Kada se govori o inteligenciji pasa, često se pominje rad psihologa Stenlija Korena, koji je na osnovu procena sudija za takmičenja u poslušnosti razmatrao razlike među rasama u učenju i izvršavanju komandi. Takve procene ne obuhvataju sve sposobnosti pasa: samostalno rešavanje problema, njuh i spremnost na saradnju nisu isto. Pas koji sporije reaguje na komandu nije zbog toga manje inteligentan.
Sledećih deset rasa često se izdvaja po sposobnosti učenja i saradnji sa ljudima. Ovo nije stroga rang-lista niti garancija da će svaki njihov pripadnik biti lak za obuku. Važni su i temperament, uzrast, zdravlje, prethodna iskustva i način rada sa psom.
Border koli — često brzo uči i veoma je usmeren na rad. Potrebni su mu fizička aktivnost, zadaci primereni sposobnostima i prilika za odmor. Brzo učenje ne znači da je jednostavan izbor za početnika: bez odgovarajućeg usmeravanja može usvojiti i neželjene navike.
Pudla — često je pažljiva, aktivna i spremna da uči komande i trikove. Kratke, raznovrsne vežbe uz nagrade mogu joj dobro odgovarati. Deca mogu učestvovati u jednostavnim vežbama, ali odrasla osoba treba da vodi obuku i nadzire druženje deteta i psa.
Nemački ovčar — sposobnost učenja i saradnje doprinela je njegovoj upotrebi u različitim službama. Ipak, službeni rad zahteva pažljiv izbor i specijalizovanu obuku; sama pripadnost rasi ne obezbeđuje poslušnost. Porodičnom psu potrebni su postepena socijalizacija, kretanje i dosledna pravila.
Zlatni retriver — često je druželjubiv i motivisan za saradnju, što može olakšati obuku. Mnogi uživaju u donošenju predmeta i zajedničkim aktivnostima. Nije svaki zlatni retriver miran, naročito u mladosti, niti je odnos sa decom bez nadzora bezbedan samo zbog reputacije rase.
Doberman — često je aktivan, pažljiv i brzo povezuje zadatke sa nagradom. Za uspešnu obuku važniji su znanje, strpljenje i doslednost nego fizička snaga vlasnika. Zbog veličine i energije psa, odrasla osoba treba da bude odgovorna za vođenje i obuku.
Šelti — često brzo usvaja komande i uživa u zajedničkim aktivnostima i psećim sportovima. Može biti osetljiv na buku i grubo postupanje, pa mu odgovara postepen rad uz nagrađivanje. Slaganje sa decom i drugim životinjama zavisi od pojedinačnog psa, iskustava i načina upoznavanja.
Labrador retriver — često je okrenut ljudima i rado radi za hranu ili igru. Među labradorima se biraju i psi vodiči, ali toj ulozi prethode procena i dugotrajna stručna obuka. Mladi labradori mogu biti vrlo živahni, pa su vežbe mirnog pozdravljanja i hodanja na opuštenom povocu naročito korisne.
Papilon — mali, aktivan pas koji često rado uči trikove i učestvuje u zajedničkim igrama. Mala veličina ne umanjuje potrebu za šetnjama, socijalizacijom i obukom. Kao i drugim psima, potrebni su mu jasni koraci i ponavljanje, a ne očekivanje da zadatak savlada posle jednog pokazivanja.
Rotvajler — može dobro učiti i sarađivati sa vodičem. Zbog njegove snage posebno su važni bezbedno vođenje, rana socijalizacija i rad uz nagrađivanje. Obuka nije garancija određenog temperamenta, a podsticanje sumnjičavosti ili agresije nije zamena za odgovorno držanje psa.
Australijski ovčar — često je energičan, brzo uči i uživa u zadacima sa vlasnikom. Potrebna mu je ravnoteža kretanja, mentalnih aktivnosti i odmora. Na ostajanje kod kuće treba ga navikavati postepeno; teškoće pri odvajanju nisu neizbežne niti svojstvene samo ovoj rasi.
Šta obuku čini lakšom
Vežbajte kratko i redovno, počevši u mirnom okruženju. Nagradite ponašanje koje želite hranom, igrom ili drugim što pas voli, a ometanja uvodite postepeno. Izbegavajte zastrašivanje i fizičko kažnjavanje. Ako pas ne uspeva, pojednostavite zadatak umesto da pretpostavite da je tvrdoglav.
Pri izboru psa procenite koliko vremena možete posvetiti njegovom kretanju, nezi i obuci, a ne samo koliko brzo rasa navodno uči. Nagla promena ponašanja ili gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti razlog su za razgovor sa veterinarom, jer bol i druge zdravstvene smetnje mogu otežati učenje.
