U ovom članku razmotrićemo sledeća pitanja: prostatitis kod pasa, simptomi i lečenje upale prostate. Predstavljeni materijal pomoći će vlasnicima kućnih ljubimaca da saznaju kako mogu preventivno delovati protiv ovog oboljenja, kao i da donesu pravilnu odluku ukoliko je njihovom ljubimcu već postavljena dijagnoza od strane stručnjaka.
Prostata kod pasa
Prostata ima prilično složenu strukturu. U njoj možemo izdvojiti tri vrste tkiva: žlezdano, mišićno i vezivno. Žlezdani deo se bavi proizvodnjom tečnih komponenti ejakulata – sperme. Mišićni deo je odgovoran za kontrakciju žlezde tokom ejakulacije i izlučivanje ejakulata. Vezivno tkivo formira čvrstu kapsulu – ovo omotač, koji štiti organ.
Takođe, u prostatskoj žlezdi možemo izdvojiti tri zone. Poznavanje ovih zona pomaže u postavljanju dijagnoze. Deo koji se prileže uz uretru (mokraćni kanal) naziva se centralna zona ili mantija. Kada se tkiva u ovom delu prošire, dolazi do dobroćudne hipertrofije – povećanja i rasta tkiva žlezde. Srednja zona sadrži žlezde koje proizvode tečni sekret. Žlezde se otvaraju u mokraćni kanal kroz kanaliće. Spoljašnja zona takođe uglavnom sadrži žlezde, ali se njihovi kanalići otvaraju u oblasti semenih lukova – organa smeštenih na zadnjem zidu uretre. U ovoj zoni obično se primeti izraženije patološke promene.
Sekret prostate sadrži mnogo važnih komponenti.
Limunska kiselina i razni enzimi, kompleksne veze koje pružaju spermatozoidima energiju i duži život. Kiselo okruženje sekreta priprema spermatozide za preživljavanje u polnim putevima ženki, pH vrednost sekreta zahvaljujući prostati iznosi 6,4, što je optimalno. Takođe, sekret sadrži imunoglobuline – proteine koje imunološki sistem proizvodi za zaštitu od virusa, bakterija i slično, vitamine, holesterol – masno supstancu prisutnu u ćelijama, i cink.
Funkciju prostate kontroliše neurogumeralni sistem, što znači da na rad utiču i hormoni i nervni impulsi. Glavni hormon koji reguliše aktivnost prostate je testosteron. Dakle, hormonski status može značajno uticati na rad žlezde, uključujući izazivanje bolesti.
O prostatitisu
Prostatitis na latinskom se naziva prostatitis i sastoji se od dve reči: prostata – prostata i itis – upala.
Osnovni mehanizam nastanka prostatitisa kod pasa je sledeći:
- Sekret prostate prestaje da se izlučuje kroz mokraćni kanal i zaostaje unutar žlezde.
- Zbog zaostanka počinje da se nakuplja i razmnožava patogena flora.
- Da bi se sprečilo širenje bolesti na druge organe i tkiva, organizam pokreće proces lokalizovane upale.
- Žlezda oteče, povećava se u veličini i počinju se pojavljivati klinički simptomi.
Najčešće se kod bakterijskog prostatitisa otkrivaju bakterije kao što su stafilokoki, enterobacteriaceae i Pseudomonas aeruginosa. Ove bakterije obično ulaze u prostatu uzlaznim mokraćnim putevima. Ali postoji i mogućnost razmnožavanja takozvanih „spavajućih“ bakterija, koje prethodno nisu uništene prilikom uzimanja antibiotika.
Upala može biti akutna ili hronična. To zavisi od imuniteta, količine i tipa razvijene infekcije, kao i od pratećih bolesti. Hroničan tok može preći u akutnu fazu ako postoje povoljni faktori za razvoj infekcije. Takođe, akutna faza može kasnije postati dugotrajno hronično oboljenje ako se ne leči pravilno.
Uzroci bolesti
Najčešće je prostatitis posledica bakterija. Tokom svog života u prostati, one proizvode razne toksine i produkte razlaganja, što izaziva upalu. Takođe, veliki uticaj na žlezdu ima hormon testosteron – najvažniji polni hormon kod mužjaka. On kontroliše većinu funkcija prostate i može izazvati povećan rast žlezde. Pod njegovim uticajem, žlezda konstantno aktivno funkcioniše, što samo pogoršava tok bolesti.
