Zašto psi zakopavaju hranu i kada treba reagovati

Skrivanje hrane često je prirodno ponašanje, ali može biti povezano i sa nesigurnošću ili promenama apetita. Saznajte kada ga možete tolerisati, kako bezbedno reagovati i kada se obratiti veterinaru.

Neki psi zakopavaju poslastice u dvorištu, dok ih drugi guraju pod ćebe ili iza jastuka. Povremeno skrivanje hrane samo po sebi obično nije razlog za brigu. Važno je, međutim, da li je ponašanje novo, koliko se često javlja i da li pas pritom deluje opušteno ili uznemireno.

Zašto psi skrivaju ili zakopavaju hranu?

Čuvanje hrane za kasnije

Skrivanje viška hrane poznato je kod vukova i drugih divljih životinja. Takvo ponašanje omogućava da se deo hrane ostavi za kasnije i može pomoći da se sakrije od konkurenata. Kod domaćih pasa ono se može javiti i kada redovno dobijaju obroke i nikada nisu oskudevali.

Pas može sakriti naročito vrednu poslasticu zato što ne želi odmah da je pojede. Sam taj postupak ne dokazuje da je gladan, da dobija previše hrane ili da ima problem u ponašanju.

Ranija oskudica i nesigurnost

Prethodna iskustva sa nedostatkom hrane mogu doprineti njenom skrivanju, ali se istorija psa ne može zaključiti samo na osnovu ove navike. Ni život na ulici ili u prihvatilištu ne znači da će pas nužno skrivati hranu. Predvidljivi obroci, mirno mesto za jelo i izbegavanje uznemiravanja tokom hranjenja mogu mu pomoći da se oseća sigurnije.

Konkurencija oko hrane

Prisustvo drugih životinja ili često približavanje ljudi činiji može podstaći psa da hranu odnese na mirnije mesto. To ne treba automatski tumačiti kao ljubomoru. Obratite pažnju na ukočenost tela, zaklanjanje hrane, režanje ili pokušaje da otera onoga ko mu prilazi: to mogu biti znaci čuvanja resursa.

Ljubimce hranite iz zasebnih činija, u odvojenim prostorima ako je potrebno. Deca ne treba da prilaze psu dok jede, uzima poslasticu ili čuva skrivenu hranu. Odvajanje može smanjiti pritisak, ali ne garantuje da će skrivanje prestati.

Količina hrane i apetit

Pas koji trenutno nije gladan može ostaviti deo obroka ili sakriti poslasticu. Ipak, skrivanje nije pouzdan pokazatelj da porciju treba smanjiti. Procena ishrane zavisi od telesne kondicije, promene težine, aktivnosti, uzrasta i zdravstvenog stanja.

Mit ili istina? · Mit Pas sa viškom kilograma mora da pređe na sirovu ishranu da bi bio zdraviji Sirova ishrana nije automatski zdravija niti je neophodna da bi pas smršao. Ključ je da pas dobija nutritivno potpunu i uravnoteženu hranu uz kalorijski unos prilagođen mršavljenju; to se može postići i odgovarajućom komercijalnom hranom. Važno je meriti porcije i uračunati poslastice i sve druge dodatke. Samo veliko smanjenje količine uobičajene hrane može dovesti do nedovoljnog unosa pojedinih hranljivih materija,...

Sirova ishrana nije automatski zdravija niti je neophodna da bi pas smršao. Ključ je da pas dobija nutritivno potpunu i uravnoteženu hranu uz kalorijski unos prilagođen mršavljenju; to se može postići i odgovarajućom komercijalnom hranom. Važno je meriti porcije i uračunati poslastice i sve druge dodatke. Samo veliko smanjenje količine uobičajene hrane može dovesti do nedovoljnog unosa pojedinih hranljivih materija, pa veterinar može preporučiti hranu namenjenu mršavljenju. Domaće sastavljena sirova ishrana može biti nutritivno neuravnotežena, a sirovo meso može sadržati patogene koji predstavljaju rizik za psa i ljude u domaćinstvu. Veterinar treba da proceni telesnu kondiciju i zdravstveno stanje psa i pomogne u određivanju ciljane težine i plana ishrane. Aktivnost povećavajte postepeno, u skladu sa zdravljem i kondicijom psa, i redovno pratite težinu kako bi se plan po potrebi prilagodio.

Još mitova o psima

Porcije odmeravajte i u dnevni unos uračunajte poslastice. Smernice na pakovanju su polazna tačka, a veterinar može pomoći da se količina prilagodi konkretnom psu. Nemojte nasumično povećavati ili smanjivati obroke samo zato što pas zakopava hranu. Za domaće pripremljene obroke potreban je i odgovarajuće sastavljen, nutritivno uravnotežen plan.

Stres ili uporno ponavljajuće ponašanje

Promene u domu, uznemiravanje tokom hranjenja ili drugi izvori stresa mogu uticati na ponašanje psa. Ako dugo i uporno premešta hranu, teško se odvaja od tog postupka ili zbog njega zanemaruje jelo i odmor, potreban je pregled. Samo skrivanje hrane nije dovoljno za dijagnozu kompulzivnog poremećaja.

Zabeležite kada je ponašanje počelo, šta mu prethodi i da li se apetit ili opšte stanje menjaju. Kratak snimak, napravljen bez uznemiravanja psa, može biti koristan veterinaru. Pregledom se najpre procenjuju mogući zdravstveni uzroci, a zatim i potreba za stručnom pomoći u vezi sa ponašanjem.

Istraživanje i igra

Nekim psima su njuškanje, kopanje i kasnije pronalaženje predmeta zanimljivi sami po sebi. Ne mora svako skrivanje imati veze sa strahom ili glađu, niti je ono ograničeno na određene rase.

