Vlasnicima je ovo jedna od zbunjujućih situacija: pas deluje kao da ne jede mnogo, porcija nije velika, a telo se menja iz meseca u mesec. Uz to, brzo se umara, posle nekoliko minuta igre legne ili na šetnji sedne i ne želi dalje. Onda se pojavi još jedna nedoumica: kako to da sa drugim psima odjednom može da bude živahniji? Takva slika ume da zavara. Nekad je problem u kalorijama koje prolaze „ispod radara“, nekad u premalo kretanja, a nekad u zdravstvenom stanju koje utiče na aktivnost i energiju psa. Dobijanje na težini uz izražen umor, naročito ako je promena nova, zaslužuje veterinarski pregled.
Kada pas deluje gojazno iako „jedva da jede“
Pas koji ima višak kilograma i brzo ostaje bez kondicije zaslužuje pažljivu procenu. To ne znači automatski ozbiljnu bolest. Ipak, kratki naleti igre, odustajanje od šetnje i odbijanje kretanja mogu ukazivati na slabu kondiciju, bol ili bolest, a ne samo na „lenjost“. Sama težina nije dovoljna za procenu: kod mladog psa treba razlikovati normalan rast od nakupljanja masnog tkiva. Veterinar procenjuje telesnu kondiciju prema građi, opipljivosti rebara i izraženosti struka.
Vlasnike posebno zbuni kada pas kod kuće deluje tromo, a u društvu drugih pasa živne. To ne mora da znači da mu je dosadno sa vama niti da „glumi lenjost“. Uzbuđenje i veća motivacija mogu privremeno promeniti njegovo ponašanje, pa živahnost u igri ne isključuje bol ili zdravstveni problem. Nemojte ga podsticati da nastavi aktivnost ako inače brzo posustaje.
Dobijanje na težini uz brzo zamaranje nije samo estetski problem: važno je proveriti i ishranu i zdravstveno stanje psa.
Zašto se to dešava: kalorije, aktivnost i metabolizam
Masno tkivo se nakuplja kada pas dugoročno unosi više energije nego što troši. Ali život sa psom retko se može svesti na jednu mericu hrane. Pas koji se malo kreće troši manje nego što vlasnik očekuje. Posle kastracije ili sterilizacije energetske potrebe mogu da se smanje, a apetit poveća. Neke bolesti takođe mogu uticati na potrošnju energije i aktivnost. Važno je i da svako povećanje telesne mase ili obima stomaka nije nužno nakupljanje masti.
Čest razlog su skrivene kalorije. Poslastice, komadići sa stola, žvakalice za zube, komadi piletine, voće, ostaci ručka i „samo malo“ hrane posle treninga — sve to zajedno može da postane značajan dnevni višak. Problem je što vlasnik te dodatke često ne doživljava kao deo obroka, iako oni ulaze u ukupan unos energije.
Kod nekih pasa i mala razlika pravi veliki efekat. Ako je pas manje aktivan ili su mu energetske potrebe smanjene, količina hrane koja je nekad bila odgovarajuća može postati prevelika. Zato nije dovoljno reći „ne jede mnogo“. Korisnije je izmeriti unos hrane i pratiti težinu i telesnu kondiciju; dnevnu potrošnju energije nije moguće precizno proceniti samo prema dužini šetnje.
Stvari koje vlasnici često previde
Jedna od najčešćih grešaka je poređenje porcija između različitih pasa. To što dva psa jedu sličnu zapreminu hrane ne znači da dobijaju odgovarajuću količinu energije. Potrebe zavise od telesne mase, građe, nivoa aktivnosti, starosti, kastracije ili sterilizacije, a važan je i izbor hrane, jer nisu sve granule jednako kalorične.
Drugi problem je neprecizno merenje. „Jedna šolja“, „otprilike puna činija“ ili „samo malo preko“ deluju bezazleno, ali mogu praviti značajnu razliku. Hranu je najbolje meriti kuhinjskom vagom u gramima. Ista merica može pomoći u doslednosti, ali je manje precizna, naročito ako se menja vrsta ili veličina granula.