Ponekad prostatitis može biti neinfekcioni, što znači da se tokom ispitivanja bakterije ne otkrivaju. U takvom slučaju treba sumnjati na problem sfinktera uretre. Zbog nepravilne funkcije sfinktera, može doći do povratka mokraće u prostatu, što takođe izaziva upalni proces.
Najčešće se upala prostate otkriva kod pasa srednje i starije dobi. Glavna grupa rizičnih životinja su nekastrirani mužjaci stariji od 5-6 godina. Takođe, bolest se češće otkriva kod srednjih i velikih rasa, kao što su Labrador retriver, Boxer, Cane Corso i slično. Ali psi malih rasa takođe nisu zaštićeni od ovog oboljenja, iako se kod njih dijagnostikuje mnogo ređe.
Simptomi prostatitisa kod pasa
Obično se simptomi prostatitisa razlikuju u zavisnosti od faze toka bolesti.
U akutnoj fazi može se primetiti:
- Krvlju obojene izlučevine iz polnih puteva;
- Učestalo ili bolno mokrenje;
- Prisutnost ostataka u mokraći, na primer, grudvice;
- Povišena telesna temperatura;
- Pogoršano opšte stanje, nevoljkost za hranom;
- Bol u donjem delu stomaka.
Kod hroničnog prostatitisa obično postoje sledeće žalbe:
- Bolni osećaji prilikom mokrenja i defekacije;
- Poteškoće pri defekaciji;
- Trakast (spljošten) stolicu;
- Hromost, skolioza;
- Pogoršani kvalitet sperme.
Za razliku od ljudi, kod pasa obično se ne primećuje zadržavanje mokraće kod prostatitisa. To je povezano s tim što kod ljudi raste deo prostate koji prileže uz uretru, i samim tim steže mokraćne puteve. Dok kod pasa rast tkiva uglavnom dolazi iz centralne zone i širi se prema periferiji, što ne utiče na uretru, ali počinje da steže rektum.
Ako se opisani simptomi javljaju duže vreme, može se razviti komplikacija poznata kao perinealna hernija. Kod ovog tipa hernije, deo organa iz karlične šupljine može ispasti u oblast ispod kože oko analnog otvora. Tu mogu ući masno tkivo, creva, mokraćna bešika. U slučaju zaglavljivanja hernijalnog obruča – usni otvor, formiran prepletanjem tetiva, mogu nastupiti teške posledice – akutno zadržavanje mokraće, nekroza – odumiranje tkiva creva i mokraćne bešike. Ovo je izuzetno opasno stanje koje mora odmah da se leči operativnim putem.
Dijagnostika
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka iz anamneze života i bolesti životinje. Obično na pregled dolazi nekastrirani mužjak srednje ili starije dobi velike rase. Iz žalbi se najčešće navodi bolno učestalo mokrenje, krvave izlučevine iz polnog organa. Tokom rektalne palpuacije – palpacionog pregleda rektuma može se primetiti uvećanje prostate, može biti prisutna bolnost.
Međutim, samo ovi podaci neće biti dovoljni za postavljanje tačne dijagnoze i određivanje lečenja. Problematično mokrenje može biti, na primer, kod cistitisa – upale mokraćne bešike. A povićena prostata može biti kod tumora. Zato je potrebno sprovesti dodatne metode ispitivanja. Ultrazvuk mokraćno-rodnih organa pomoći će u otkrivanju promena u prostate.
Kod prostatitisa obično se žlezda uvećava u veličini, a njena tkiva postaju zategnuta. U žlezdi se mogu primetiti cistične formacije – stvaranje cista, uz lisičenje ili znakovi apscesiranja – gnojna upala. Kod akutnog procesa pored žlezde će se javiti upala okolnog masnog tkiva, kao i određena količina slobodne tečnosti u abdomenu.
