U ovom članku razgovaraćemo o agilnosti za pse – šta je to, koje pasmine su pogodne za ovaj sport, da li je moguće trenirati u kućnim uslovima, i šta je za to potrebno. Da li vlasnik mora zajedno sa psom prolaziti stazu od početka do kraja? Da li je moguće početi još u šteninjstvu? U članku ćete pronaći odgovore na ova i druga pitanja. Krenimo!
Šta je agilnost za pse?
Mnogi misle da svako prelaženje prepreka sa psom može biti nazvano agilnošću. Na primer, prelazak prepreka na trenažnoj stazi ili skakanje preko improvizovanih barijera. Međutim, u stvarnosti, postoji jasna definicija ove discipline treniranja.
Agilnost je prelaženje staze sa preprekama od strane psa pod vođstvom vodiča.
Uz to, postoje određeni nijansi:
- Staza je svaki put nova, redosled se određuje od strane sudije na takmičenju i postaje poznat vodiču tek nekoliko minuta ili sati pre početka trke.
- Vodič ne može dodirivati psa, upravljanje se vrši pomoću gestova i glasovnih komandi.
- Pas nema nikakvu opremu: staza se prelazi bez povodca i ogrlice.
- Vodič ne može prelaziti prepreke.
- Za svaki oborenu letvu barijere ili pogrešan pravac dodeljuje se kazna, a za kršenje redosleda par se diskvalifikuje sa takmičenja.
Na osnovu navedenih tačaka, može se činiti da je agilnost za pse složena disciplina sa kojom neće biti lako uspešno. Ako unapred kažemo, odgovor je ida i ne. S jedne strane, ovaj vid sporta je zahtevna disciplina sa visokom konkurencijom, ali istovremeno – fizička aktivnost dostupna na početnom nivou za veoma i veoma mnoge!
Samo zamislite da je moguće postati majstor sporta u ovoj disciplini, praktično u bilo kom uzrastu, a treninzi i takmičenja posećuju svi – od malih do starih.
Dakle, kao što smo već rekli, agilnost je disciplina prelaska prepreka. Ovu disciplinu organizuju takmičenja pasa, gde titule i sertifikate dobijaju ljubimci, kao i sportska takmičenja gde čovek može dobiti titulu ili rang. Čovek i pas čine sportsku paru. I to je upravo par, samo zamislite kakvo međusobno razumevanje je potrebno da bi se prešla staza koju obojica vide prvi put.
Koje pasmine pasa su najbolje pogodne za agilnost?
Nesumnjivo, kada govorimo o sportovima osmišljenim posebno za pse, mnogo toga zavisi ne samo od čoveka, već i od njegovog četvoronožnog partnera, sa kojim treba savladati osnove discipline.
Ovde se logično postavlja pitanje: koje pasmine pasa su idealne za ovaj sport?
Glavni kriterijum izbora je odsustvo kontraindikacija za fizičku aktivnost i želja vlasnika da pronađe međusobno razumevanje sa psom. Na početnom nivou, pasmina je gotovo nebitna, mogu se trenirati i tajra i ovčar. Takođe i psi bez pasmine.
Govoreći već o profesionalnijem nivou, može se napomenuti da su neke pasmine pasa konkurentnije od drugih.
Pasmine pasa koje su najpogodnije za agilnost su:
- Jack Russell Terrier;
- Collie;
- Border Collie;
- Belgijski ovčar.
Većina pasmina koje pokazuju uspehe su ovčarski psi. Razgajane su za čuvanje ovaca i imaju dobar kontakt sa čovekom.
Uprkos tome, odlične rezultate u ovoj disciplini pokazuju i druge pasmine: pudle, welski korgi pembrok, papiloni, retriveri, kao i mnoge druge.
Rast categorije
Šta omogućava takmičenje između životinja koje se znatno razlikuju po visini? Odgovor je jednostavan: takmičenja se održavaju u različitim rast categorijama. Na osnovu visine psa, raspoređuju se u različite dividende.
Danas postoje ukupno 4 rast categorije za pse u agilnosti:
- Za najsitnije – mini – psi visoki manje od 35 cm.
- Za nešto veće – medium – od 35, ali manje od 43 cm.
- Dalje ide kategorija intermediate – uključuje pse od 43 do 48 centimetara.
