Zašto štene Border Collie-ja samo od sebe pokušava da okuplja ovce

Malo štene Border Collie-ja koje prvi put vidi ovce ponekad deluje zapanjujuće „pametno“: zaobilazi stado, spušta telo, fiksira pogled, usmerava životinje u grupu i onda zastane kao da čeka sledeći zadatak. Lako je pomisliti da ono već zna da radi posao. U stvarnosti, gledate ranu i sirovu formu ponašanja za koje je rasa selektivno gajena generacijama. To ponašanje može biti veoma upečatljivo čak i bez formalne obuke, ali nije isto što i gotov radni pas.

Šta štene zapravo radi sa ovcama

Kada štene kruži oko ovaca i pokušava da ih sabije na jedno mesto, ono ne „napada stado“ u uobičajenom smislu te reči. U terminima ponašanja, to je okupljanje i kontrola kretanja grupe. Pas koristi svoje telo, ugao prilaska i pritisak koji stvara prisustvom da bi životinje pomerio tamo gde želi.

Za Border Collie-ja su tipični spušten stav, gotovo prikradanje, veoma usmeren pogled i kretanje u luku. Taj poznati „border pogled“ nije isto što i agresivno zurenje iz konflikta. Kod ove vrste rada on služi kao sredstvo pritiska: ovce osećaju da ih pas „drži“ i zbog toga se pomeraju.

Bitna razlika je u nameri. Pas koji pokušava da tera ovce na okupu uglavnom kontroliše prostor, a ne traži fizički obračun. Zato dobro usmeren pastirski rad izgleda drugačije od jurnjave bez kontrole. Pas ne uleće nasumično, ne rasipa stado još više i ne pokušava da povredi životinje, već ih pozicioniranjem i pritiskom skuplja.

Često se vidi i kratak zastoj kada su ovce skupljene. To je trenutak u kom pas kao da proverava: „U redu, sabrao sam ih. Kuda dalje?“ Kod odraslog i obučenog psa taj momenat je povezan sa dobrom saradnjom sa vodičem. Kod šteneta je to obično samo nagoveštaj iste osobine - ono pokazuje da nije samo uzbuđeno kretanjem, već da pokušava da organizuje situaciju.

Zašto se pastirsko ponašanje javlja i kod šteneta bez gotovo ikakve obuke

Najkraći odgovor je: zbog nasleđenog nagona. Kod pojedinih rasa određeni obrasci ponašanja nisu naučeni od nule, već se javljaju vrlo rano čim štene dobije odgovarajući okidač. Kod Border Collie-ja taj okidač može biti grupa životinja koja se kreće i razdvaja.

Ljudi su vekovima birali pse koji su imali najveću sklonost da kontrolišu stado bez suvišnog ugrizanja, bez rasipanja ovaca i uz dobru saradnju sa čovekom. Drugim rečima, nije pas „sam izmislio posao“, već je kroz selektivni uzgoj pojačavan skup osobina koje danas prepoznajemo kao pastirski nagon. Zato veoma mlado štene može delovati kao da mu je posao već poznat.

U pozadini toga stoji i modifikovan predatorski niz ponašanja. Kod pasa uopšteno postoje obrasci vezani za uočavanje, praćenje i jurnjavu za pokretnim objektom. Kod pastirskih rasa taj niz je oblikovan tako da se naglasak stavi na posmatranje, usmeravanje i okupljanje, a ne na hvatanje i povređivanje plena. Zato štene može da bude snažno privučeno kretanjem ovaca, ali da ipak radi više „glavom i telom“ nego zubima.

Instinkt ne znači da se ponašanje pojavilo niotkuda; znači da je sklonost ka tom ponašanju duboko usađena kroz genetiku i selekciju.

To rano ispoljavanje ne izgleda isto kod svakog šteneta. Neko će već sa nekoliko meseci pokazivati precizno kruženje i dobru kontrolu pritiska, dok će drugo štene iste rase pre svega juriti za pokretom i tek kasnije razviti više reda u radu. Obe slike mogu biti normalne za razvoj, samo ne govore istu stvar o kvalitetu i upotrebljivosti budućeg rada.

Od čega zavisi koliko će to ponašanje biti snažno i upotrebljivo

Nije svako štene Border Collie-ja jednako. Linija iz koje potiče pravi veliku razliku. Psi iz radnih linija obično nose jači nagon za okupljanje, veću upornost, više energije i veću osetljivost na kretanje stada. Psi iz linija uzgajanih pre svega za kućni život ili izložbe često imaju blaže izražene iste osobine.

