O alergiji na pse

Alergija na pse kod ljudi nije isto što i alergija od koje pati sam pas. Ovde govorimo o reakciji ljudskog imunskog sistema na proteine prisutne u psećoj peruti, pljuvački i urinu. Dlaka može da prenosi te alergene, ali njena dužina ili odsustvo ne određuju da li će pas izazvati reakciju.

Simptomi se mogu javiti tokom kontakta sa psom ili kasnije. Alergeni ostaju na nameštaju, odeći i drugim površinama, pa neposredan dodir sa životinjom nije neophodan. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Kijanje, curenje ili zapušenost nosa.

  • Svrab, crvenilo i suzenje očiju.

  • Svrab kože ili koprivnjaču posle kontakta.

  • Kašalj, zviždanje u grudima ili otežano disanje, naročito kod osoba sa astmom.

Ovi simptomi sami po sebi ne potvrđuju alergiju na psa. Lekar ili alergolog može da proceni uzrok i potrebu za testiranjem. Izraženo ili naglo pogoršano otežano disanje, nemogućnost govora u punim rečenicama, otok jezika ili grla i nesvestica zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Da li postoje potpuno hipoalergenski psi?

Ne postoji rasa koja garantovano neće izazvati alergijsku reakciju. Naziv „hipoalergenski pas” često se koristi za pse koji se manje linjaju, ali to nije medicinska garancija niti pouzdana rang-lista rasa prema riziku od alergije.

Manje opalih dlaka može olakšati održavanje doma, ali ne znači da u njemu ima dovoljno malo alergena da bi osoba bila bez simptoma. I goli psi stvaraju alergene. Miris psa, veličina tela i prisustvo poddlake takođe nisu pouzdani pokazatelji bezbednosti za alergičara.

Tvrdnja da neke rase imaju „kosu umesto dlake” ne objašnjava alergijski rizik. Razlike u rastu i strukturi dlake jesu važne za negu, ali nijednog psa ne čine bezalergenim. Reakcija zavisi od osobe, konkretnog psa i izloženosti.

Rase koje se često nazivaju hipoalergenskim

Sledeći primeri mogu biti korisni kada razmatrate negu dlake i izbor ljubimca. Nisu spisak pasa bezbednih za alergičare. Pored alergije, izbor treba da uzme u obzir potrebe psa za kretanjem, negom, obukom i društvom.

Manji psi

  • Kineski ćubasti pas: postoji gola varijanta, sa dlakom uglavnom na glavi, šapama i repu, kao i potpuno odlakana varijanta. Kod golih pasa treba voditi računa o zaštiti kože od sunca i hladnoće.

  • Ši-cu: obično se malo linja, ali duga dlaka zahteva redovno raščešljavanje i negu. Mala veličina ne znači da mu nisu potrebni šetnja, igra i obuka.

  • Bišon frize: kovrdžava dlaka zadržava deo opalih dlaka, pa je linjanje manje primetno. Redovno češljanje i šišanje pomažu da se spreči mršenje.

  • Jorkširski terijer i maltezer: imaju dugu dlaku i obično se malo linjaju. Ipak, stvaraju perut i druge alergene kao i ostali psi.

  • Američki goli terijer: gola varijanta nema krzno koje bi se linjalo, ali zahteva negu i zaštitu kože. Odsustvo dlake ne isključuje alergijsku reakciju.

  • Velški terijer: oštra dlaka zahteva odgovarajuće trimovanje i češljanje. Ovi psi su često energični i potrebne su im aktivnosti prilagođene njihovom temperamentu.

Srednji i veliki psi

  • Pudla: postoji u više veličina, uključujući i male varijetete. Malo se linja, ali kovrdžava dlaka zahteva redovno raščešljavanje i šišanje. Potrebne su joj i fizičke i mentalne aktivnosti.

  • Komondor: veliki pas čija se dlaka formira u karakteristične pramenove. Takva dlaka zahteva posebnu negu i pažljivo sušenje posle pranja. Ova čuvarska rasa nije izbor koji treba zasnivati samo na linjanju.

  • Peruanski goli pas i meksički goli pas, odnosno ksolo: postoje u različitim veličinama, a kod ovih rasa postoje i odlakani psi. Gole varijante zahtevaju zaštitu kože od sunca i hladnoće, ali nisu bez alergena.

