Prostatitis kod pasa: simptomi, uzroci i lečenje

Upala prostate može izazvati bol, temperaturu i probleme s mokrenjem, ali hronični oblik ponekad prolazi gotovo neprimetno. Saznajte kada je pregled hitan i kako veterinar postavlja dijagnozu i bira terapiju.

Prostatitis je upala prostate kod mužjaka, najčešće povezana s bakterijskom infekcijom. Akutni oblik može izazvati teško opšte stanje, dok hronični oblik ponekad ima blage ili neupadljive simptome. Lečenje zahteva veterinarski pregled: samo smanjivanje prostate ne rešava bakterijsku infekciju.

Prostata kod pasa

Prostata je polna žlezda koja okružuje početni deo mokraćne cevi, u blizini mokraćne bešike. Stvara tečnost koja je deo ejakulata. Njena veličina i funkcija zavise od androgenih hormona, uključujući testosteron.

Uvećanje prostate nije isto što i prostatitis. Kod nekastriranih mužjaka, naročito s godinama, često se razvija benigna hiperplazija prostate — dobroćudno uvećanje žlezde. Ona može postojati istovremeno s infekcijom. Ciste, apscesi i tumori takođe mogu izazvati promene na prostati, pa se uzrok ne može odrediti samo prema njenoj veličini.

Kako nastaje prostatitis

Bakterije najčešće dospevaju u prostatu iz mokraćnih puteva. Među čestim uzročnicima je Escherichia coli, ali infekciju mogu izazvati i druge bakterije. Postojeće promene u žlezdi, poput benigne hiperplazije, mogu pogodovati razvoju infekcije.

Akutni prostatitis nastaje naglo i može biti praćen izraženim bolom i opštim simptomima. Hronična infekcija može potrajati ili se ponavljati, ponekad uz ponovljene infekcije mokraćnih puteva. Negativan nalaz bakterija u jednom uzorku ne dokazuje da upala nije infektivna; veterinar procenjuje način uzorkovanja, prethodnu terapiju i ostale nalaze.

Ko je pod većim rizikom

Prostatitis je češći kod nekastriranih mužjaka srednje i starije dobi. Ipak, može se javiti i kod mlađih ili kastriranih pasa. Veličina i rasa psa nisu dovoljne da se bolest potvrdi ili isključi.

Rečnik pojmova Pankreatitis kod pasa Pankreatitis je upala pankreasa, organa koji proizvodi enzime za varenje i hormone koji regulišu šećer u krvi. Tokom bolesti može doći do preranog aktiviranja digestivnih enzima i oštećenja tkiva pankreasa. Pankreatitis nije isto što i egzokrina insuficijencija pankreasa, kod koje nema dovoljno enzima za varenje, mada hronično oštećenje pankreasa može dovesti i do tog poremećaja. Pankreatitis može biti akutni ili hro...

Pankreatitis je upala pankreasa, organa koji proizvodi enzime za varenje i hormone koji regulišu šećer u krvi. Tokom bolesti može doći do preranog aktiviranja digestivnih enzima i oštećenja tkiva pankreasa. Pankreatitis nije isto što i egzokrina insuficijencija pankreasa, kod koje nema dovoljno enzima za varenje, mada hronično oštećenje pankreasa može dovesti i do tog poremećaja.

Pankreatitis može biti akutni ili hronični. Akutni oblik često se ispoljava naglim povraćanjem, gubitkom apetita, bolom u stomaku i malaksalošću; mogu se javiti i dijareja i dehidratacija. Hronični oblik može imati blage, povremene znake ili epizode pogoršanja. Ovi simptomi nisu specifični za pankreatitis i mogu pratiti druge bolesti.

Tačan uzrok često ostaje nepoznat. Među faktorima rizika su obrok sa mnogo masti, gojaznost i povišene masnoće u krvi, a pankreatitis može biti povezan i sa pojedinim lekovima ili drugim bolestima. Dijagnoza se zasniva na kombinaciji veterinarskog pregleda, krvnih analiza, uključujući testove pankreasne lipaze, i po potrebi ultrazvuka abdomena. Nijedan nalaz sam za sebe ne potvrđuje niti isključuje bolest u svim slučajevima.

Lečenje zavisi od težine bolesti i najčešće uključuje nadoknadu tečnosti, ublažavanje bola, kontrolu povraćanja i odgovarajuću ishranu prema preporuci veterinara. Teži slučajevi zahtevaju bolničko lečenje, dok je operacija retko potrebna i razmatra se kod određenih komplikacija. Uporno povraćanje, izražen bol, velika slabost ili kolaps zahtevaju hitan veterinarski pregled. Teška upala može dovesti do odumiranja tkiva pankreasa, oštećenja drugih organa i uginuća. Održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje masnih ostataka hrane mogu smanjiti rizik, ali ne garantuju prevenciju.

