Lako je reći da neko „voli pse“. Mnogo je teže pokazati to tako da i komšije, prolaznici i drugi vlasnici pasa mogu mirno da žive pored vas. Problem obično ne počinje velikim incidentom, već sitnicama koje se ponavljaju: pas mokri po nečijim stepenicama, izmet ostaje na trotoaru, povodac je samo ukras, a svako javno mesto se tretira kao da je namenjeno psima. Takav nemar stvara nezadovoljstvo koje se lako prenese i na savesne vlasnike. Zato vredi jasno razdvojiti svakodnevne neprijatnosti od ozbiljnih propusta u kontroli psa i pokazati kako izgleda pristojno ponašanje u naseljenom kraju.
Kad vam ulazna vrata postanu pseći toalet
Malo šta deluje tako lično kao trenutak kada shvatite da tuđi pas redovno obavlja nuždu tik uz vaš ulaz. Stepenice, prag, žardinjere, tek posađene biljke, niski ukrasni grmovi i baštenske ivice često postaju „idealna mesta“ samo zato što su na putu šetnje. Za vlasnika koji ne obraća pažnju to izgleda kao sitnica od nekoliko sekundi. Za osobu koja tu živi to može značiti miris urina, fleke, oštećene biljke i obavezu da čisti za tuđim ljubimcem.
Tu postoji još jedan praktičan problem: miris prethodnog obeležavanja može podstaći druge pse da mokre na istom mestu. Tako jedan propust može postati obrazac. Mesto počinje da zaudara, a stanar ili vlasnik objekta dobija posao koji nije njegova obaveza.
Biti naklonjen psima ne znači pristati da tuđi pas koristi vaš ulaz kao toalet.
Mnogi ljudi koji se žale na ovo nemaju problem sa psima, već sa nepoštovanjem tuđe imovine. Psi pre mokrenja često usporavaju, njuškaju ili se zadržavaju uz određeni predmet. Vlasnik koji prati psa može blagovremeno i bez trzanja da ga preusmeri ka mestu gde je obavljanje nužde dozvoljeno i ne smeta drugima, dalje od ulaza, dečjih prostora i negovanih zasada. To traži pažnju, ali pravi veliku razliku.
Najniži prag pristojnosti: pokupite izmet i bacite ga gde treba
Ostaviti pseći izmet na trotoaru, stazi, travnjaku ili u parku znači prebaciti sopstvenu obavezu na druge. Nije stvar samo u neprijatnom prizoru: izmet može sadržati uzročnike bolesti i parazite, pa uklanjanje ima i higijenski značaj. Posle sakupljanja operite ruke, a do tada izbegavajte dodirivanje lica i hrane.
Problem nije rešen ni kada vlasnik spakuje izmet, a kesu ostavi na stazi, pored klupe, na ivičnjaku ili okači o granu. Time je otpad samo upakovan u plastiku. Zavezanu kesu treba odložiti u odgovarajuću kantu, prema lokalnim pravilima, a ako takve kante nema, poneti je sa sobom.
Na trotoarima i oko zgrada prolaznici mogu ugaziti u izmet i uneti ga u dom.
Na pešačkim i planinarskim stazama i izmet i ostavljene kese zagađuju prostor; otpad ponesite do mesta gde se može pravilno odložiti.
U parkovima i na zelenim površinama izmet smeta deci, trkačima, baštovanima i drugim vlasnicima pasa.
Najjednostavnije je poneti više kesa nego što očekujete da će vam trebati. Rezervne kese mogu stajati uz povodac, u jakni ili torbi. Ako ih ipak zaboravite, zamolite drugog vlasnika za kesu ili se vratite da uklonite izmet. Zaborav ne prebacuje obavezu na prolaznike.
Ponašanje | Kako izgleda u praksi | Kako ga komšiluk doživljava |
|---|---|---|
Pokupiti i pravilno odložiti | Vlasnik nosi kese i odlaže otpad u odgovarajuću kantu ili ga nosi kući radi pravilnog odlaganja | Osnovna pristojnost i pouzdanost |
Pokupiti pa ostaviti kesu | Kesa ostaje uz stazu, ispod drveta ili pored puta | Nemar upakovan u plastiku |
Ne pokupiti uopšte | Vlasnik produži kao da se ništa nije desilo | Prebacivanje obaveze na druge |
Redovno uklanjanje izmeta smanjuje povode za sukobe i pokazuje obzir prema zajednici. Ipak, to je samo jedan deo odgovornog vlasništva: jednako su važni kontrola psa i poštovanje tuđeg prostora.