Treća slepa tačka su sitni zalogaji tokom dana koje je lako zaboraviti. Posebno su važne kalorične žvakalice, učestale poslastice tokom treninga i ljudska hrana koja deluje kao mala količina, a energetski je gusta. Nekad se tek posle detaljnog zapisivanja vidi da pas zapravo ima nekoliko dodatnih mini-obroka dnevno.
I na kraju, pas možda jede i ono što vi ne vidite. Hrana druge životinje u kući, ostavljena činija, komšijske poslastice, član porodice koji krišom deli hranu, pa čak i krađa iz ormarića ili kanti — sve su to mogući izvori dodatnih kalorija. Dogovorite se sa ukućanima da svi beleže šta daju psu i ograničite pristup tuđoj hrani.
Šta pomaže
Merite svaki obrok kuhinjskom vagom
Računajte i poslastice, žvakalice i zalogaje sa stola
Proverite da li pas ima pristup drugoj hrani u kući ili dvorištu
Količinu hrane prilagodite uz savet veterinara i praćenje telesne kondicije
Šta izbegavati
Poređenje porcija pasa različite veličine, starosti i aktivnosti
Sipanje hrane odokativno
Pretpostavku da „malo piletine“ ili jedna žvakalica ne ulaze u dnevni unos
Pretpostavku da niko drugi ne hrani psa bez dogovora sa ukućanima
Zdravstveni problemi koji mogu ličiti na obično gojenje
Kada pas dobija na težini, a pritom deluje umorno i usporeno, veterinar razmatra i medicinske uzroke. Jedan od njih je hipotireoza, odnosno smanjena funkcija štitaste žlezde. Ona može dovesti do smanjene aktivnosti, lakšeg dobijanja na težini i promena na koži i dlaci. Ipak, ovi znaci nisu specifični samo za hipotireozu, a ona je češća kod pasa srednjih godina nego kod veoma mladih pasa. Dijagnoza se ne postavlja samo prema simptomima niti na osnovu jednog izolovanog hormonskog nalaza.
Drugo stanje je Kušingov sindrom, povezan sa dugotrajnim viškom kortizola ili dejstvom kortikosteroidnih lekova. Češći je kod sredovečnih i starijih pasa. Može se ispoljiti pojačanom žeđi, češćim mokrenjem, pojačanim apetitom, dahtanjem, slabošću mišića i uvećanim stomakom. Takav izgled nije isto što i obično nakupljanje masnog tkiva. Veterinar procenjuje da li postoje razlozi za posebne testove; samo gojenje nije dovoljno za sumnju na ovaj poremećaj.
Nije sve ni u hormonima. Pas koji ima bolne kukove, laktove, kolena ili leđa često se manje kreće, kraće izdržava aktivnost i deluje „lenj“. U stvarnosti možda pokušava da izbegne bol. Višak kilograma tada dodatno opterećuje zglobove. Ako primećujete ukočen hod, nevoljno ustajanje, čudno sedenje, preskakanje pri trčanju ili neobičan način penjanja i silaženja, to su važni tragovi za veterinara.
Brzo zamaranje može pratiti i bolesti srca ili disajnih puteva, anemiju i druga stanja koja nisu posledica gojaznosti. Zato savet „samo manje hrane i više šetnje“ nije dovoljan. Ako pas otežano diše u mirovanju, ima plavičaste ili veoma blede desni, kolabira ili naglo izrazito oslabi, odmah potražite veterinarsku pomoć. Naglo uvećanje stomaka, naročito uz nemir ili bezuspešno napinjanje na povraćanje, takođe zahteva hitan pregled.
Šta da uradite pre i tokom odlaska kod veterinara
Zakažite pregled i počnite da vodite dnevnik ishrane, ali ne odlažite odlazak da biste prikupili beleške. Zapišite naziv hrane, koliko grama pas dobija po obroku, u koje vreme jede i šta dobija između obroka. U beleške ulaze i poslastice, žvakalice, voće, komadi mesa i svi zalogaji koje dobije od bilo kog člana domaćinstva. Zabeležite i kada je umor počeo, promene u žeđi i mokrenju, kao i sve lekove i dodatke koje pas dobija.
Na pregled ponesite naziv hrane, deklaraciju ili njenu fotografiju i raspored hranjenja. Rečenica „jede malo“ nije dovoljno korisna. Rečenica „jede dva puta dnevno po 120 grama te i te hrane, plus jednu dentalnu žvakalicu i nekoliko komadića piletine“ već daje jasniju sliku. Ako imate ranije podatke o težini, ponesite i njih.
