Zašto psi jedu travu i kada to može da bude znak problema

Pas koji na šetnji zastane, pažljivo odabere nekoliko vlati i sažvaće ih izgleda mnogim vlasnicima kao da pokušava da sebi „prepiše terapiju“. Nekad to zaista prati mučninu ili stomačnu nelagodnost. Nekad nema baš nikakve veze sa bolešću. Upravo tu nastaje zabuna: isto ponašanje može da izgleda slično, a da znači sasvim različite stvari u zavisnosti od trenutka, učestalosti i ostatka slike.

Ako pas inače normalno jede, spava, ima dobru energiju, urednu stolicu i povremeno samo gricne travu u dvorištu ili tokom šetnje, to je često u granicama uobičajenog psećeg ponašanja. S druge strane, pas koji iznenada panično traži travu, oblizuje usne, liže pod ili ubrzo potom povraća šalje drugačiju poruku. Nije poenta u samoj travi, već u obrascu oko nje.

Kako zapravo izgleda jedenje trave kod pasa

Nisu svi psi koji jedu travu isti, niti to rade na isti način. Kod nekih je to povremeno čupkanje jedne ili dve vlati dok njuškaju okolo. Kod drugih izgleda kao pravo „pašenje“: biraju duže, šire ili sveže pokošene vlati i žvaću ih veoma ciljano, kao da im se baš taj ukus ili tekstura dopada.

Postoji i sasvim drugačiji obrazac. Pas odjednom deluje nelagodno, ubrzano traži travu, jede je halapljivo i ubrzo povrati. Neki vlasnici pre toga primete gutanje na prazno, pojačano balavljenje, lizanje usana, poda ili tepiha, pa tek onda sledi potraga za travom. U takvim situacijama trava nije samo usputna navika, već deo šire epizode gastrointestinalne nelagodnosti.

Ima i pasa koji redovno žvaću travu, a nikada ne povraćaju i nemaju nikakve druge tegobe. Oni često deluju mirno, zainteresovano i gotovo izbirljivo. Neki biraju samo visoku travu, neki samo mlade vlati, a neki će gricnuti i lišće, grančice ili druge biljke ako im se nađu nadohvat njuške. To više liči na istraživanje, naviku ili sklonost prema biljkama nego na hitan problem.

Zašto neki psi jedu travu i kada deluju potpuno zdravo

Psi nisu strogi mesojedi i nije neobično da pokazuju interesovanje za biljni materijal. Kod mnogih je jedenje trave deo normalnog istraživačkog ponašanja napolju. Njuše, proveravaju, grickaju i usput isprobavaju stvari iz okruženja. To naročito važi za pse koji vole da istražuju dvorište ili na šetnji stalno nešto skupljaju njuškom.

Nekim psima trava jednostavno prija. Sveže pokošena trava ima jak miris, rosa menja teksturu, a duge mekane vlati mogu da budu privlačne za žvakanje. Zato nije čudno što jedan pas prolazi pored deset travnjaka i ne obraća pažnju, dok drugi svaki put zastane na istom mestu i „ode na salatu“.

Ponekad je u pitanju dosada ili navika. Pas koji na istom delu šetnje uspori, malo njuška, pa krene da gricka travu možda je jednostavno naučio da mu je to zanimacija. Ako se to dešava bez ikakvih zdravstvenih promena i bez drugih neobičnih znakova, nema mnogo osnova da se ponašanje samo po sebi smatra problematičnim.

• istraživanje i sakupljanje utisaka iz okruženja

• privlačnost ukusa, mirisa ili teksture trave

• deo šireg obrasca ishrane kod vrste koja može da unosi i biljni materijal

• navika tokom boravka napolju

• dosada ili samonagrađujuće ponašanje tokom šetnje

Pas koji povremeno jede travu, a pritom normalno jede, ima dobru energiju i nema povraćanje ili proliv, najčešće ne izgleda kao hitan slučaj.

Kada jedenje trave može da bude povezano sa uznemirenim stomakom

Veza između trave i stomačnih tegoba ipak postoji kod dela pasa. Neki psi travu traže gotovo isključivo onda kada im je muka, kada im „krči“ stomak, kada su naduti ili kada su pojeli nešto što im nije prijalo. U tim situacijama trava nije uzrok cele priče, već deo epizode koja je već počela.

Praktično gledano, vlasnici često prvo primete sitne znake mučnine: pas često oblizuje usne, liže pod, deluje nemirno, guta na prazno ili izgleda kao da mu nešto smeta u želucu. Zatim, čim izađe napolje, kreće pravo ka travi i jede je mnogo odlučnije nego inače. Nekad posle toga povrati i deluje mu lakše. Nekad ne povrati, ali se ipak smiri.

Nije do kraja razjašnjeno da li trava nekim psima zaista donosi olakšanje mehanički, podstiče povraćanje ili samo ide uz osećaj mučnine pa je pas instinktivno traži. Za vlasnika je korisnije drugo pitanje: da li se ovo javlja samo u epizodama probavnih problema? Ako da, onda ponašanje vredi posmatrati kao mogući signal gastrointestinalne nelagodnosti, a ne kao bezazlenu naviku.

Prednosti

• Pas povremeno gricka travu bez povraćanja i bez promene apetita ili raspoloženja

• Ponašanje je stabilno mesecima ili godinama i ne prati ga proliv, bol ili letargija

Nedostaci

• Pas iznenada počinje panično da traži travu uz lizanje usana, poda ili gutanje na prazno

• Jedenje trave se javlja samo kada potom sledi povraćanje, proliv, nadutost ili očigledna mučnina

Najčešći mitovi o psima koji jedu travu

Najuporniji mit glasi da svaki pas koji jede travu sigurno ima zdravstveni problem. To jednostavno nije tačno. Mnogo pasa to radi povremeno, bez ikakvih drugih simptoma i bez nalaza koji bi ukazivali na bolest. Sam čin jedenja trave nije dovoljan za zaključak.