Kontrola je važna: povodac, doziv i mesta na koja pas sme da ide
Poseban bezbednosni problem je slaba kontrola psa. Pas bez povoca koji juri ka nepoznatoj osobi, detetu ili drugom psu možda svom vlasniku deluje druželjubivo, ali to nije dovoljno. Druga strana ne zna njegove namere i ne mora da prihvati kontakt. Vlasnik treba da spreči neželjeni prilazak, a ne da očekuje da se drugi snađu.
Česta scena izgleda ovako: pas slobodno trči, vlasnik izdaleka viče da je „dobar“, a pas nastavlja ka prolazniku ili drugom psu na povocu. Druželjubivost nije zamena za odziv na poziv. Doziv se postepeno vežba uz nagrade i kontrolisana ometanja, ali ni dobro obučen pas nije nepogrešiv. Puštajte ga samo tamo gde je dozvoljeno i bezbedno; povodac je neophodan kada postoji rizik od saobraćaja ili neželjenih susreta.
Nisu svi psi spremni za kontakt. Neki se plaše, neki imaju bolove ili slabije vide, a neki teško podnose blizinu nepoznatih pasa. Razlog često nije vidljiv prolazniku i nije ga potrebno dokazivati. Kada nepoznat pas naglo priđe, može doći do sukoba i povreda pasa ili ljudi koji pokušavaju da ih razdvoje.
Pravila pristupa plažama, igralištima, prodavnicama hrane, kafićima i drugim prostorima razlikuju se prema mestu i vrsti objekta. Pre ulaska proverite oznake i pravila kod osoblja, a lokalne uslove za vođenje pasa kod nadležnog organa. Za pse pomagače mogu važiti posebna prava pristupa, u skladu sa propisima. Ne pretpostavljajte da je prostor otvoren za svakog ljubimca samo zato što zabrana nije odmah uočljiva.
Znaci odgovornog vođenja psa
Pas je na povocu u prometnim gradskim zonama i kreće se blizu vlasnika, bez preprečavanja puta drugima.
Vlasnik na vreme sprečava neželjeni prilaz i po potrebi mirno menja pravac.
Vlasnik proverava i poštuje pravila pristupa prostoru.
Ponašanja koja stvaraju rizik
Pas trči prema drugima bez povoca, a vlasnik tek naknadno pokušava da ga dozove.
Vikanje „ne brinite, druželjubiv je“ koristi se kao zamena za stvarnu kontrolu.
Pas se vodi u prostor gde nije dozvoljen ili gde mu uslovi ne odgovaraju.
Ne želi svaki pas da se upoznaje, a ne želi ni svaki čovek
Jedna od najčešćih grešaka u šetnji izgleda bezazleno: vlasnik pusti psa da priđe drugom psu ili osobi bez pitanja. Za njega je to simpatičan susret, a za drugu stranu može biti stres ili opravdan strah. Pristojan kontakt počinje pitanjem, ne pretpostavkom.
Čak i kada je pas miran i druželjubiv, to ne znači da je svaki kontakt dobrodošao. Skakanje po ljudima, lizanje ruku ili odeće, guranje njuške u kese, hranu ili dečja kolica i uporno približavanje nisu ponašanja koja svi treba da istrpe. Lajanje može biti znak uzbuđenja, straha ili nelagode; umesto kažnjavanja, psa udaljite od onoga što ga uznemirava i pomozite mu da se smiri.
Ista pravila važe bez obzira na veličinu i izgled psa. Pas od 6 ili 8 kilograma koji skače, reži ili jurca ka drugima takođe može izazvati strah, sukob ili pad. Režanje je upozorenje da psu situacija ne prija: povećajte razmak i ne forsirajte kontakt, umesto da ga kažnjavate zbog upozorenja.
