Kako izbeći ozbiljne posledice i pomoći psu da lakše podnese toplotu?
- U vrućim danima najbolje je ostati kod kuće, naročito ako u stanu ili kući postoji klima uređaj. Ako je pas na otvorenom, postarajte se da ograđeno područje ima dovoljno zasenčenih mesta, kako pas ne bi morao ceo dan da provodi pod vrelim suncem ili da se skriva u kućici.
- Ako redovno trenirate sa psom, u vrelom periodu je bolje odustati od trčanja po parku, aktivnih igara i dugih šetnji. Toplotni udar češće se dešava kod pasa čiji vlasnici nisu uzeli u obzir ovu situaciju. Zapamtite da asfalt i beton u vrelom periodu znatno podižu temperaturu (preko pedeset stepeni Celzijusa!), zato je bolje izbegavati asfaltirane staze tokom šetnji sa psom.
- Životinja uvek mora imati pristup svežoj, hladnoj, ali ne ledenoj vodi. Možete stavljati kockicu leda u posudu sa vodom, kao i češće menjati vodu nego uobičajeno, a za šetnju ponesite specijalne boce-sa-klupom i redovno nudite životinji da pije.
- Psi sa hroničnim bolestima, viškom kilograma, sa bolestima srca i respiratornim sistemom podložniji su riziku od toplotnog udara ili pogoršanja postojećih bolesti. Redovni pregledi kod veterinara i kontrola osnovne bolesti pomoći će u izbegavanju nepredviđenih komplikacija u vrelom periodu.
- Psi brahicefalnih rasa (na primer, mopsi, buldogi, boksersi, pekinezi, hieni) pripadaju rizičnoj grupi, jer zbog skraćenih gornjih disajnih puteva skloni respiratornim stresovima i manje su otporni na toplotu. Čak i neznatne fizičke napore u vrelom periodu mogu dovesti do tužnih posledica za pse ovih rasa.
- U vrelom periodu ne treba prevoziti psa u automobilu bez klima uređaja bez apsolutne neophodnosti. Nikada ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu: čak i u hladu i sa otvorenim prozorima, temperatura u vozilu brzo raste, što može dovesti do toplotnog udara za samo nekoliko minuta i smrti životinje.
- Sve "uznemirujuće" manipulacije (na primer, šišanje noktiju ili čišćenje ušiju) bolje odložiti za hladnije vreme ili najmanje toplo doba dana. Mnogi psi ne vole ove procedure, a stres i fizički otpor mogu takođe doprineti pregrevanju organizma.
- Kratka šišanja uopšte neće pomoći psu da lakše podnese toplotu, a naprotiv, može dovesti do bržeg pregrevanja, jer dlaka ne štiti samo od hladnoće, već i od visokih temperatura.
- Ne ostavljajte hranu psa u posudi čitav dan: u vrelom periodu proizvodi se brže kvare, što može dovesti do trovanja životinje. Ovo se posebno odnosi na vlažne obroke.
Prva pomoć
U ovakvoj situaciji potrebno je hitno kontaktirati veterinara koji leči životinju i što pre dostaviti psa u veterinarsku kliniku. Ako se životinji loše dešava ili je izgubila svest na asfaltu, prvo je potrebno premestiti psa u senku i na zemljano podložje, kako biste smanjili toplotni uticaj vrele površine, a zatim pružiti prvu pomoć.
Za pružanje prve pomoći treba obilno navlažiti hladnom vodom ušne školjke, stomak i patrone šapa psa, što će pomoći u smanjenju telesne temperature.
Ne treba koristiti veoma hladnu vodu ili led za ove svrhe, jer to može dovesti do refleksnog sužavanja krvnih sudova i otežati odvođenje toplote. Odmah nakon toga hitno je potrebno obratiti se najbližoj veterinarskoj klinici.
- Izvori:
-
Dozier, D. M. (2017). The Dog: Its Behavior, Nutrition & Health. Wiley.
-
Dyson, S., & Doherty, S. (2009). The Veterinary Primer. Macmillan.
-
Agricola, J. (2015). Veterinary Emergency and Critical Care. Springer.