Pitajte da li su prema nalazu potrebni krvna slika, biohemijske analize ili pregled urina
Razgovarajte o testiranju funkcije štitaste žlezde ako simptomi i pregled na to upućuju
Tražite procenu telesne kondicije, mišićne mase i odgovarajuće ciljne težine
Napomenite ako pas ima ukočen hod, teško ustaje ili brzo odustaje od šetnje
Ako sumnjate na bol, pitajte da li je potreban ortopedski pregled ili dodatna dijagnostika
Zamolite veterinara da odredi početni dnevni unos kalorija i količinu konkretne hrane, uz dogovor o kontrolnom merenju. Plan zavisi od ciljne težine, trenutnog unosa, zdravstvenog stanja i odgovora na promenu ishrane; tabela na pakovanju samo je polazna smernica. Kod šteneta ili mladog psa koji još raste nemojte samostalno uvoditi restriktivnu dijetu, jer ishrana mora da podrži pravilan razvoj.
Kako pomoći psu da smrša bezbedno
Mršavljenje kod psa ne treba da bude naglo ni haotično. Prvi korak je da obroci postanu precizni i dosledni, prema dogovorenom planu. Izbegavajte slobodno dosipanje i nebrojane dodatke tokom dana. Pratite težinu na istoj vagi u dogovorenim intervalima, uz kontrolu telesne kondicije i očuvanosti mišića. Ako nema očekivanog napretka, plan se koriguje sa veterinarom, a ne naglim uskraćivanjem hrane.
Nekim psima veterinar može preporučiti hranu za smanjenje telesne težine. Odgovarajuća formula može omogućiti manji unos energije uz dovoljan unos potrebnih hranljivih materija. To može biti pogodnije od velikog smanjivanja porcije uobičajene hrane. Izbor zavisi i od uzrasta i drugih bolesti: nije svaka hrana označena kao „light“ odgovarajuća za svaki plan mršavljenja.
Fizička aktivnost se povećava postepeno, nakon procene uzroka zamaranja. Pas koji je gojazan i brzo se umara ne treba odjednom da ide na duge, naporne šetnje. Ako veterinar odobri, počnite kraćim i češćim izlascima, mirnijim tempom i praćenjem kako pas podnosi napor. Prekinite aktivnost ako pokazuje bol, izrazito zaostaje ili teško diše; nemojte ga vući ili terati da nastavi.
Poslastice ne moraju potpuno nestati, ali moraju ući u računicu. Deo dnevnog obroka možete odvojiti unapred i koristiti kao nagradu tokom dana. Sa veterinarom dogovorite koje druge nagrade i u kojoj količini odgovaraju psu. Uz to, psu može prijati mentalna stimulacija: njuškanje, traženje odmerenog dela hrane, jednostavni zadaci i kratki treninzi. To obogaćuje svakodnevicu, ali ne zamenjuje lečenje niti prilagođenu fizičku aktivnost.
Da li pas može da bude gojazan iako ne deluje da jede puno?
Može. Mala zapremina hrane ne znači nužno malo kalorija, a dodaci se lako previde. Energetske potrebe takođe mogu biti niže zbog manje aktivnosti, kastracije ili sterilizacije, a ponekad i bolesti. Zato treba meriti sve što pas pojede i proveriti telesnu kondiciju, posebno ako je dobijanje na težini praćeno umorom.
Ako je pas živahniji sa drugim psima, znači li to da nije bolestan?
Ne. Uzbuđenje i motivacija mogu uticati na to kako pas pokazuje umor ili nelagodnost. Živahnost u jednoj situaciji nije pouzdan test zdravlja i ne isključuje bol, lošu kondiciju ili drugi problem.
Najvažnije je da ne nagađate predugo. Ako pas dobija na težini i brzo se zamara, zakažite pregled i pripremite podatke o ishrani i promenama koje primećujete. Do tada izbegavajte naporne aktivnosti i samostalno uvođenje stroge dijete. Merenje hrane, procena zdravlja i redovne kontrole daju bolju osnovu za bezbedan plan nego pretpostavka da pas samo treba manje da jede i više da trči.