Druga česta greška je uverenje da trava uvek služi da izazove povraćanje. Kod nekih pasa zaista postoji obrazac: pojedu travu pa povrate. Kod mnogih drugih povraćanja nema uopšte. Zato nije korisno svaku epizodu tumačiti po istoj formuli.

Često se čuje i da je trava siguran dokaz glista, manjka vitamina ili „loše hrane“. Takve tvrdnje zvuče uredno i jednostavno, ali su previše grube. Paraziti, neadekvatna ishrana i digestivne smetnje jesu teme o kojima vredi razgovarati sa veterinarom ako postoje i drugi znaci, ali sama trava nije pouzdan dokaz nijedne od tih stvari.

Da li pas koji povrati posle trave znači da je trava izazvala problem?

Ne nužno. Nekad pas već oseća mučninu, pa zato traži travu. Nekad trava može da doprinese povraćanju. Bez šireg konteksta nije pametno automatski zaključiti da je trava jedini uzrok.

Suština je da ne postoji jedno objašnjenje koje važi za svakog psa. Dva psa mogu da rade istu stvar iz potpuno različitih razloga: jedan iz navike i zadovoljstva, drugi kao deo probavne epizode koja se ponavlja.

Od čega zavisi da li će pas jesti travu

Veliku ulogu imaju individualne razlike. Neki psi imaju osetljiv stomak i svaka promena poslastica, duža vožnja kolima ili prejedanje lako ih izbaci iz ravnoteže. Kod njih se trava može javljati baš u tim trenucima. Drugi imaju „gvozdeni“ stomak i travu jedu redovno, bez ikakvih posledica.

Ishrana i raspored obroka takođe mogu da utiču. Pas koji dugo ostaje između obroka može napolju češće nešto da traži i gricka. Kod nekih pasa vlasnici primećuju da je trava privlačnija ujutru, pred obrok ili posle previše poslastica i ostataka sa stola. To ne znači da je obavezno gladan ili da mu nešto ozbiljno fali, ali vredi uočiti obrazac.

Okruženje pravi razliku više nego što deluje na prvi pogled. Pas koji ima pristup dvorištu, visokoj travi, sveže pokošenom travnjaku ili raznim biljkama jednostavno ima više prilika da razvije ovu naviku. Vremenom može da nauči da mu je baš određena vrsta vlati posebno privlačna.

• osetljivost digestivnog sistema kod konkretnog psa

• sastav ishrane i razmak između obroka

• poslastice, ostaci hrane i nagle promene u jelovniku

• duža vožnja kolima ili drugi okidači mučnine

• laka dostupnost travi i drugim biljkama

• ponovljena navika koja se sama učvršćuje

Kako vlasnik treba da reaguje kada pas jede travu

Prva korisna reakcija nije zabrana po svaku cenu, već posmatranje celog psa. Da li normalno jede? Da li je veseo i aktivan? Kakva je stolica? Da li povraća i koliko često? Da li se ponašanje javlja povremeno i usput, ili naglo i u jasnim epizodama nelagodnosti? Ova pitanja daju mnogo više informacija nego samo „jede travu“.

Druga stvar je bezbednost. Trava sama po sebi nije jedini rizik. Problem mogu da budu pesticidi, herbicidi, đubriva, tretirani travnjaci i ukrasne biljke koje su otrovne za pse. Pas koji voli da gricka napolju ne razlikuje bezbednu vlat od onoga što ne bi smeo da unese. Zato je kontrola okruženja često važnija od pokušaja da se ponašanje potpuno iskoreni.

Ako sumnjate da je trava povezana sa stomakom, vodite kratke beleške nekoliko nedelja. Zapišite kada se javlja, šta je pas jeo tog dana, da li je bilo više poslastica, vožnje kolima, promene hrane, proliva, gasova ili povraćanja. Često se baš iz takvog dnevnika vidi obrazac koji inače promakne.

• pratite apetit, energiju, stolicu i učestalost povraćanja

• onemogućite pristup otrovnim biljkama i tretiranim travnjacima

• obratite pažnju na okidače kao što su nove poslastice, prejedanje, vožnja kolima ili promena hrane

• ne tumačite svako jedenje trave kao hitan problem, ali ne ignorišite naglu promenu obrasca

• javite se veterinaru ako se uz travu javljaju ponovljeno povraćanje, proliv, bol, letargija ili nagli pad apetita

Najkorisnije pitanje nije „da li psi jedu travu zato što su bolesni“, već „kako moj pas jede travu i šta se još dešava oko toga“.

Veterinarski savet je naročito opravdan ako pas odjednom počne da jede travu mnogo češće nego ranije, ako to prati ponovljeno povraćanje, proliv, nadutost, bol u stomaku, slabost ili odbijanje hrane. Tada trava više nije usputna zanimacija, već mogući deo šireg problema koji treba proceniti.

Kod psa koji povremeno gricne nekoliko vlati i nastavi dalje kao da se ništa nije desilo, najčešće je dovoljno da ostanete mirni i pažljivi. Kod psa koji travu traži samo kad mu je muka, obrazac je već drugačiji i vredi ga shvatiti ozbiljnije. Isti signal, dva moguća značenja - a razliku pravi kontekst.