„Dobar je“ nije dozvola za prilazak. To je samo opis koji vlasnik daje iz svoje perspektive.
Kako izgleda pristojan susret dva psa u šetnji?
Oba vlasnika prvo procene situaciju i pitaju da li je kontakt u redu. Saglasnost ljudi nije dovoljna ako neki pas pokušava da se udalji, ukoči se ili pokazuje nelagodu. Tada susret preskočite ili prekinite i napravite razmak, bez zatezanja pasa jednog prema drugom. Ako vlasnik jednostavno kaže „ne“, prihvatite to bez traženja objašnjenja.
Šta odgovorni vlasnici rade drugačije
Mnogi od ovih problema mogu se sprečiti pažnjom, rutinom i prilagođavanjem šetnje konkretnom psu. Nije potreban savršen pas, ali jeste vlasnik koji prepoznaje njegova ograničenja. Ako se strah, nasrtanje ili drugi problemi ponavljaju, pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju može biti važna.
Prate govor tela psa i mirno ga preusmeravaju pre nego što počne da obavlja nuždu na neprikladnom mestu.
Nagrađuju obavljanje nužde na prikladnom mestu i obezbeđuju dovoljno prilika za izlazak.
Drže psa blizu sebe u uskim ulicama, oko ulaza, bašti, dečjih zona i prometnih trotoara.
Ne podrazumevaju da svi žele kontakt sa njihovim psom, pa pitaju pre prilaska.
Nose više kesa nego što misle da će im trebati i smatraju čišćenje svojom obavezom, ne uslugom.
Kod obavljanja nužde može pomoći rutina: najpre odvedite psa na prikladno mesto i nagradite ga kada tamo obavi nuždu. Kratku reč možete postepeno povezati s tim ponašanjem, ali ona nije garancija da će pas mokriti na zahtev. Ne kažnjavajte nezgode i ne terajte psa da dugo trpi zato što još niste stigli do željenog mesta.
Odgovorni vlasnici procenjuju i da li imaju uslove za psa. Dva velika psa u malom stanu nisu automatski problem; važnije je mogu li njihove individualne potrebe za kretanjem, odmorom, društvom i mentalnom stimulacijom biti zadovoljene. Ponekad je najodgovornije odložiti nabavku psa dok za njega ne bude dovoljno vremena i sredstava.
Praktična rešenja za komšije i šira pouka za sve
Kada je određeno mesto već postalo meta za obeležavanje, uklanjanje mirisa može pomoći. Za odgovarajuće površine mogu se koristiti enzimska sredstva namenjena uklanjanju mirisa urina. Pratite uputstvo, prvo proverite sredstvo na neupadljivom delu i držite pse i decu dalje tokom čišćenja, odnosno dok proizvođač ne navede da je pristup bezbedan. Ne mešajte sredstva za čišćenje, naročito preparate na bazi hlora sa urinom, amonijakom ili kiselinama.
Osetljive biljke i ulaz mogu zaštititi bezbedna fizička prepreka ili niska ograda, ako ne ometaju prolaz i ne stvaraju rizik od povrede. Ne koristite otrove, ljute začine, etarska ulja ili nadražujuće hemikalije za teranje pasa. Domaći preparati sa sirćetom ili citrusima nemaju pouzdano dejstvo i mogu oštetiti biljke ili površine. Cilj je sprečiti pristup, a ne uplašiti ili povrediti životinju.
Ako je bezbedno, pokušajte kratkim i mirnim obraćanjem: „Molim vas, nemojte da puštate psa da mokri po ulazu“ ili „Molim vas, pokupite za svojim psom“. Izbegavajte vređanje, pretnje i približavanje uznemirenom psu. Ako se problem ponavlja ili vlasnik reaguje agresivno, obratite se upravniku zgrade ili nadležnoj lokalnoj službi i proverite postupak prijave.
Šteta nije samo u zaprljanim ulicama. Ponavljani nemar narušava poverenje i otežava svakodnevicu i komšijama i savesnim vlasnicima. Bonton sa psom zato nije sitna gradska formalnost. To je način da se pokaže da pas jeste deo vašeg života, ali da njegove potrebe ne rešavate na tuđi račun.