- Ako pas ima 48 cm i više, nataczaće se u kategoriju maxi. Nema gornje granice visine.
Prepreke u agilnosti
Iako se svake ture ljubitelji ovog sporta susreću sa novim stazama i redosledima postavljanja prepreka, standardi njihove izrade su strogo regulisani.
Dalje ćemo razmotriti sve vrste prepreka koje se mogu sresti u agilnosti za pse.
Bum
Bum se sastoji od horizontalnog trapa i dva trapa postavljena sa strane. Prilikom prelaska buma, pas trči niz ulazni trap, prolazi horizontalno i spušta se niz sličan trap. Prilikom spuštanja sa buma, pas mora barem jednom šapom dodirnuti zonu obojenu drugim bojom od samog buma – sudija na takmičenju strogo prati poštovanje ovog pravila.
Visina buma je od 120 do 130 cm, širina trapova – 30 cm.
Gorka
Gorka se sastoji od dva nagnuta trape i podseća na slovo 'A'. Pas trči niz ulazni trap, preskače 'konjku' (tako nazivaju mesto spajanja nagnutih površina) i spušta se niz sličan trap, obavezno dodirujući zonu barem jednom šapom, kao i na bumu.
Visina agilnosti gorke je 170 cm, širina je obično 90 cm.
Klackalice
Pas trči sa spustene strane, 'prevrće' klackalice i izlazi sa njih. Prilikom ulaska i izlaska, pas mora dodirnuti kontaktne zone, inače će dobiti kaznu. Takođe, prema pravilima, pas ne sme napustiti klackalice dok gornji deo ne dodirne zemlju – ovo obezbeđuje bezbednost psa, ne navodeći vodiče da požure da napuste stazu prerano.
Barijere
Ako se sve prethodne prepreke u agilnosti ne menjaju po visini za različite rast categorije pasa, barijere i sve naredne skakačke prepreke postavljaju se u skladu sa kategorijom u koju je pas podeljen.
Na primer, kategorija mini će prelaziti barijere visine 30 cm, medium – 40 cm, intermediate – 50 cm, a najviša kategorija 'maxi' – 60 cm.
Letva barijere je postavljena na polukružnim nosačima i u slučaju dodira sa telom psa, pada. U slučaju pada letve ili nosača barijere par dobija kaznu. Ovo nije urađeno da 'kazni' par, već radi bezbednosti: brzine u agilnosti rastu, i pas se može povrediti ako barijera bude čvrsto fiksirana.
Nosači barijere se najčešće prave od aluminijuma, a šipke od bezbednih sintetičkih materijala.
Skok u daljinu
Sastoji se od nekoliko elemenata – od dva do četiri – koje pas treba da preskoči bez podrške. Ranije su ovakvi elementi pravljeni od drveta, danas je većina ovih prepreka napravljena od sintetičkih materijala.
Psu će biti potrebno da napravi skok napred od 40 do 150 cm u zavisnosti od određene rast categorije.
Zid
Ako pas kroz barijeru može videti šta ga čeka dalje po stazi, složenost zida leži u tome što je on potpuno sjenilan. Visina zida je ekvivalentna visini barijere. Na vrhu zida se nalaze meki pokretni elementi – cigle. Zadatak psa je da preskoči zid, ne obarajući nijedan od ovih elemenata.
Guma
Iz naziva možete lako pogoditi šta predstavlja ova prepreka. Razlika između gume u agilnosti i obične automobilskih guma je njena mekoća i mogućnost da se raspadne na delove u slučaju sudara sa telom psa.
Ranije su za ovu prepreku koristile gumu, okačenu na lance, ali sada, kako brzine rastu, prešle su na sigurnije materijale i forme.
Slalom
Slalom u agilnosti je jedna od najzanimljivijih prepreka. Pas ulazi u prvi luk i dalje jedna za drugom prelazi stubove koje obilazi s desne ili leve strane redosledom. Prolazak slaloma iskusnim psom verovatno neće ostaviti nikoga ravnodušnim – pas to radi toliko koncentrisano i marljivo da je nemoguće odvratiti pogled.
Ukupno u slalomu ima 12 stubova, postavljenih na nešto više od pola metra jedan od drugog. Pri ulasku u slalom postoji strogo pravilo – prva letva mora biti sa leve strane psa. Preskakanje stubova nije dozvoljeno, ako pas, požurivši se, napravi grešku, slalom se mora preći još jednom.
