Volontiranje u azilu može da poveća izloženost respiratornim infekcijama, crevnim parazitima i drugim zaraznim bolestima, jer na malom prostoru boravi mnogo pasa različitog porekla, zdravstvenog stanja i istorije vakcinacije. Prenos ne mora da se desi samo direktnim kontaktom pasa: ruke, odeća, đonovi, torbe, četke i povodnici mogu da prenesu pojedine uzročnike iz azila u kućno okruženje.
Prvi sloj zaštite je zdravstveni status vašeg psa. Vakcinacija treba da bude ažurna prema savetu veterinara. U zavisnosti od izloženosti i lokalnih rizika, razgovarajte i o vakcini protiv Bordetella bronchiseptica, a o vakcini protiv psećeg gripa tamo gde je dostupna i opravdana. Zaštitu od buva, krpelja i crevnih parazita takođe prilagodite savetu veterinara. Ove mere ne štite od svih infekcija. Poseban oprez je važan ako kod kuće imate štene, starijeg psa ili psa sa oslabljenim imunitetom.
Najpraktičnija zaštita posle smene je rutina koju možete da ponovite svaki put. Imajte obuću namenjenu samo za azil i ne unosite je u deo stana gde boravi pas. Odeću iz smene odložite van njegovog domašaja i operite deterdžentom na najvišoj temperaturi koju tkanina dozvoljava. Pre kontakta sa svojim psom operite ruke i podlaktice sapunom i vodom; alkoholni gel nije pouzdana zamena protiv svih uzročnika. Ako ste bili vidljivo zaprljani ili radili sa bolesnim životinjama, istuširajte se pre bliskog kontakta.
Torbe, četke, transportere, povodnike i drugu opremu korišćenu u azilu najbolje je držati odvojeno od opreme kućnog psa. Pre dezinfekcije uklonite prljavštinu i operite površine koje to dozvoljavaju. Koristite sredstvo delotvorno protiv uzročnika na koji se sumnja, prema pravilima azila i uputstvu proizvođača, uz propisano razblaženje i vreme delovanja. Ne mešajte sredstva i držite psa podalje dok površine nisu bezbedne za kontakt prema uputstvu. Korisno je da u automobilu imate perivu podlogu ili kutiju za odlaganje obuće i zaprljanih stvari.
Nema potrebe da svaku smenu doživljavate kao vanrednu situaciju, ali osnovnu rutinu sprovodite i kada psi deluju zdravo, jer infekcija nije uvek odmah vidljiva. Strože mere su potrebne pri radu sa psima koji kašlju, imaju proliv, sumnju na lišaj ili potvrđenu zaraznu bolest, kao i u izolacionim zonama. Tada pratite pravila azila i koristite propisanu zaštitnu opremu. Ako ste bili izloženi potvrđenoj zaraznoj bolesti, naročito parvovirozi, pitajte veterinara kako da zaštitite svog psa i dekontaminirate stvari. Ako vaš pas dobije kašalj, povraćanje, proliv ili postane malaksao, javite se veterinaru i navedite moguću izloženost iz azila.
