Dovedete psa kući, obezbedite mu mekan krevet, miran kutak i redovne obroke, a on i dalje deluje kao da je stalno na oprezu. Trza se na zvuke, ukoči se pred nepoznatim ljudima ili odbija da izađe. To je teško gledati, ali cilj nije da što pre počne da se ponaša „normalno“. Najpre mu treba pomoći da se oseća bezbednije, korak po korak.
Strah ne otkriva pouzdano prošlost psa
Plašljivost sama po sebi nije dokaz zlostavljanja. Na ponašanje mogu uticati ranija neprijatna iskustva, nedovoljno upoznavanje sa ljudima i okruženjem tokom odrastanja, nasledne osobine, promena doma, bol ili bolest. Strah od muškaraca, na primer, ne znači nužno da je psa povredio muškarac: važni mogu biti dubina glasa, stas, pokreti ili način prilaska.
Novi dom je u početku nepoznata teritorija. Mirisi, ljudi i ritam dana tek treba da postanu predvidivi. Napolju se tome pridružuju saobraćaj, drugi psi, buka i kretanje sa svih strana. Ukočenost ili odbijanje šetnje zato ne treba automatski tumačiti kao tvrdoglavost. Pas možda pokušava da izbegne ono što mu je trenutno previše.
Prvo proverite zdravlje i osnovne potrebe
Pregled kod veterinara je važan deo početne brige o udomljenom psu, naročito ako je mršav, slabo jede, deluje bolno ili mu je istorija zdravlja nepoznata. Bol i bolest mogu izazvati ili pojačati povlačenje, razdražljivost i izbegavanje kretanja. Najavite ambulanti da je pas veoma plašljiv kako biste dogovorili što manje stresan pregled.
Ako je pas izrazito neuhranjen, plan hranjenja treba da odredi veterinar. Naglo davanje velikih količina hrane može biti opasno, a ne samo izazvati stomačne tegobe. Ne pokušavajte da propuštene obroke nadoknadite obilnim hranjenjem niti samostalno uvodite dodatke ishrani.
Sigurnost i rutina unutar kuće
Obezbedite mirno mesto za odmor na kojem psa niko neće uznemiravati. Ako se tamo skloni, ne izvlačite ga i ne pokušavajte da ga namamite u kontakt. Deca i gosti takođe treba da poštuju taj prostor. Kada je potrebno, odvojite psa od gužve bezbednom pregradom, u prostoru u kojem može mirno da boravi.
Obroke, odmor i izlaske organizujte po približno ujednačenom rasporedu.
U početku ograničite posete, buku i uzbudljive aktivnosti.
Obezbedite stalno dostupnu vodu i dovoljno neometanog sna.
Ne insistirajte na maženju, igri ili blizini ako se pas povlači.
Ponudite prisustvo umesto nametanja pažnje: sedite na izvesnoj udaljenosti, govorite mirno i pustite psa da bira hoće li prići. Ako sam traži dodir i deluje opušteno, pomazite ga kratko, pa zastanite. Nastavite samo ako jasno traži još. Ukočenost, okretanje glave ili odmicanje znače da treba stati. To što pas ne odlazi ne znači nužno da uživa u dodiru.
Kako ljude i zvuke povezati sa prijatnim iskustvom
Cilj nije da pas istrpi ono čega se boji. Počnite na udaljenosti ili pri intenzitetu zvuka pri kojem primećuje nadražaj, ali može da ostane relativno opušten i da se udalji. Pojavu osobe ili tihog zvuka možete povezati sa malom poslasticom koju voli. Ne morate čekati savršeno mirno ponašanje: hrana ovde služi stvaranju prijatnije veze, a ne nagrađivanju „odsustva straha“.
Ako se pas ukoči, pokušava da pobegne, uporno laje ili odbija hranu koju inače voli, povećajte udaljenost ili završite susret. Uzimanje hrane samo po sebi nije dokaz opuštenosti, pa pratite celo telo. Vežbe neka budu kratke, sa pauzama, bez povećavanja težine dok prethodni korak ne postane lakši.
Zamolite goste da ga ne gledaju uporno, ne naginju se nad njega i ne pružaju mu ruku ka glavi. Mogu da sede bočno i, ako je psu to prijatno, bace poslasticu tako da ne mora da im se približi, čak i malo iza njega. Nemojte hranom mamiti psa bliže osobi koje se boji. Prilazak takođe nije automatski poziv za maženje.
Koristite sitne poslastice primerene zdravstvenom stanju psa i uračunajte ih u dnevni unos hrane. Nije neophodna posebna poslastica rezervisana samo za goste; važniji su dovoljna udaljenost, predvidiv susret i sloboda povlačenja.
