Pri razlikovanju sličnih rasa posmatrajte više osobina zajedno: veličinu odraslog psa, građu tela, oblik glave, uši i dlaku. Jedna osobina nije dovoljan dokaz pripadnosti rasi, naročito kod štenaca i mešanaca.
Pekinezer i japanski čin
Obe rase su male, imaju kratku njušku i dugu dlaku, ali se razlikuju po građi. Pekinezer je zbijeniji, nisko postavljen i ima izraženiju grivu oko vrata i ramena. Japanski čin je finije građe, deluje dugonogije i ima svilenkastu dlaku koja manje naglašava zdepast izgled. Kod čina su česte crno-bele i crveno-bele šare, dok pekinezer može imati raznovrsnije boje.
Ošišan pekinezer nije posebna kratkodlaka varijanta rase. Dužina dlake posle šišanja zato nije pouzdan način razlikovanja ova dva psa.
Sibirski haski i aljaški malamut
Aljaški malamut je uglavnom krupniji, snažnijeg kostura, sa širom glavom i masivnijim telom. Sibirski haski je lakše građe i deluje okretnije. Malamutove uši su relativno male u odnosu na glavu i šire postavljene, dok su kod haskija obično više postavljene i bliže jedna drugoj.
Obe rase imaju gustu dvostruku dlaku, pa njena mekoća nije pouzdan kriterijum za prepoznavanje. Haski može imati smeđe ili plave oči, kao i oči različitih boja; za malamuta su karakteristične smeđe oči. Ipak, rasu ne treba određivati samo prema boji očiju.
Ruski španijel i kavalirski španijel kralja Čarlsa
Ruski španijel je lovački pas, obično viši i izduženije građe od kavalira, sa dužom njuškom i manje zaobljenim izgledom glave. Kavalir je manji pas za društvo, prepoznatljiv po velikim okruglim očima, blažem izrazu i kraćoj njušci. Obe rase imaju viseće uši sa dužom dlakom.
Glasnoća lajanja i druželjubivost nisu pouzdani načini da ih razlikujete. Ruskom španijelu obično je potrebno dosta aktivnosti i prilika za njuškanje i istraživanje, ali i kavaliru su potrebni redovno kretanje i mentalna stimulacija. Ponašanje zavisi i od pojedinačnog psa, zdravlja, socijalizacije i uslova života.
Dugodlaki koli i šetlandski ovčar — šelti
Dugodlaki koli i šelti imaju sličnu siluetu, dugu dlaku i izduženu glavu, ali je koli znatno veći. Kod odraslih pasa veličina je zato najkorisniji prvi trag. Šelti nije patuljasta varijanta kolija, već zasebna rasa.
Koli ima dužu glavu i njušku, dok je šeltijeva glava manja i obično ima izraženiji prelaz između čela i njuške. Boja i dužina dlake mogu biti veoma slične, pa ih treba posmatrati zajedno sa veličinom i proporcijama tela.
Izgled može pomoći u prepoznavanju, ali sam po sebi ne potvrđuje poreklo psa. Ako je važno pouzdano utvrditi pripadnost rasi, oslonite se na proverljivu rodovničku dokumentaciju, a ne samo na fotografiju ili sličnost sa opisom.