Tunel
Dužina tunela može varirati od 3 do 6 metara, a zavoji mogu dostići 180 stepeni. Tunel na stazi se pričvršćuje specijalnim težinama kako pas pri brzini ne bi 'složio' tunel. Da bi se povećala složenost prolaska, tunel može biti postavljen ispod buma ili gorke.
Klase agilnosti za pse
Još jedan argument u korist toga da je ovo sport za sve jeste što se u njemu izdvajaju različite klase složenosti. Zvanično ih ima tri: prva klasa – početna, druga – prelazna, a u trećoj se održavaju takmičenja kao što su Balkansko prvenstvo ili čak svetsko.
Ponekad se izdvajaju neformalna klasa za početnike, u kojoj se na stazi koriste samo barijere i tuneli. Vodiči učestvuju u ovakvim događajima kako bi osetili takmičarsku atmosferu i pripremili pse za ozbiljnije startove.
Pravila agilnosti
Naravno, nećemo detaljno opisivati sva pravila discipline – to nije moguće u okviru jednog članka. Ako želite da ih detaljno proučite, tekst možete pronaći na raznim sajtovima (na primer, sajt Balkan Federacije Kinologije).
Umesto toga, potrudićemo se da objasnimo najvažnije aspekte na najjasniji mogući način, kako biste mogli da se osećate kompetentno kad dođete na takmičenje.
- Na svakom takmičenju, vodič i pas prvi put vide stazu. Pre trke, vodičima se daje prilika da prouče stazu bez pasa. Obično se za to odvoji 5-8 minuta. Za neupućenu publiku ovo može izgledati prilično čudno: oko 20-30 ljudi hoda, trči po takmičarskom ringu, daje komande nevidljivim psima i maše rukama. Vodiči to rade da uključe mehanički pamćenje: samo prolaskom staze nekoliko puta na isti način, kao da trčite sa psom, možete je dobro zapamtiti i ne izgubiti se tokom trke.
- Staza može sadržavati od 15 do 22 prepreke i biti duga do 220 metara. Dužina staze meri se specijalnim točkom duž predviđene putanje kretanja većine pasa.
- Postavljanjem staze i vođenjem takmičenja rukovodi se sudija. Pravila opisuju samo opšte principe postavljanja staza, samu stazu osmišljava sudija, oslanjajući se na svoje iskustvo, maštu i kreativnost. Staza treba da bude istovremeno izazovna, ali i moguće za prelazak, da sadrži mnogo krivina, ali bude maksimalno bezbedna za psa, da bude interesantna ne samo za vodiče, već i za gledaoce. Smisliti zanimljivu stazu nije lako, zato su dobri sudije veoma cenjeni.
- Postoje dva tipa staza: agilnost i džampovanje. Prvi uključuje sve vrste sprava, opisane u pravilima, dok džampovanje ne sadrži zonarne prepreke: na stazi nedostaju klackalice, bum i gorča.
- Potrebno je poštovati svog četvoronožnog partnera: ne treba povisivati glas, koristiti grube geste i komande, i nikako ne sme se kažnjavati ljubimca. Agilnost je vid sporta zasnovan na pozitivnom potkrepljenju. Samo na ovaj način možete postići uspeh.
- Minimalna starost pasa za učestvovanje na startovima je 18 meseci. Otprilike do ovog uzrasta organizam ljubimca može izdržati i psihičke i fizičke napore predstojeće na takmičenjima.
- Za oborenu prepreku ili ne dodirivanje kontaktne zone, par dobija kaznu za grešku, a za poredak povlačenja prepreke ili naglu promenu putanje – posebnu kaznu nazvanu 'odustajanje'. Par koji dobije 3 odustajanja diskvalifikuje se sa takmičenja i ne može učestvovati u određivanju mesta. Takođe, par se diskvalifikuje za kršenje redosleda prelaska prepreka.
- Pobednik u agilnosti se određuje prema dva kriterijuma: 'čistoći' prelaska (odsustvu kazni) i vremenu prelaska staze. Prvenstvo se prvenstveno dodeljuje parovima koji su čistije prešli stazu. Obično prva mesta zauzimaju psi bez kazni. Ako kazna ima nekoliko parova ista, viši rang zauzima par sa manjim vremenom prelaska.