Ponudite bezbedne igre traženja igračke ili male količine hrane, njuškavu prostirku ili odgovarajuću igračku za hranjenje. Hranu za ove aktivnosti izdvojite iz dnevne porcije. Nadgledajte psa ako grize ili guta delove prostirke ili igračke i sklonite oštećene predmete.

Dosada i reakcija vlasnika

Nedostatak odgovarajućih aktivnosti može doprineti tome da pas češće istražuje, kopa ili premešta stvari. Ipak, ne možemo samo na osnovu skrivene hrane zaključiti da pokušava da privuče pažnju.

Jurcanje za psom, vikanje ili pokušaji otimanja mogu povećati uzbuđenje i nesigurnost oko hrane. Umesto toga, obezbedite redovne šetnje sa prilikama za njuškanje, kratke treninge uz nagrađivanje i dovoljno odmora. Aktivnosti prilagodite zdravlju, uzrastu i interesovanjima psa.

Česta pitanja Kako naviknuti psa na mesto? Odredite udoban ležaj ili prostirku na mirnom mestu i ne menjajte ga tokom početnog učenja. Navedite psa na njega poslasticom i nagradite ga čim stane na podlogu; ležanje možete učiti kao sledeći korak. Kada počne pouzdano da prati pokret ruke, izgovorite „mesto“ neposredno pre tog pokreta, pa ga nagradite kada dođe. Prve vežbe neka budu kratke, sa veoma male udaljenosti. Kada pas počne da razume šta se od njega traž...

Odredite udoban ležaj ili prostirku na mirnom mestu i ne menjajte ga tokom početnog učenja. Navedite psa na njega poslasticom i nagradite ga čim stane na podlogu; ležanje možete učiti kao sledeći korak. Kada počne pouzdano da prati pokret ruke, izgovorite „mesto“ neposredno pre tog pokreta, pa ga nagradite kada dođe. Prve vežbe neka budu kratke, sa veoma male udaljenosti.

Kada pas počne da razume šta se od njega traži, postepeno smanjujte pomoć rukom. Poslasticu više ne držite ispred njegovog nosa, već je dajte kao nagradu nakon dolaska na mesto. Tek posle više uspešnih ponavljanja povećavajte udaljenost sa koje ga šaljete. Ako se zbuni ili ne uspeva, olakšajte zadatak i vratite se korak unazad.

Postepeno produžavajte i vreme koje pas provodi na mestu. U početku nagradite mirno zadržavanje od svega nekoliko sekundi, a zatim uvedite reč za završetak, na primer „slobodno“, kojom mu dopuštate da ode. Nagrade dajte dok je još na podlozi. Ako ode pre završne reči, mirno ponovite vežbu sa kraćim trajanjem. Povećavajte jedan zahtev odjednom: trajanje, udaljenost ili ometanja.

Kod šteneta je postupak isti, ali vežbe treba da budu kraće, a očekivanja manja. Ne tražite prerano dugo zadržavanje niti odlazak na mesto sa velike udaljenosti. Ne vucite psa na ležaj i ne koristite ga kao kaznu: mesto treba da poveže sa odmorom i prijatnim iskustvima. Strpljenje, pohvala i postepeno povećavanje zahteva daju najbolje rezultate.

Sva česta pitanja

Skrivena hrana nije bezbedno sačuvana

Zakopavanje ne čuva hranu pouzdano od kvarenja ili kontaminacije. To što psa privlači njen miris ne znači da je bezbedna za jelo. Posebno su problematični ostaci mesa, ribe i vlažne hrane koji dugo stoje van odgovarajućih uslova čuvanja. Takvu hranu nemojte smatrati bezbedno „fermentisanom“ poslasticom.

Redovno pregledajte mesta na kojima pas ostavlja hranu. Pokvarenu, zaprljanu ili hranu nepoznatog vremena stajanja uklonite kada pas nije u blizini. Vlažnu hranu čuvajte i sklanjajte prema uputstvu proizvođača. Ako pas čuva skrovište, prvo ga bez sukoba odvojite u drugi prostor; nemojte rukom posezati za hranom koju brani.

Da li ovo ponašanje treba menjati?

Ako pas povremeno sakrije bezbedan predmet ili poslasticu, normalno jede i ne pokazuje uznemirenost, naviku nije uvek potrebno menjati. Reagujte kada postoji opasnost od kvarenja hrane, sukoba, povređivanja pri kopanju ili kada ponašanje remeti svakodnevni život.

Obezbedite predvidljiv raspored obroka i mirno mesto za hranjenje.
Odvojite ljubimce tokom jela ako postoji napetost i ne dozvoljavajte deci da prilaze hrani psa.
Proverite da li su porcije i poslastice primerene, bez naglih promena zasnovanih samo na skrivanju hrane.
Ponudite njuškanje, igru i trening primerene psu, umesto kažnjavanja ili zastrašivanja.
Vežbajte dobrovoljnu razmenu bezbednih predmeta za nagradu, bez otimanja. Ako pas već reži ili preti ugrizom, potražite stručnu pomoć pre takvih vežbi.

Kada se obratiti veterinaru?

Zakažite pregled ako je skrivanje počelo naglo ili ga prate slabiji apetit, gubitak težine, otežano žvakanje, povraćanje, proliv ili izražena promena ponašanja. Ako pas pojede potencijalno otrovnu ili opasnu stvar, odmah kontaktirajte veterinara i ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva. Izrazita slabost, kolaps, otežano disanje ili bolan, naduven stomak uz bezuspešno napinjanje na povraćanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Kod čuvanja hrane, pokušaja ujeda ili upornog ponašanja koje ometa psa, veterinar može preporučiti stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Cilj nije nužno potpuno ukidanje skrivanja, već bezbedno hranjenje i manje stresa za psa i ukućane.