta tražite dokumentovane rezultate relevantnih pregleda roditelja. Genetsko testiranje ne isključuje sve moguće bolesti, a odluke o parenju treba donositi uz stručno tumačenje rezultata.

Ishrana

Koliji nisu zaštićeni od alergija, probavnih smetnji ili gojaznosti. Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu, aktivnosti i zdravstvenom stanju psa. Preporučena količina sa pakovanja je početna smernica koju treba prilagoditi telesnoj kondiciji, uz uračunate poslastice.

  • Sveža voda treba da bude stalno dostupna.

  • Odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, dok je štencima potrebno više manjih obroka, u skladu sa uzrastom.

  • Izbegavajte obilne obroke neposredno uz intenzivno vežbanje. Uvrtanje želuca je složen zdravstveni problem, a ne neizbežna posledica šetnje posle jela.

  • Hranu menjajte postepeno kada je to moguće i pratite stolicu, apetit i telesnu kondiciju.

Nadut stomak, bezuspešni pokušaji povraćanja, nagli nemir, obilno slinjenje ili slabost mogu ukazivati na proširenje i uvrtanje želuca. To je hitno stanje: odmah kontaktirajte veterinarsku ambulantu i ne čekajte da simptomi prođu.

Domaći obrok od mesa, iznutrica, povrća i žitarica nije sam po sebi nutritivno potpun. Ako želite da pripremate hranu, tražite individualno sastavljen recept od veterinara sa znanjem iz ishrane. Vitamine i minerale ne dodajte nasumično, naročito štencima ili psima koji već jedu potpunu hranu.

Pregled rasa i radnih tipova

Sledeći pregled obuhvata kolije i druge pastirske pse koji se često porede s njima. To nije spisak varijeteta jedne rase niti zvanična kinološka klasifikacija. Kod regionalnih i istorijskih tipova podaci o izgledu i veličini mogu biti neujednačeni.

Australijski kratkorepi govedarski pas

Australijska radna rasa kratke dlake i prirodno kratkog repa. Razvijana je za upravljanje govedima i može biti veoma izdržljiva i samostalna. Plava boja kod ovih pasa nije isto što i merl šara. Nije kratkorepi varijetet škotske ovčarke.

Australijski ovčar

Uprkos imenu, australijski ovčar razvijen je kao savremena rasa u SAD. Ima srednje dugu dlaku i često izraženu potrebu za saradnjom, kretanjem i učenjem. Merl je jedna od mogućih boja, ali nisu svi australijski ovčari merl. To je zasebna rasa, a ne tip kolija.

Australijski govedarski pas — hiler

Snažan, kratkodlak pas razvijen za rad sa govedima. Naziv hiler povezan je sa načinom usmeravanja stoke hvatanjem za donji deo nogu. Kod porodičnog psa takvo ponašanje prema ljudima treba sprečavati i preusmeravati, a ne prihvatati kao bezazlenu igru.

Australijski kelpi

Kelpi je okretan, kratkodlak pastirski pas iz Australije. Pojedini radni psi obučeni su da prelaze preko leđa gusto zbijenih ovaca kako bi se bolje pozicionirali. To nije veština svakog kelpija niti aktivnost koju treba isprobavati bez stručnog vođenja.

Australijski kuli

Kuli je australijski radni pastirski pas čiji izgled može znatno varirati između linija. Postoje razlike u veličini, dužini dlake i položaju ušiju. Njegovo poreklo nije opravdano svoditi na jednostavno ukrštanje dve savremene rase; pri izboru su posebno važne osobine konkretne radne linije.

Engleski ovčar

Engleski ovčar razvijan je u SAD iz pasa britanskog porekla kao svestran pomoćnik na farmi. Obično ima srednje dugu dlaku i atletsku građu. Rad sa stokom i drugi zadaci na imanju oblikovali su njegove osobine, ali potrebe i temperament treba procenjivati kod svakog psa pojedinačno.

Lejsi pas — Blue Lacy

Radni pas iz Teksasa, kratke dlake, korišćen za različite poslove, uključujući rad sa stokom. Ne pripada varijetetima kolija. Naziv „blue” ne znači da ima plavi merl: plavičastosiva boja i merl šara nisu ista pojava.

