Samojed je severnjački pas prepoznatljiv po gustoj svetloj dlaci i izrazu njuške koji podseća na osmeh. Njegova istorija vezana je za narode Sibira, kojima su psi pomagali u čuvanju i usmeravanju irvasa, vuči sanki i drugim svakodnevnim poslovima.

Zašto se samojed tako zove?

Ime rase potiče od istorijskog zbirnog naziva za samojedske narode severne Evroazije. Među njima su i Nenci, sa kojima se poreklo ovih pasa posebno povezuje. Taj naziv ne označava sve sibirske nomade niti jednu jedinstvenu zajednicu.

U svakodnevnom govoru može se čuti i naziv „samojedska lajka”, ali je rasa poznata kao samojed. Njeno severnjačko poreklo ne znači da je polarni vuk njen neposredni predak; takva tvrdnja ne može se zaključiti iz izgleda psa.

Društven pas sa mnogo energije

Samojedi su često druželjubivi, aktivni i zainteresovani za zajedničke aktivnosti sa ljudima. Ipak, temperament zavisi i od konkretnog psa, njegovih iskustava, socijalizacije i načina odgoja. Poreklo rase nije garancija da će svaki samojed biti miran sa decom ili drugim životinjama.

Ovom psu obično odgovaraju svakodnevne šetnje, njuškanje, igra i kratke vežbe uz nagrađivanje. Potrebe treba prilagoditi uzrastu i zdravlju. Iako se nekada opisuje kao „dadilja”, nijedan pas ne treba da ostaje sa malim detetom bez nadzora odrasle osobe.

Zanimljivosti o samojedu

Psi za vuču sanki

Vuča sanki deo je radne istorije samojeda. Psi ovog porekla korišćeni su i u polarnim ekspedicijama za prevoz opreme i zaliha. Danas neki samojedi učestvuju u sportovima vuče, ali takva aktivnost zahteva postepenu pripremu, odgovarajuću opremu i procenu zdravstvenog stanja psa. Naporne aktivnosti nisu za visoke temperature.

Prepoznatljiv „osmeh”

Blago podignuti uglovi usana, tamna pigmentacija i oblik očiju stvaraju karakterističan „samojedski osmeh”. On se vidi i kada je psu njuška zatvorena. Ipak, izraz lica sam po sebi nije dokaz da je pas srećan: raspoloženje se procenjuje prema celokupnom govoru tela i situaciji.

Gusta dlaka nije neograničena zaštita od hladnoće

Samojed ima dvostruku dlaku: gustu poddlaku i dužu zaštitnu dlaku. Ona pruža dobru izolaciju, ali ne postoji jedna bezbedna donja temperatura za sve pse. Vetar, vlaga, dužina boravka napolju, uzrast i zdravlje utiču na rizik od pothlađivanja. Pas mora imati mogućnost da se skloni na suvo i zaštićeno mesto.

Neki samojedi spavaju sklupčani, sa repom preko njuške, što može pomoći očuvanju toplote. To nije znak da im zaklon nije potreban. Tokom toplog vremena obezbedite hlad, svežu vodu i šetnje u hladnijem delu dana. Izrazito dahtanje koje se ne smiruje, slabost, povraćanje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Dlaka za pređu — ali ne i lek

Očešljana poddlaka samojeda može se očistiti, pripremiti i ispresti u pređu za tople odevne predmete. Međutim, nema pouzdanih dokaza da takva odeća leči proširene vene, artritis ili druge bolesti. Toplina i udobnost nisu isto što i terapijsko dejstvo.

Nega, miris i alergije

Gustu dlaku treba redovno četkati, naročito tokom linjanja, kako bi se uklonila odumrla poddlaka i sprečilo mršenje. Posle kupanja važno je temeljno sušenje. Šišanje sasvim uz kožu nije rutinsko rešenje za letnju vrućinu; o takvom postupku, posebno kada postoje kožne promene ili jaka zamršenost, posavetujte se sa veterinarom i iskusnim grumerom.

Samojedi mogu imati slabije izražen miris nego neki drugi psi, ali nisu bez mirisa niti su hipoalergeni. Alergijske reakcije izazivaju proteini iz peruti, pljuvačke i mokraće, a ne sam miris dlake. Osoba sa alergijom treba da razgovara sa alergologom pre odluke da uzme psa; ni slabiji miris ni količina linjanja ne garantuju da reakcije neće biti.