Opšti analiza urina će biti interesantna prvenstveno za procenu broja leukocita – krvnih ćelija. Povišen broj leukocita u urinu biće pokazatelj prisustva upalnog procesa u području mokraćno-rodnog sistema. Veliki broj bakterija u urinu će ukazivati na infekcioni proces.
Sejanje urina omogućava utvrđivanje koje bakterije su uključene u infekcioni proces. Na osnovu rezultata sejanja moguće je odabrati odgovarajuće antimikrobne preparate.
U opštem kliničkom analizu krvi, kao i u analizi urina, verovatno će biti povećan broj leukocita. Biohemijska analiza krvi neće imati značajne odlike.
Kako i čime leči prostatitis kod pasa?
Za lečenje prostatitisa mogu se primeniti dve različite metode: medicinski i operativni. Medicinski se obično preporučuje životinjama koje su produktivne i kojima je važno da sačuvaju sposobnost reprodukcije. Ali to ne isključuje mogućnost recidiva. Operativno lečenje može rešiti problem jednom zauvek. Hajde da detaljnije razmotrimo obe metode.
Medicinska terapija
Pošto je prostatitis, između ostalog, hormonski zavisna bolest, za lečenje psima će se prvenstveno propisivati hormonski preparati. Preparat izbora je osaterona acetat – komercijalni naziv Ipozan. Po svom dejstvu smanjuje uticaj testosterona na prostatu, usled čega ona postaje manje aktivna, smanjuje se u veličini i upala prolazi. Tok tretmana traje svega 7 dana. Tokom uzimanja leka može se smanjiti kvalitet sperme, ali nakon završetka kursa, reproduktivna funkcija se obnavlja. Nakon nekog vremena, prostatitis se može vratiti, jer žlezda ponovo počinje da funkcioniše.
Drugi hormonski preparat koji se propisuje psima sa prostatitisom je Suprleorinin (aktivna supstanca – deslorelin acetat). Preparat se prodaje u formi implantata koji se ubrizgava pod kožu životinje. Po svom dejstvu, suzbija aktivnost polnih organa i proizvodnju hormona. Ova metoda se zove hemijska kastracija. Ali ovaj proces je reverzibilan – preparat deluje svega oko šest meseci, nakon čega je polna funkcija potpuno obnovljena.
U slučaju prisustva infekcionog procesa, u lečenje će biti dodata terapija antibioticima. Preporučuje se da se ovakvi preparati odabiraju samo na osnovu rezultata sejanja urina, kako bi se izbegao pogrešan izbor i kasnija rezistencija bakterija.
Operativno lečenje
Svim životinjama koje nemaju plemenitog značaja i kod kojih je dijagnostikovan prostatitis, prvenstveno se preporučuje kastracija. Operativno uklanjanje testisa pomaže u lečenju upale prostate i sprečava recidive u budućnosti. Ova metoda se smatra metodom izbora, jer pomaže u svim slučajevima prostatitisa. Testisi su jedini organ koji proizvodi testosteron, tako da ponovna aktivnost prostate je nemoguća. Takođe, treba napomenuti da se uklanjanje prostate kod mužjaka ne sprovodi.
Prevencija prostatitisa
Najbolji metod prevencije je pravovremena kastracija. Kastracija mladih životinja sprečava većinu bolesti prostate. Postoji mit da česta parenja pasa takođe smanjuju rizik od bolesti prostate. Ali, nažalost, plemenski mužjaci se takođe često bole. Da bi se bolest otkrila u ranoj fazi, preporučuje se obavljanje ultrazvuka prostate svaka šest meseci za pse starije od 6 godina. Rana terapija daje bolje prognoze, a ozdravljenje se događa brže.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koji lekovi se smatraju najučinkovitijim u lečenju prostatitisa kod pasa?
-
Osnovni preparati za lečenje prostatitisa su Ipozan i Suprleorinin. To su hormonski preparati koji potiskuju dejstvo testosterona, što smanjuje funkcionalnu aktivnost prostate, izaziva smanjenje žlezde u veličini i uklanjanje upale.
- Izvori:
-
Kučerka Milena, Petrović Marko (2020). "Veterinarska endokrinologija", Beograd.
-
Jovanović Dragan, Stojanović Ana (2018). "Reproduktivna medicina u veterini", Novi Sad.