Kratkodlake rase poput francuskog buldoga, boksera, dobermana, vipeta ili Džek Rasel terijera ne treba proglašavati hipoalergenskim samo zbog kratke dlake. I one se linjaju i mogu izazvati reakciju. Slično tome, za setere, lovačke pse i druge rase ne može se obećati da će ih alergičar dobro podnositi.

Šta proveriti pre dolaska psa u dom

Ako imate alergiju ili astmu, razgovarajte sa alergologom pre nabavke psa. Upoznavanje sa konkretnim psom može pružiti neke informacije o reakciji, ali kratak susret bez simptoma ne dokazuje da će dug zajednički život biti bezbedan. Nemojte namerno proveravati toleranciju izlaganjem ako ste ranije imali ozbiljnu reakciju.

Od uzgajivača ili prihvatilišta tražite podatke o konkretnom psu, njegovim potrebama i nezi, a ne obećanje da je „bezbedan za alergičare”. Razmislite unapred i o tome ko će preuzeti četkanje i čišćenje ako vam te aktivnosti pogoršavaju simptome.

Kako smanjiti izloženost alergenima u domu

Ove mere mogu smanjiti izloženost, ali ne uklanjaju alergiju i nisu zamena za terapiju koju preporuči lekar:

  • Ne puštajte psa u spavaću sobu i na krevet; pravilo sprovodite dosledno.

  • Posle kontakta operite ruke i izbegavajte dodirivanje očiju. Ne dozvoljavajte psu da vam liže lice.

  • Redovno usisavajte, po mogućnosti uređajem sa HEPA filterom, i brišite prašinu vlažnom krpom. Smanjite broj tepiha i drugih površina na kojima se alergeni zadržavaju.

  • Perite pseće ležajeve, prekrivače i navlake prema uputstvu za materijal.

  • Prečišćivač vazduha sa HEPA filterom može pomoći u smanjenju čestica u vazduhu, ali sam ne uklanja alergene sa svih površina.

  • Neka četkanje, kada je moguće, obavlja osoba bez alergije. Raspored kupanja i izbor proizvoda prilagodite koži i dlaci psa uz savet veterinara; često kupanje radi alergije vlasnika nije trajno rešenje.

  • Ako je polen dodatni okidač, posle šetnje po potrebi obrišite šape i dlaku vlažnom krpom ili odgovarajućim proizvodom za pse.

Svrab, promene na koži ili pojačano perutanje kod psa razlog su za veterinarski pregled. Negu kože i zaštitu od parazita sprovodite radi zdravlja psa, bez očekivanja da će time nestati alergija vlasnika.

Postoje li „najalergenije” rase?

Ne postoji univerzalna lista rasa koje svaki alergičar mora da izbegava, niti lista onih koje svako može bezbedno da drži. Intenzivno linjanje ili obilno balavljenje mogu otežati kontrolu alergena u domu, ali ne omogućavaju pouzdano predviđanje reakcije na konkretnog psa.

Haski, malamut, nemački ovčar i retriveri mogu ostavljati mnogo dlake, dok mastifi, njufaundlendi i senbernari mogu obilno balaviti. To je važno za održavanje prostora, ali nijednu od tih rasa ne čini automatski neprikladnom za svaku osobu sa alergijom. Kod astme je naročito važna individualna medicinska procena.

Često pitanje: koji pas ne izaziva alergiju?

Nijedan pas nije garantovano bezalergen. Ako razmatrate psa koji se malo linja, birajte ga zbog odgovarajućih potreba i nege, a odluku o zajedničkom životu uz alergiju donesite uz savet alergologa. Mere čišćenja mogu pomoći, ali nisu garancija da neće biti simptoma.

Literatura o psima i ponašanju

Sledeće knjige odnose se na pse, ponašanje i odnos sa ljudima; ne treba ih koristiti kao potvrdu medicinskih tvrdnji o hipoalergenosti rasa.

  • Serpell, J. (1995). The Domestic Dog: Its Evolution, Behavior, and Interactions with People.

  • McConnell, P. (2002). The Other End of the Leash.