Pas koji ne jede već 10 dana treba da bude pregledan hitno, danas, čak i ako pije vodu, maše repom i prethodni nalazi nisu pokazali jasan uzrok. Toliko dug izostanak hrane nije obična izbirljivost. Potrebni su ponovna procena stanja, plan za tečnost i ishranu i dalja dijagnostika prema nalazu veterinara.

Ne čekajte da prođe nedelju dana

Ako odrasli pas potpuno odbija hranu približno 24 sata, javite se veterinaru; to nije rok koji treba čekati ako postoje i drugi simptomi. Štenci, veoma mali psi, psi sa dijabetesom i drugim hroničnim bolestima zahtevaju raniji kontakt. I znatno smanjen unos hrane tokom više dana zaslužuje pregled, iako pas povremeno pojede poslasticu.

Odmah idite u dežurnu ambulantu ako pas kolabira, teško diše, ima blede desni, izrazito je slab, ima bolan ili naduven stomak, bezuspešno pokušava da povrati, ponavljano povraća ili ne može da zadrži vodu. Krv u povraćenom sadržaju, crna katranasta stolica i sumnja na trovanje ili progutano strano telo takođe zahtevaju hitnu procenu.

To što pas još pije vodu i reaguje na vas ne isključuje ozbiljnu bolest. Posle 10 dana bez hrane ne treba čekati novi znak pogoršanja.

Zašto prvi nalazi mogu biti bez jasnog odgovora

Uredan ili neodređen nalaz znači da tim pregledom nije pronađeno objašnjenje, a ne da su svi mogući uzroci isključeni. Krvna slika i biohemija daju različite informacije. Povišeni leukociti, uključujući neutrofile, mogu pratiti upalu ili stresnu reakciju, ali sami ne dokazuju bakterijsku infekciju niti pokazuju gde je problem.

Ni snimanje ne otkriva sve. Neka strana tela nisu direktno vidljiva na rendgenu, iako mogu postojati posredni znaci zastoja. Delimična opstrukcija ne mora izazvati neprekidno povraćanje, a činjenica da pas pije ne isključuje je. Ultrazvuk zavisi i od gasova u crevima, mesta promene, opreme i iskustva osobe koja obavlja pregled.

Povraćanje žutog sadržaja može se javiti kada je želudac prazan, ali njegova boja ne otkriva uzrok. Kod psa koji dugo ne jede nije bezbedno pretpostaviti da je problem samo prazan želudac.

Koje uzroke veterinar razmatra

Važno je razlikovati psa koji nema apetit od psa koji želi hranu, ali ne može da je uzme, sažvaće ili proguta. Pregled zato ne treba ograničiti na stomak. Mogući uzroci uključuju:

  • Bolesti zuba i usne duplje, bol pri žvakanju ili otežano gutanje.

  • Strano telo ili delimičnu opstrukciju: komad igračke, konopac, tkaninu, čarapu, košticu voća ili sažvakani komad sirove kože.

  • Pankreatitis, čireve i druga oboljenja želuca i creva. Procena pankreatitisa zasniva se na kombinaciji simptoma, pregleda, laboratorijskih testova i po potrebi ultrazvuka, a ne samo na jednom nalazu.

  • Bolesti bubrega ili jetre, hormonske poremećaje, infekcije, bol na drugim mestima i tumorske bolesti, zavisno od ostalih simptoma i nalaza.

  • Kod nekastriranog mužjaka, bolest prostate ako pregled i prateći simptomi upućuju na nju. Samo blago uvećanje prostate ne dokazuje da je ona uzrok gubitka apetita.

Pojedini lekovi mogu izazvati mučninu ili smanjiti apetit. Veterinaru navedite sve lekove i dodatke koje pas prima, sa dozama i vremenom početka terapije. Nemojte ih samostalno ukidati, menjati dozu ili dodavati lekove namenjene ljudima.

Sledeći korak: stabilizacija i ciljana dijagnostika

Posle toliko dugog odbijanja hrane nije dovoljno samo zakazati još jedan pregled za nekoliko dana. Veterinar treba da proceni hidrataciju, telesnu masu, bol, mučninu, glukozu i elektrolite, kao i potrebu za hospitalizacijom. Ako sadašnja ambulanta nema potrebne mogućnosti, tražite upućivanje internisti ili u ustanovu koja može da pruži intenzivniju negu.

Dalja obrada može uključivati pregled prethodnih snimaka i analiza, dopunu biohemije i analizu urina, ciljane testove, ponovljeni fokusirani ultrazvuk, endoskopiju ili drugo snimanje. Ne treba svakom psu svaki test. Ponavljanje pregleda može biti opravdano jer se stanje menja, ali treba da postoji jasno pitanje na koje pregled treba da odgovori.

Istovremeno je potreban plan nutritivne podrške. Infuzija može pomoći u nadoknadi tečnosti i korekciji poremećaja, ali uobičajena infuzija nije zamena za ishranu. Lekovi protiv mučnine, kontrola bola i stimulansi apetita mogu imati mesto u terapiji, ali ne zamenjuju traženje uzroka i obezbeđivanje dovoljnog unosa hrane.

Ako pas ne može da unese dovoljno hrane, veterinar može razmotriti sondu ili drugi vid nutritivne podrške, u zavisnosti od funkcije digestivnog trakta i uzroka bolesti. Posle dugog gladovanja hrana se uvodi planski, uz praćenje, jer naglo unošenje velikih količina može izazvati opasne promene elektrolita. Ne pokušavajte da propuštene obroke nadoknadite jednim velikim obrokom.

Šta vlasnik može da uradi do pregleda

Ne gurajte hranu ili vodu špricem u usta psu koji se opire, povraća ili otežano guta: sadržaj može dospeti u disajne puteve. Kod sumnje na opstrukciju hranjenje može dodatno zakomplikovati stanje. Telefonom pitajte ambulantu šta je bezbedno ponuditi do dolaska, ali nemojte odlagati pregled da biste isprobavali nove obroke.

Ponesite sve prethodne nalaze, snimke i spisak terapije. Zapišite kada je pas poslednji put pojeo pun obrok i koliko je zaista uneo od tada, uključujući poslastice i tečnu hranu. Navedite koliko pije, da li povraća, kakvi su stolica i mokrenje, da li gubi na težini i da li prilazi hrani pa odustaje.

Prijavite i svaku mogućnost da je progutao predmet ili došao u kontakt sa otrovom. Na pregledu tražite jasan odgovor na tri pitanja: da li mu je potrebna hospitalizacija, kako će dobiti dovoljnu nutritivnu podršku i koji je sledeći dijagnostički korak ako uzrok još nije pronađen.