Border koli

Border koli potiče iz pograničnih oblasti Škotske i Engleske. Poznat je po pažljivom praćenju stada i usmeravanju ovaca položajem tela i intenzivnim pogledom. Može imati kraću ili dužu dlaku. Mnogi psi, naročito iz radnih linija, zahtevaju mnogo smislenog angažovanja, ali i učenje smirivanja i odmora.

Bradati koli

Škotska pastirska rasa prepoznatljiva po dugoj, čupavoj dlaci i „bradi”. Nega zahteva redovno temeljno četkanje, jer površno prelaženje četkom ne uklanja čvorove uz kožu. Mnogi bradati koliji su živahni i razigrani, pa pri izboru treba računati i na vreme za aktivnost, a ne samo za negu.

Kamberlandski ovčar

Naziv se odnosi na istorijski tip pastirskog psa iz Kamberlanda u Engleskoj, koji se danas ne održava kao zasebna savremena rasa. Podaci o njemu su ograničeni, pa precizne mere, poreklo i uticaj na druge rase ne treba iznositi bez pouzdanih istorijskih izvora. Priložena fotografija sama po sebi nije potvrda identiteta tog istorijskog tipa.

Maknab

Maknab je radni pastirski pas razvijan u severnoj Kaliforniji, sa korenima u škotskim pastirskim psima. Uzgajan je prvenstveno prema radnim sposobnostima, pa izgled i veličina mogu varirati. Ne treba ga predstavljati kao kratkodlaki varijetet škotske ovčarke.

Novozelandski heading dog

Novozelandski heading dog razvijan je iz radnih kolija za usmeravanje ovaca položajem tela i pogledom. Najčešće ima kratku ili glatku dlaku. To je radni tip čije potrebe mogu biti veoma zahtevne u domaćinstvu bez odgovarajućih aktivnosti.

Smitfild

Smitfild je naziv koji se koristio za čupave pse za rad sa stokom u Britaniji, a javlja se i u vezi sa radnim psima na Tasmaniji. Ne označava svuda jednu jasno standardizovanu savremenu rasu. Zbog toga mu nije opravdano pripisivati jedinstvenu visinu, težinu i temperament.

Velški ovčar

Velški ovčar potiče iz Velsa i razvijan je za praktičan rad sa stokom. Dužina dlake, veličina i položaj ušiju mogu varirati. Pri proceni ovog psa važnije su osobine radne linije i konkretnog pojedinca nego očekivanje potpuno ujednačenog izgleda.

Šelti — šetlandski ovčar

Mala, dugodlaka rasa sa Šetlandskih ostrva. Iako izgledom podseća na škotsku ovčarku, šelti je zasebna rasa, a ne njen minijaturni varijetet. Može biti brz učenik, osetljiv na promene i sklon oglašavanju, pa su nežna obuka i postepeno upoznavanje okoline važni.

Škotska ovčarka — dugodlaki i kratkodlaki koli

Prepoznatljiva je po klinastoj glavi, izduženoj njuški i bademastim očima. Dugodlaki koli ima obilnu dlaku, dok kratkodlaki ima kratku pokrovnu dlaku sa poddlakom. Način njihovog razvrstavanja zavisi od kinološke organizacije. Obe forme zahtevaju kretanje, obuku i društvo, iako se njihove potrebe ne mogu automatski izjednačiti sa potrebama radnog border kolija.

Kako izabrati psa koji vam odgovara?

Ne birajte samo prema dlaci, boji ili reputaciji rase kao „najpametnije”. Razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili udruženjem za udomljavanje o nivou aktivnosti, reakcijama na buku i kretanje, odnosu prema drugim životinjama i sposobnosti psa da ostane miran kod kuće.

  • Realno procenite koliko svakog dana možete da izdvojite za šetnje, obuku, negu i odmor uz psa.

  • Početnik može uspešno živeti sa nekim od ovih pasa uz dobru pripremu i podršku. Pas iz izrazito radne linije može biti znatno zahtevniji izbor.

  • Godine vlasnika ili invaliditet sami po sebi ne određuju podobnost. Važno je da potrebe konkretnog psa mogu pouzdano da se zadovolje, samostalno ili uz podršku.

  • Nijedna od ovih rasa nije pouzdano hipoalergena. Alergeni nisu samo u dlaci, pa osoba sa alergijom treba da razgovara sa lekarom pre nabavke psa.

  • Za neke porodice odrasli pas poznatog temperamenta može biti predvidljiviji izbor od šteneta čije će se potrebe tek razvijati.