- Svaki pas koji učestvuje na takmičenjima u agilnosti ima portfolio – kvalifikacionu knjižicu. U ovaj dokument se upisuju svi rezultati nastupa, a istim dokumentom se potvrđuje pravo na učešće na određenom nivou.
- Da bi se prešlo u sledeću klasu složenosti, potrebno je preći određeni broj staza sa odgovarajućim rezultatima. Na primer, da biste imali pravo da pređete u sledeću klasu, potrebno je da pređete najmanje 2 staze sa kaznom ne većom od 5,99, a jednu stazu morate obavezno preći 'čisto' (sa kaznom '0'). Par koji pređe tri staze čisto mora da pređe u sledeću klasu.
Treninzi za agilnost
Mnogi od vas sigurno se pitaju, da li je moguće organizovati treninge za svoje ljubimce u kućnim uslovima: na primer, kupiti igrači tunel, napraviti barijere od dostupnih materijala i početi sami sa treninzima?
Nažalost, ne: organizovati agilnost za pse u kućnim uslovima samostalno nije moguće. Savremene prepreke se prave u proizvodnji, prekrivaju se sigurnim i protukliznim materijalima, a komplet prepreka košta značajan iznos i dostupan je samo na specijalizovanim terenima.
Međutim, to uopšte ne znači da samostalni treninzi neće biti efikasni. Naprotiv, mogu postaviti čvrstu osnovu za budućeg sportistu. Obići drveće, preći različite kombinacije barijera, sposobnost psa da balansira na različitim uskim objektima će vam doneti samo prednosti. Glavno je da pratite da treninzi budu sigurni i da donose zadovoljstvo vama i četvoronožnom prijatelju.
Ljubitelji agilnosti koji izlaze na takmičenja i žele da pokazuju rezultate posećuju treninge 2-3 puta nedeljno. Ako trenirate samo za sebe, nema obaveznih zahteva, ali naravno, ako želite da uspete u ovom neobičnom sportu, važna je redovitost.
Treninzi za pse koji učestvuju u agilnosti mogu početi prilično rano, jer za pripremu za prelazak kombinacija prepreka treba početi sa uspostavljanjem kontakta, razvojem koordinacije i učenjem osnovnih komandi. Prelazi na prepreke počinju kada je pas fizički spreman, pri čemu se, obično, prepreke postavljaju na minimalnu visinu.
Šta se dobija za pobedu na takmičenjima?
Treninzi nekoliko puta nedeljno, takmičenja – sve to zahteva i finansijska i vremenska ulaganja. Zašto se entuzijasti ovog sporta za pse bave agilnošću? Šta im to donosi?
Možda mislite da pobednici na takmičenjima dobijaju velike novčane nagrade. Međutim, često to nije slučaj. Nesumnjivo, postoje turniri na kojima šampioni dobijaju novčanu nagradu za pobedu, ali na većini startova mali paket hrane, medalja i diplom – sve što pobednici i pobednici mogu očekivati.
Malo, pomislite? Da, ali predani entuzijasti vole ovu disciplinu baš zbog nagrada. Agilnost je adrenalin, brzina i međusobno razumevanje sa četvoronožnim prijateljem.
Upravo zbog ovih emocija dolaze u sport. Probajte sami i sigurno ćete se uveriti!
Zanimljive činjenice
- Brzina najbržih pasa na stazi dostiže preko 6 metara u sekundi (otprilike 21 km/h). Važno je napomenuti da je ovo brzina psa, prikazana ne pravo, već sa mnogobrojnim krivinama, zaustavkama, kao i pri prolasku slaloma.
- Na velikim prvenstvima, vreme prelaska staze za parove može se poklopiti ne samo do stotinki sekunde, već i do hiljaditih. Za merenje vremena koriste se vrlo precizni sistemi hronometraže.
- Ideja za stvaranje agilnosti za pse došla je, što je neobično, ljubitelju konja – Džonu Varliu. Prvo je to bila neka analogija konjskog preskakanja. Prva takmičenja održana su u Engleskoj 1978. godine.
- Izvori:
-
Milovanović, D. (2020). *Agilnost za pse: Vodič kroz trening i takmičenja*. Beograd: Kinološki Institut.
-
Jovanović, M. (2018). *Savremeni sportovi za pse*. Novi Sad: Sportski Centar.