Okruženje takođe menja sliku. Štene koje odrasta na farmi, posmatra odrasle pse, viđa ovce i navikava se na ritam rada dobija mnogo više prilika da rano pokaže šta nosi u sebi. To i dalje ne znači da je „naučilo posao gledanjem“ u punom smislu, ali iskustvo može da razbudi i usmeri ono što je već genetski prisutno.

Treći važan sloj je osnovna poslušnost. Pas može imati odličan nagon, ali bez ranog učenja odziva na poziv, zaustavljanja, smirivanja i usmeravanja, taj nagon ostaje sirov. Dobrom radnom psu nije dovoljna samo želja da okuplja; mora da prihvati vođstvo čoveka i da može da prekine akciju kada se to od njega traži.

Na kraju dolazi temperament. Neka štenad su samouverena, stabilna i brzo se snalaze pred životinjama većim od sebe. Druga su osetljivija, lakše ih preplavi uzbuđenje ili ih stado uplaši. I jedno i drugo može da se vidi u istoj rasi. Zbog toga dobar pedigre i rana iskra nisu garancija da će pas zaista postati dobar radnik.

• Radna linija obično nosi jače izražen pastirski nagon i veću potrebu za poslom.

• Rano izlaganje ovcama i farmi može pomoći da se urođeno ponašanje ranije ispolji.

• Bez poslušnosti i saradnje sa vodičem instinkt lako ostaje neobrađen.

• Samopouzdanje, stabilnost i prag pobuđenosti odlučuju koliko će rad biti smiren ili haotičan.

Česta pogrešna tumačenja instinktivnog pastirskog ponašanja

Najčešća greška je poistovećivanje instinkta sa gotovom obukom. Štene koje lepo priđe ovcama i okupi ih još nije naučen pastirski pas. Ono možda ima izvanredan potencijal, ali i dalje mora da nauči kako da radi bez preteranog pritiska, kako da odgovara na komande i kako da ne ugrozi ni sebe ni stado.

Druga zabluda ide u suprotnom smeru: ako je ponašanje rezultat ljudske selekcije, onda navodno nije instinkt. To je pogrešna podela. Kod pasa su mnoge urođene sklonosti upravo oblikovane ljudskim izborom kroz mnogo generacija. Terijeri često spontano hvataju sitne štetočine, retriveri rado donose predmete, a pastirske rase pokušavaju da okupljaju i usmeravaju. To što je čovek oblikovao te osobine ne čini ih manje stvarnim.

Treća greška je pretpostavka da će svako štene pastirske rase biti dobro u radu. Neka pokazuju odličan stil od starta, neka imaju nagon ali lošu kontrolu, neka su previše gruba, a neka jednostavno nisu dovoljno zainteresovana ili sigurna. U praksi, „ima nagon“ i „biće dobar radni pas“ nisu ista stvar.

Često se mešaju i pastirski nagon i plenovski nagon. Imaju dodirnih tačaka jer oba mogu biti pokrenuta kretanjem, ali nisu isto. Pas koji pokušava da sabije grupu na jedno mesto i drži je pod kontrolom ne radi isto što i pas koji juri da bi uhvatio. Kod loše usmerenog ili previše uzbuđenog psa ta granica može da se zamuti, pa se jave haotična jurnjava, grubo naleganje ili štipanje. Tada više ne gledamo uredno okupljanje, već ponašanje koje treba pažljivo korigovati i preusmeriti.

Prednosti

• Štene pokazuje interesovanje za okupljanje i kretanje stada, ali ostaje pod nadzorom i može da se prekine.

• Pas koristi položaj tela i pogled više nego zube.

• Posle kratkog rada može da zastane i vrati pažnju na vodiča.

Nedostaci

• Nekontrolisana jurnjava bez pokušaja okupljanja.

• Uporno grizenje, zalećanje ili panično rasipanje životinja.

• Tolika pobuđenost da pas više ne registruje čoveka ni osnovne signale za prekid.

Zašto se isti instinkti vide i van farme

Pas ne pravi ljudsku razliku između „pravih ovaca“ i svega drugog što se kreće kao grupa, razdvaja se ili beži iz zamišljenih granica. Zato mnogi Border Collie-ji, šelti, australijski ovčari i slični psi pokušavaju da okupljaju decu, mačke, druge pse, pa čak i odrasle ukućane.