Izlasci bez forsiranja
Kod psa koji se boji izlaska početni cilj nije duga šetnja, već nekoliko podnošljivih koraka. Nekada prvo treba vežbati samo mirno prisustvo opreme, zatim njeno stavljanje, prilazak vratima i kratak izlazak. Ne vucite psa preko praga. Koristite dobro podešenu opremu iz koje ne može lako da se izvuče i povodnik; ne puštajte ga slobodno na neograđenom prostoru. Proverite vrata, kapije i ogradu jer uplašen pas može naglo pokušati da pobegne.
Za obavljanje nužde birajte kratke izlaske u mirnije doba dana i zaklonjeno mesto. Kada pas završi, možete odmah ponuditi poslasticu ako mu prija. Ako trenutno ne može bezbedno da izlazi, dogovorite privremeno rešenje sa veterinarom ili stručnjakom za ponašanje, umesto da ga izlažete panici ili očekujete da dugo zadržava nuždu. Ne kažnjavajte nezgode u kući.
Korak | Šta radite | Šta je cilj |
|---|---|---|
Prilazak vratima | Nagradite dobrovoljan prilazak, bez izvođenja na silu. | Vrata ne najavljuju neprijatno iskustvo. |
Kratak izlazak | Ostanite na bezbednom, mirnom mestu i omogućite povratak. | Boravak napolju ostaje podnošljiv. |
Obavljanje nužde | Ponudite mirne prilike za nuždu i nagradu nakon završetka. | Pas može da obavi nuždu bez pritiska. |
Kratko istraživanje | Povećavajte trajanje ili udaljenost postepeno, prema reakciji psa. | Radoznalost raste bez preplavljivanja strahom. |
Greške koje mogu pojačati strah
Duge šetnje kroz gužvu i prisilno upoznavanje ne moraju psa „očvrsnuti“; mogu ga dodatno uplašiti. Izbegavajte kažnjavanje, trzanje povodnika i namerno izlaganje strahu bez mogućnosti povlačenja. Ne kažnjavajte ni režanje: ono upozorava da psu treba prostor. Mirno prekinite kontakt i obezbedite razmak.
Uplašenog psa smete da utešite. Smireno prisustvo ili dodir koji sam traži neće sami po sebi „nagraditi strah“. Ipak, nemojte ga zadržavati u zagrljaju ili maziti ako to ne želi. Najviše pomažu uklanjanje izvora pritiska, mogućnost povlačenja i vaš predvidiv odgovor.
Pratite i suptilnije znake nelagode: okretanje glave, lizanje njuške, skretanje pogleda, ukočenost i povlačenje. Nijedan znak sam za sebe ne otkriva pouzdano kako se pas oseća, ali njihov skup i okolnosti mogu pokazati da treba napraviti pauzu.
Kada tražiti stručnu pomoć
Ne čekajte mesecima ako strah remeti hranjenje, spavanje ili obavljanje nužde, ako pas panično pokušava da pobegne, povređuje se ili postoji rizik od ujeda. Obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, bez zastrašivanja. Veterinar može proceniti i da li su, uz prilagođavanje okruženja i rad na ponašanju, potrebni lekovi. Ne dajte sredstva za smirenje na svoju ruku.
Ponavljani pokušaji mokrenja bez izlaska mokraće zahtevaju hitan veterinarski pregled. Kolaps, otežano disanje ili izrazita slabost takođe nisu znaci koje treba pripisati samo strahu. Naglo pogoršanje ponašanja, bol, odbijanje hrane ili vode i povraćanje razlog su da se bez odlaganja posavetujete sa veterinarom.
Kako izgleda stvarni napredak
Napredak se često vidi u sitnicama: pas se brže oporavi posle zvuka, sam izađe iz kutka, mirnije odmara ili počne da njuši napolju. Beležite takve promene i okolnosti u kojima se javljaju. Mirno ležanje uz opušteno telo vrednije je od nepomičnosti iza koje se krije strah.
Prilagođavanje može trajati nedeljama ili mesecima, a neki psi dugoročno ostaju osetljiviji. Ne postoji obavezan redosled oporavka niti rok do kojeg pas mora da zavoli goste ili prometne šetnje. Povremeni teži dani jesu mogući, ali trajno ili naglo pogoršanje treba proceniti, a ne automatski smatrati normalnim. Cilj je svakodnevica u kojoj pas može da odmara, zadovoljava svoje potrebe i istražuje bez stalnog straha.