Svi pojmovi

Simptomi prostatitisa kod pasa

Kod akutne upale mogu se javiti:

Povišena temperatura, malaksalost i gubitak apetita.
Bol u stomaku, ukočen hod ili nevoljnost pri kretanju.
Učestalo, bolno ili otežano mokrenje.
Krv u mokraći ili krvav odnosno gnojan iscedak iz polnog organa.
Bol ili napinjanje pri pražnjenju creva.

Hronični prostatitis može imati malo vidljivih znakova. Mogu se pojaviti ponovljene infekcije mokraćnih puteva, povremena krv u mokraći ili iscedak, kao i smanjena plodnost. Uvećana prostata može pritiskati završni deo creva i dovesti do napinjanja ili spljoštene stolice, ali ti znaci nisu specifični za prostatitis.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas pokušava da mokri, a mokraća ne izlazi ili izlazi samo u kapima, ako ima jak bol, izrazitu slabost, kolaps ili temperaturu uz teško opšte stanje. Nemogućnost mokrenja je hitno stanje bez obzira na uzrok.

Teška infekcija može dovesti do apscesa prostate, odnosno nakupljanja gnoja, a u nekim slučajevima i do sepse. Otok pored anusa može ukazivati na perinealnu herniju, koja se može javiti zajedno s bolestima prostate, ali nije neizbežna posledica prostatitisa. Ako otok prati bol, povraćanje ili nemogućnost mokrenja, potreban je hitan pregled.

Kako se postavlja dijagnoza

Veterinar prikuplja podatke o simptomima, ranijim infekcijama, terapiji i tome da li je pas kastriran. Pregled može uključiti pažljivu procenu prostate kroz rektum, kada je to izvodljivo i bezbedno. Bolna ili uvećana prostata pobuđuje sumnju, ali sama po sebi ne potvrđuje prostatitis.

Ultrazvuk pomaže u proceni veličine i građe prostate i otkrivanju cista ili mogućih apscesa. Promene na ultrazvuku nisu uvek specifične, pa se tumače zajedno s pregledom i laboratorijskim rezultatima.

Analiza urina može pokazati krv, zapaljenske ćelije i bakterije, ali ne određuje sama po sebi gde se infekcija nalazi.
Urinokultura i antibiogram pomažu u identifikovanju bakterije i izboru antibiotika. Kada je moguće, uzorak se uzima pre početka terapije.
Krvna slika i biohemijske analize služe za procenu upale, opšteg stanja i rada organa, naročito kod teško bolesnog psa.
Dodatno uzorkovanje ili druga ispitivanja mogu biti potrebni ako nalazi nisu jasni, infekcija se ponavlja ili postoji sumnja na tumor. Način uzorkovanja bira veterinar, jer pojedini postupci nose rizik kod akutne upale.

Lečenje prostatitisa

Terapija zavisi od težine bolesti, uzročnika, prisustva apscesa i drugih promena na prostati. Pas s teškim akutnim prostatitisom može zahtevati hospitalizaciju, infuziju, lekove protiv bolova i pažljivo praćenje.

Antibiotici i potporna terapija

Kod bakterijskog prostatitisa osnovu lečenja čine antibiotici. Veterinar bira lek prema nalazu kulture i antibiograma, ali i prema njegovoj sposobnosti da dospe u tkivo prostate, što je posebno važno kod hronične infekcije. Kod teško bolesnog psa terapija može početi pre rezultata kulture, a zatim se prilagođava nalazu.

Lečenje često traje više nedelja. Trajanje, kontrolne preglede i ponovljene analize određuje veterinar. Ne prekidajte terapiju čim simptomi nestanu i ne dajte preostale antibiotike ili ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.

Kastracija i hormonska terapija

Kod nekastriranih pasa, naročito uz benignu hiperplaziju prostate, kastracija često predstavlja važan deo dugoročnog zbrinjavanja. Smanjenje hormonskog uticaja dovodi do smanjivanja prostate i može smanjiti rizik od ponavljanja infekcije. Termin zahvata određuje veterinar prema stanju psa; kod akutno obolelog psa najpre može biti potrebna stabilizacija.

Česta pitanja Kako negovati psa nakon kastracije? Nakon kastracije pas može biti pospan, slab i privremeno dezorijentisan dok se oporavlja od anestezije. Obezbedite mu mirno mesto za ležanje na podu, bez promaje i rizika od pada. Držite ga na toplom, ali ne pored izvora jake toplote, i nadzirite ga dok ne bude stabilan na nogama. Dajte samo lekove koje je propisao veterinar, prema njegovom uputstvu; ljudski lekovi protiv bolova mogu biti opasni za psa. Kada se dovol...

