Kako sprečiti pregrevanje

  • Tokom najtoplijeg dela dana držite psa u prijatno rashlađenom, provetrenom prostoru. Ako boravi napolju, mora imati dostupnu hladovinu i svežu vodu. Kućica za pse može se jako zagrejati i nije zamena za hladovinu i dobru ventilaciju.

  • Šetnje pomerite na rano jutro ili kasnije veče, kada je hladnije. Skratite ih i izbegavajte trčanje, intenzivne igre i druge napore po vrućini. Obratite pažnju i na vlažnost vazduha, jer ona otežava rashlađivanje dahtanjem.

  • Asfalt i beton mogu biti mnogo topliji od vazduha i izazvati opekotine jastučića šapa. Birajte travnate ili zasenčene staze i izbegavajte vrele površine.

  • Obezbedite stalni pristup svežoj vodi i redovno je menjajte. U šetnju ponesite vodu i prenosivu posudu, pa psu često ponudite da pije. Nemojte ga prisiljavati da pije.

  • Psi sa viškom kilograma, bolestima srca ili disajnih puteva, kao i stariji psi, mogu biti posebno osetljivi na toplotu. Sa veterinarom dogovorite aktivnosti i negu prilagođene zdravstvenom stanju psa; redovne kontrole ne uklanjaju rizik od toplotnog udara.

  • Psi kratke njuške, poput mopsa, buldoga, boksera i pekinezera, imaju povećan rizik od pregrevanja zbog građe disajnih puteva. Osetljivost se razlikuje među psima, ali kod njih i manji napor po vrućini može biti opasan.

  • Nikada ne ostavljajte psa samog u parkiranom automobilu, ni u hladu ni sa odškrinutim prozorima. Temperatura u vozilu može brzo postati opasna. Za putovanje obezbedite rashlađeno vozilo i pratite kako pas podnosi vožnju.

  • Postupke koji psu izazivaju stres, poput skraćivanja noktiju ili čišćenja ušiju, obavljajte u rashlađenom prostoru ili u hladnije doba dana. Ne odlažite neophodnu zdravstvenu negu bez dogovora sa veterinarom.

  • Nemojte pretpostaviti da će veoma kratko šišanje zaštititi psa od vrućine. Dlaka pruža zaštitu koži, a brijanje nekih tipova dlake, naročito onih sa poddlakom, može biti štetno. Redovno četkanje i uklanjanje zamršene dlake korisniji su; o šišanju se posavetujte sa veterinarom ili stručnim grumerom.

  • Ne ostavljajte vlažnu hranu u posudi tokom celog dana. Na toploti se brže kvari, pa ostatke uklonite i hranu čuvajte prema uputstvu proizvođača.

Kako prepoznati toplotni udar

Izrazito ili uporno dahtanje, obilno balavljenje, otežano disanje, slabost i nesiguran hod mogu ukazivati na opasno pregrevanje. Povraćanje, proliv, veoma crvene ili blede desni, zbunjenost, kolaps, grčevi i gubitak svesti naročito su alarmantni znaci. Ne čekajte da se pojave svi simptomi niti da izmerite temperaturu: sumnja na toplotni udar zahteva hitnu veterinarsku pomoć.

Prva pomoć: odmah započnite hlađenje

Prekinite aktivnost i odmah premestite psa sa sunca i vrele podloge u hladovinu ili rashlađen prostor. Pozovite najbližu dostupnu veterinarsku ambulantu i organizujte prevoz. Hlađenje započnite odmah, dok dogovarate pomoć, a ne tek po dolasku kod veterinara.

Kvasite telo psa hladnom vodom iz česme, tako da voda dopre do kože, i omogućite strujanje vazduha pomoću ventilatora ili klime. Ne polivajte mu lice i ne dozvolite da voda ulazi u nos ili usta. Nemojte ga umotavati u mokre peškire, jer mogu zadržavati toplotu.

Ne gubite vreme tražeći vodu određene temperature: upotrebite dostupnu vodu iz česme. Ne koristite led direktno na telu niti ledenu kupku bez veterinarskog uputstva. Ako je pas potpuno svestan i može normalno da guta, ponudite mu vodu, ali je ne sipajte na silu. Psu koji je bez svesti, ima grčeve ili teško guta ne dajte ništa na usta.

Odmah krenite veterinaru u rashlađenom vozilu i, ako je bezbedno, nastavite hlađenje tokom prevoza uz praćenje uputstava ambulante. Pregled je potreban i ako pas deluje bolje nakon hlađenja: toplotni udar može izazvati oštećenja organa koja nisu odmah vidljiva.