Može li pas da jede kupus? Priprema, količina i rizici

Pas može da jede malu količinu običnog kupusa, ali on može izazvati gasove i probavne smetnje. Saznajte kako da ga pripremite, šta da izbegavate i kada je potreban veterinar.

Većina zdravih pasa može povremeno da pojede malo kupusa, najbolje kuvanog i bez dodataka. To važi i za pse koji jedu kompletnu komercijalnu hranu: mala poslastica nije sama po sebi zabranjena, ali ne treba da potiskuje uravnotežene obroke. Kupus nije neophodan deo pseće ishrane.

Koje vrste kupusa pas može da jede?

Beli, crveni i pekinški kupus nisu sami po sebi otrovni za pse. U malim količinama mogu se ponuditi i srodne vrste povrća, poput karfiola, prokelja i kelerabe. Ipak, podnošljivost zavisi od konkretnog psa, količine i načina pripreme, a ne samo od vrste povrća.

Kupus nudite kao mali dodatak ili poslasticu, ne kao zamenu za kompletan obrok.

Ima li kupus koristi za psa?

Kupus sadrži vlakna, vitamine i minerale i ima malo kalorija. Međutim, mala porcija koju pas dobija kao poslasticu ne predstavlja značajan izvor svih potrebnih hranljivih materija. Ako pas jede kompletnu hranu prilagođenu svom uzrastu i zdravstvenom stanju, kupus nije potreban da bi se ta ishrana dopunila.

Kod domaće pripremljene ishrane, dodavanje kupusa ili drugog povrća ne čini obrok automatski uravnoteženim. Takav jelovnik treba sastaviti uz pomoć veterinara sa znanjem iz ishrane pasa. Ni kod psa sa viškom kilograma povrće nije zamena za plan kontrole telesne mase.

Rečnik pojmova Kombinovano hranjenje psa Kombinovano hranjenje psa podrazumeva korišćenje suve i vlažne potpune hrane u svakodnevnoj ishrani. Potpuna hrana je ona koja, kada se daje u odgovarajućoj količini, zadovoljava nutritivne potrebe psa za određeni životni period. Obe vrste hrane treba da budu prilagođene uzrastu i potrebama psa; njihovo kombinovanje samo po sebi ne čini ishranu uravnoteženijom. Suva i vlažna hrana mogu se davati u istom obroku ili od...

Kombinovano hranjenje psa podrazumeva korišćenje suve i vlažne potpune hrane u svakodnevnoj ishrani. Potpuna hrana je ona koja, kada se daje u odgovarajućoj količini, zadovoljava nutritivne potrebe psa za određeni životni period. Obe vrste hrane treba da budu prilagođene uzrastu i potrebama psa; njihovo kombinovanje samo po sebi ne čini ishranu uravnoteženijom. Suva i vlažna hrana mogu se davati u istom obroku ili odvojeno, ali njihove količine treba uskladiti tako da ukupan dnevni unos energije odgovara potrebama psa. Vlažna hrana sadrži više vode, pa jednake mase suve i vlažne hrane obično nemaju istu energetsku vrednost. Novu hranu treba uvoditi postepeno tokom više dana i pratiti kako je pas podnosi. Sveža voda mora uvek biti dostupna, bez obzira na način hranjenja.

Svi pojmovi

Koji su rizici?

Kupus može izazvati gasove, nadimanje, nelagodnost u stomaku ili dijareju, naročito ako ga pas pojede mnogo. Kuvanje može olakšati varenje, ali ne garantuje da će ga svaki pas dobro podneti. Ako primetite smetnje, prestanite da ga nudite.

Veliki, tvrdi komadi i ceo prokelj mogu predstavljati rizik od gušenja, naročito kod pasa koji halapljivo gutaju. Uklonite tvrde delove i isecite povrće na male komade prilagođene veličini psa. Nemojte davati čitav koren ili tvrdu stabljiku za žvakanje.

Kako pripremiti kupus i koliko ponuditi?

Ako pas ima hroničnu bolest, osetljivo varenje ili jede propisanu veterinarsku dijetu, pre dodavanja kupusa pitajte veterinara. To je posebno važno kada je izbor hrane deo lečenja.

Operite povrće, uklonite oštećene listove i tvrde delove. Kelerabu oljuštite.
Skuvajte ga u vodi ili na pari, bez soli, začina, masnoće i sosova.
Ohladite ga i isecite na male komade pre nego što ga ponudite psu.
Prvi put dajte samo mali zalogaj i pratite kako ga pas podnosi. Ne uvodite istovremeno više novih namirnica.