Nakon kastracije pas može biti pospan, slab i privremeno dezorijentisan dok se oporavlja od anestezije. Obezbedite mu mirno mesto za ležanje na podu, bez promaje i rizika od pada. Držite ga na toplom, ali ne pored izvora jake toplote, i nadzirite ga dok ne bude stabilan na nogama. Dajte samo lekove koje je propisao veterinar, prema njegovom uputstvu; ljudski lekovi protiv bolova mogu biti opasni za psa.

Kada se dovoljno razbudi da normalno guta, ponudite mu vodu bez prisiljavanja. Hranu ponudite prema uputstvu veterinara, obično prvo malu količinu uobičajene hrane. Šetnje treba da budu kratke, na povocu i samo radi obavljanja nužde. Izbegavajte trčanje, skakanje i grubu igru tokom perioda koji odredi veterinar, najčešće 10–14 dana.

Operativno mesto proveravajte svakodnevno i održavajte ga suvim. Ako je veterinar preporučio čišćenje, koristite samo sredstva koja je naveo; nemojte samostalno mazati ranu ili nanositi alkohol i hidrogen. Zaštitna ogrlica ili druga zaštita koju preporuči veterinar treba da spreči lizanje i grickanje, jer mogu dovesti do infekcije i otvaranja rane. Ne skidajte zaštitu bez nadzora ako pas može da dohvati ranu. Dođite na zakazanu kontrolu i skidanje šavova ako je potrebno.

Kupanje i plivanje odložite dok rana ne zaraste i veterinar ne potvrdi da su bezbedni, obično oko 10–14 dana. Ako postoje šavovi koji se skidaju, sačekajte i njihovo uklanjanje prema uputstvu. Ako se operativno mesto isprlja, pitajte veterinara kako da ga očistite, bez potapanja i trljanja rane.

Blaga pospanost i smanjen apetit mogu biti prolazni prvog dana, ali stanje treba postepeno da se poboljšava. Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, kolabira, ima veoma blede desni ili obilno krvari. Veterinaru se javite istog dana ako se pojave ponovljeno povraćanje, nemogućnost mokrenja, jak bol, rastući otok ili crvenilo, iscedak, neprijatan miris ili otvaranje rane, kao i ako pas ne jede ili ostaje izrazito malaksao duže od 24 sata. Manja modrica može se pojaviti posle operacije, ali nagla ili sve izraženija promena boje i otok skrotuma zahtevaju pregled.

Sva česta pitanja

Kastracija ne zamenjuje antibiotike kod bakterijske infekcije i ne garantuje izlečenje svih bolesti prostate. U određenim okolnostima veterinar može razmotriti lekove koji smanjuju hormonski uticaj na prostatu, poput osateron-acetata, ili implantat s deslorelinom. Oni nisu zamena za lečenje infekcije; izbor zavisi od dijagnoze, planova za priplod i dostupnosti i odobrenja preparata u konkretnoj zemlji. Trajanje dejstva i oporavak reproduktivne funkcije nisu isti kod svakog psa.

Kada je potreban dodatni zahvat

Apsces prostate može zahtevati drenažu ili hirurško zbrinjavanje uz antibiotike. Odluka zavisi od veličine, položaja i drugih nalaza. Operacija prostate nije rutinska terapija jednostavne infekcije, ali se određeni zahvati sprovode kada za njih postoji jasna indikacija.

Prevencija i praćenje

S veterinarom razgovarajte o koristima i mogućim rizicima kastracije za konkretnog psa. Ona smanjuje rizik od benigne hiperplazije i s njom povezanih problema, ali ne sprečava sve bolesti prostate. Parenje nije pouzdana mera prevencije prostatitisa.

Redovni pregledi i pravovremena procena promena u mokrenju, stolici ili iscetka pomažu da se problem ranije prepozna. Ne postoji jedan raspored ultrazvučnih pregleda koji odgovara svim psima; učestalost kontrola određuje veterinar prema uzrastu, simptomima i prethodnim nalazima. Posle terapije pratite preporučene kontrole, čak i ako pas deluje potpuno oporavljeno.

Često pitanje: koji lek je najefikasniji?

Ne postoji jedan najbolji lek za sve pse. Kod bakterijskog prostatitisa potreban je odgovarajući antibiotik, dok se uvećanje prostate i eventualni apsces zbrinjavaju dodatno. Uspeh lečenja zavisi od tačne dijagnoze, izbora terapije i kontrolnih nalaza, a ne samo od nestanka simptoma.