Lajanje je normalan način komunikacije pasa. Cilj nije da pas nikada ne laje, već da razumete uzrok i smanjite lajanje koje je preterano ili ukazuje na uznemirenost. Ne postoji metod koji deluje jednako kod svakog psa.

Zašto pas laje?

Obratite pažnju na to kada lajanje počinje, šta mu prethodi i kako se pas tada ponaša. Kratke beleške ili snimak ponašanja dok je sam mogu pomoći vama i stručnjaku da prepoznate obrazac. Samo lajanje nije dovoljno za postavljanje dijagnoze.

  • Zvuci, prolaznici ili drugi psi: pas može lajati da upozori, zbog straha ili zbog uzbuđenja.

  • Dosada, frustracija ili traženje pažnje: nedostatak aktivnosti i ponašanje koje je ranije donosilo pažnju mogu doprineti lajanju.

  • Igra i uzbuđenje: lajanje tokom igre ne znači samo po sebi da je pas agresivan.

  • Uznemirenost pri ostajanju nasamo: lajanje uz zavijanje, nemir ili pokušaje izlaska može ukazivati na teškoće povezane sa odvajanjem, ali nije nužno posledica prevelike vezanosti za vlasnika.

  • Bol ili drugi zdravstveni problemi: naročito ako se lajanje pojavilo iznenada ili ga prate promene kretanja, apetita, sna ili raspoloženja.

Šta možete da uradite

  • Smanjite izloženost okidačima. Ako pas laje na prolaznike kroz prozor, zaklonite pogled ili mu ponudite mirnije mesto. U šetnji povećajte razmak od onoga što ga uznemirava.

  • Nagradite mirno ponašanje. Kada pas primeti okidač, a još ne laje, nagradite ga poslasticom ili drugom nagradom koju voli. Ako već burno reaguje, prvo ga udaljite na razmak na kojem može da se smiri.

  • Učite alternativno ponašanje u mirnim uslovima, na primer odlazak na prostirku ili okretanje ka vama. Tek zatim ga postepeno vežbajte uz blage ometajuće podsticaje.

  • Obezbedite šetnje, njuškanje, igru i dovoljno odmora, u skladu sa uzrastom i zdravljem psa. Aktivnosti mogu pomoći, ali same ne rešavaju strah ili uznemirenost pri odvajanju.

  • Ne vičite i ne koristite kaznene ogrlice. Kažnjavanje može pojačati strah i uznemirenost, a ne rešava uzrok lajanja. Psa koji paniči kada ostane sam nemojte ostavljati da se „isplače”; potražite pomoć za postepeno navikavanje na samoću.

Kada potražiti pomoć

Ako je lajanje novo, naglo pojačano ili praćeno znacima bola i drugim promenama ponašanja, zakažite veterinarski pregled pre nego što problem pripišete neposlušnosti. Otežano disanje, kolaps ili jak bol zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Za uporno lajanje, izražen strah, pretnju ugrizom ili paniku pri ostajanju nasamo obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju. Napredak zavisi od uzroka i potreba konkretnog psa, pa se brz ishod ne može obećati.

Da li neke rase češće laju?

Rasne sklonosti mogu uticati na glasanje, ali nisu pravilo za svakog psa. Među rasama koje mogu biti glasnije često se navode bigl, zapadnoškotski beli terijer, jorkširski terijer, maltezer, pekinezer, pomeranski špic, pudla, foksterijer, patuljasti šnaucer i čivava. To nije rang-lista: temperament, zdravlje, iskustva i uslovi života važni su za procenu svakog pojedinačnog psa.

Sleva nadesno: bigl, zapadnoškotski beli terijer, jorkširski terijer, maltezer, pekinezer, pomeranski špic, pudla, foksterijer, patuljasti šnaucer, čivava.