Ne postoji jedna odgovarajuća porcija za sve pse. Ona zavisi od veličine, dnevnog unosa hrane i zdravstvenog stanja. Sve poslastice i dodaci zajedno uobičajeno treba da čine najviše oko 10% dnevnog kalorijskog unosa; to nije preporuka da se psu daje toliko kupusa. Za ovo povrće držite se malih, povremenih porcija i nemojte ih povećavati samo zato što prva nije izazvala smetnje.

Ne nudite jela sa kupusom koja sadrže crni ili beli luk, jer su oni toksični za pse. Sarma, podvarak i druga začinjena ili masna jela nisu isto što i običan kuvani kupus. Kiseli kupus često sadrži mnogo soli, pa je običan neslan kupus bolji izbor.

Kada treba pozvati veterinara?

Povraćanje ili dijareja posle kupusa ne znače automatski trovanje: mogu biti posledica probavne smetnje, ali i drugog problema. Ako se ponavljaju, traju ili ih prate malaksalost, krv u stolici ili bol, obratite se veterinaru. Kod štenaca i pasa sa postojećim bolestima javite se ranije.

Otežano disanje, nemogućnost da udahne, plavičaste desni ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Hitno se javite i ako pas ima naglo uvećan i bolan stomak, nemir i ponovljene pokušaje povraćanja bez izbacivanja sadržaja. Nemojte ove znake pripisivati običnim gasovima od kupusa.

Ako sumnjate da je pas pojeo kupus sa lukom, pokvarenu hranu ili povrće kontaminirano hemikalijama, odmah tražite savet veterinara. Navedite šta je pojeo, približnu količinu i vreme. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Česta pitanja Šta uraditi ako tek nakon prijema saznate da pas možda ima zaraznu bolest? Ako tek nakon prijema saznate da pas ima potvrđenu zaraznu bolest ili da postoji sumnja na nju, reagujte mirno, ali odmah. Odvojite ga od drugih životinja, obezbedite mu zasebne posude za hranu i vodu, ležaj i opremu i ograničite kretanje kroz zajednički prostor. Od vlasnika zatražite naziv dijagnoze ili razlog za sumnju, podatke o početku simptoma, testiranju i terapiji, kao i preporuke veterinara. Kontaktirajte vet...

Ako tek nakon prijema saznate da pas ima potvrđenu zaraznu bolest ili da postoji sumnja na nju, reagujte mirno, ali odmah. Odvojite ga od drugih životinja, obezbedite mu zasebne posude za hranu i vodu, ležaj i opremu i ograničite kretanje kroz zajednički prostor. Od vlasnika zatražite naziv dijagnoze ili razlog za sumnju, podatke o početku simptoma, testiranju i terapiji, kao i preporuke veterinara. Kontaktirajte veterinara radi procene rizika, potrebne izolacije i daljeg postupanja: nisu svi paraziti i bolesti podjednako zarazni, niti se svi prenose na ljude. Sa vlasnikom ili unapred određenom kontakt osobom dogovorite bezbedno preuzimanje ili odlazak veterinaru, bez kontakta sa drugim psima. Ako pas teško diše, kolabira, izrazito je malaksao ili ima učestalo povraćanje ili krvav proliv, potrebna je hitna veterinarska procena, a ne samo čekanje vlasnika. Zabeležite vreme dolaska i prijave bolesti, simptome, prostore u kojima je pas boravio i kontakte sa drugim životinjama. Perite ruke nakon kontakta i sprečite prenošenje preko odeće i opreme. Čišćenje i dezinfekciju, praćenje izloženih pasa i obaveštavanje njihovih vlasnika sprovedite prema savetu veterinara, uz jasno razlikovanje sumnje od potvrđene dijagnoze. Ne oslanjajte se na objašnjenje „nije to ništa“ bez provere i ne vraćajte psa u grupu dok veterinar ne proceni da je to bezbedno.

Sva česta pitanja

Drugo povrće kao poslastica

Obična šargarepa, tikvica ili kuvana bundeva takođe mogu biti povremene poslastice ako ih pas dobro podnosi. Pripremite ih bez dodataka i ponudite u komadima koji ne predstavljaju rizik od gušenja. Novo povrće uvodite pojedinačno i u maloj količini.

Odgovori na često postavljana pitanja

Može li pas da jede sirov crveni kupus?

Mala količina opranog, sitno isečenog sirovog crvenog kupusa nije sama po sebi otrovna za zdravog psa. Ipak, sirov kupus može biti teži za varenje i izazvati gasove ili dijareju, pa je kuvani kupus praktičniji izbor.

Može li pas da jede kuvani kupus?

Da, većina zdravih pasa može povremeno da dobije malu količinu kuvanog kupusa bez dodataka. Ponudite ga ohlađenog i sitno isečenog. Ako pas ima probavne smetnje ili propisanu dijetu, prvo se posavetujte sa veterinarom.