U porodičnom domu to se često vidi kao kruženje oko dece koja trče, presecanje puta, blokiranje prolaza, postavljanje tela ispred mačke koja ide ka vratima ili pokušaj da svi budu u istoj prostoriji. Nekim vlasnicima to deluje simpatično, i često zaista jeste bezazlena verzija istog obrasca. Ali ako pas postane previše uporan, uzbuđen ili počne da hvata za pete, ponašanje više nije samo slatka anegdota.

Štipanje za članke i pete posebno je tipično kada pas pokušava da zaustavi ili preusmeri kretanje. Kod šteneta to može biti razvojno očekivano, naročito u periodima visokog uzbuđenja, ali nije ponašanje koje treba pustiti da se učvrsti. Ono što je na livadi deo radnog repertoara u kući može postati problem za decu, starije osobe ili plašljive životinje.

Drugi čest oblik je nemir kada nema „posla“. Pas koji je genetski sklon da prati kretanje, rešava zadatke i reaguje na promene u prostoru može delovati kao da stalno traži šta bi organizovao. To nije nužno znak da je pas neposlušan ili „hiperaktivan“ u kliničkom smislu. Često je reč o frustraciji, nedovoljnoj mentalnoj aktivnosti ili loše usmerenom radnom nagonu.

Da li pas koji okuplja decu ili mačke pokušava da ih zaštiti?

Ponekad vlasnicima tako izgleda, ali najčešće nije reč o svesnoj „zaštiti“ u ljudskom smislu. Obično pas reaguje na kretanje, razdvajanje grupe i potrebu da uspostavi kontrolu nad prostorom. U nekim situacijama to može delovati brižno, ali mehanizam je pre svega pastirski obrazac ponašanja.

Kako da reagujete ako štene ima snažno izražen pastirski nagon

Prvi cilj nije da „ugasite“ nagon, već da ga stavite u okvir. Takvom štenetu prijaju jasni zadaci, kratke i česte vežbe, rad nosom, učenje samokontrole, ciljanog kretanja uz čoveka i sportovi ili aktivnosti koje traže fokus. Za neke pse to kasnije mogu biti agility, flyball ili specifične radne vežbe, ali osnova je ista: pas mora naučiti kako da se uključi, a kako da se isključi.

Rani recall, prekid na signal i kontrola impulsa su posebno važni. Štene koje se lako „zalepi“ za pokret mora što pre da nauči da odustane, da se vrati i da sačeka. Bez toga će svako trčanje dece, bicikl, mačka ili druga životinja lako postati okidač za samonagrađujuću jurnjavu.

Istovremeno treba paziti da se mlado telo ne preoptereti. Štenad radnih rasa često deluju kao da mogu satima, ali volja za kretanjem nije isto što i fizička zrelost. Duga, intenzivna jurnjava, nagla zaustavljanja, ponavljano bacanje lopte i forsirani napor nisu dobar izbor za veoma mladog psa. Kod šteneta koje samo traži još, vlasnik mora da bude taj koji postavlja granicu.

Ako želite da proverite rad sa stokom, to treba da bude isključivo pod stručnim nadzorom i u kontrolisanim uslovima. Ovce nisu rekvizit za testiranje „koliko je pas talentovan“. Loše prvo iskustvo može preplašiti štene, uznemiriti stado ili učvrstiti loše obrasce kao što su gruba jurnjava i ugrizanje.

• Preusmerite nagon u strukturisane aktivnosti umesto da čekate da se sam „istroši“.

• Vežbajte opoziv, zaustavljanje i smirivanje od najranijeg uzrasta.

• Ne podstičite jurenje dece, mačaka ili bicikala zato što deluje zabavno.

• Pravite kratke sesije rada i dovoljno odmora; uzbuđeno štene često ne ume samo da stane.

• Prvi kontakt sa stokom organizujte samo uz iskusnu osobu i potpunu kontrolu situacije.

Kada štene Border Collie-ja spontano pokuša da „sredi“ ovce, to jeste impresivan prizor, ali najbolji način da ga razumete nije kroz ideju da je pas već naučio posao. Mnogo tačnije je reći da gledate snažno nasleđenu sklonost koja se rano ispoljila. Kod pravog psa, u pravim rukama, to može da postane vrhunska radna sposobnost. Bez usmeravanja, ista ta energija lako završi u jurenju mačaka, okupljanju dece po dvorištu i nemiru koji vlasnik ne ume da pročita. Zato je razumevanje ovakvog ponašanja korisnije od samog divljenja njemu.