Border koli je radni pastirski pas, poznat po brzom učenju, izdržljivosti i usmerenosti na zadatak. Može biti privržen porodični ljubimac, ali njegova inteligencija ne znači da je jednostavan za držanje: potrebni su mu svakodnevna aktivnost, pažljiva obuka i prilika da se odmori.
Poreklo: Velika Britanija, pogranično područje Škotske i Engleske.
Veličina: srednja; idealna visina mužjaka u grebenu je oko 53 cm, a ženke su obično nešto niže.
Težina: najčešće približno 14–20 kg, uz razlike prema polu i građi.
Očekivani životni vek: približno 12–15 godina, uz individualne razlike.
FCI grupa: pastirski i stočarski psi, osim švajcarskih stočarskih pasa.
Izgled i dlaka
Border koli ima skladnu, sportsku građu i telo nešto duže od visine u grebenu. Kreće se lako i efikasno, a pri radu sa stadom često zauzima spušten stav i pažljivo prati kretanje životinja.
Glava je proporcionalna telu, sa njuškom koja se sužava prema nosu i jasno izraženim prelazom između čela i njuške. Vilice su snažne, a poželjan je makazast zagriz, kod kojeg gornji sekutići tesno naležu preko donjih.
Oči su ovalne i najčešće smeđe. Kod pasa sa merle, odnosno mramornim obojenjem, jedno ili oba oka mogu biti potpuno ili delimično plava. Sama boja očiju ne govori o sposobnostima psa. Uši su srednje veličine, uspravne ili poluuspravne.
Vrat je snažan, grudni koš dovoljno dubok, a noge prilagođene okretnom i izdržljivom kretanju. Rep je nisko usađen, doseže najmanje do skočnog zgloba i pri mirovanju se nosi spušten, sa blago povijenim vrhom.
Postoje kratkodlaki i umereno dugodlaki border koliji. Oba tipa imaju poddlaku. Kod duže dlake izraženiji su okovratnik i duža dlaka na zadnjoj strani nogu i repu. Ovakav dlačni pokrivač pruža zaštitu od vremenskih uslova, ali pas nije otporan na svaku hladnoću ili vrućinu.
Crno-belo obojenje je veoma prepoznatljivo, ali postoje i smeđe-beli, trobojni, merle i drugi varijeteti. Prema standardu rase, bela boja ne treba da preovlađuje. Boju ne treba stavljati ispred zdravlja i temperamenta pri izboru psa.
Karakter i život u porodici
Mnogi border koliji brzo uče, pažljivo prate vlasnika i uživaju u zajedničkom radu. Ipak, temperament zavisi i od naslednih osobina, ranih iskustava i načina života. Ne postoji broj reči koji svaki pripadnik rase može da nauči, niti je opravdano njihovu inteligenciju izjednačavati sa razvojnim uzrastom deteta.
Pastirski nagon može se ispoljiti kao praćenje, zaustavljanje ili jurenje dece, biciklista i drugih životinja, ponekad uz hvatanje zubima za noge. Border koli nije dadilja i nijedan pas nije bezuslovno bezbedan uz dete. Interakcije treba da nadgleda odrasla osoba, a pas mora imati mesto na kojem ga niko ne uznemirava.
Život sa drugim psima i mačkama može biti uspešan uz pažljivo upoznavanje i nadzor. To ne znači da je svaki border koli bezbedan uz male životinje. Glodare i druge sitne ljubimce treba držati zaštićene, bez slobodnog kontakta sa psom.
Neki psi su osetljivi na buku ili teško podnose odvajanje. Na samoću ih navikavajte postepeno, kroz kratka odsustva koja ne izazivaju uznemirenost. Uništavanje stvari, uporno lajanje ili grizenje sopstvenih šapa nisu nužno samo dosada: mogu ukazivati na stres ili zdravstveni problem i zahtevaju procenu.
Aktivnost, obuka i odmor
Ovoj rasi obično nije dovoljna kratka šetnja radi obavljanja nužde. Potrebni su joj svakodnevno kretanje, istraživanje mirisa i mentalni zadaci. Traženje hrane, donošenje predmeta i učenje korisnih veština mogu dopuniti šetnje. Agiliti i drugi sportovi mogu biti dobar izbor za zdravog, dovoljno zrelog psa.
Aktivnost prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravlju i temperaturi. Štencima nisu namenjeni dugi prisilni treninzi, ponavljani visoki skokovi, nagla kočenja ili intenzivno hvatanje frizbija. O uvođenju zahtevnijeg sporta razgovarajte sa veterinarom. Stalno povećavanje napora nije zamena za učenje smirivanja i dovoljno sna.
Vaspitanje počinje dolaskom šteneta u dom. Nagrađujte obavljanje nužde na željenom mestu, mirno ponašanje i odazivanje na ime. Socijalizacija podrazumeva postepena, prijatna iskustva sa ljudima, životinjama i okruženjem, a ne prisilno izlaganje svemu odjednom. Bezbedne izlaske uskladite sa savetom veterinara o zaštiti od zaraznih bolesti.
Koristite nagrade, jasne signale i dosledna kućna pravila. Fizičko kažnjavanje, zastrašivanje i insistiranje na ulozi „vođe čopora” nisu potrebni. Ako pas ne uspeva da izvrši zadatak, smanjite težinu, uklonite ometanja i proverite da li razume šta tražite.
Vežbajte dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu i puštanje predmeta.
Učite psa da ode na svoje mesto i mirno sačeka.
Na ogrlicu ili am, povodac i potrebnu opremu navikavajte ga postepeno, uz nagrade.
Birajte kratke sesije od nekoliko minuta i završavajte pre nego što pas postane umoran ili frustriran.
Igračke birajte prema veličini i načinu igre psa. Nijedna nije neuništiva: proveravajte oštećenja i uklonite predmete sa kojih se odvajaju komadi. Ako postoje strah, reaktivnost ili teškoće pri ostajanju nasamo, potražite stručnjaka koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju, uz veterinarsku procenu kada je potrebna.
Smeštaj i nega
Border koli može živeti i u stanu i u kući ako su njegove potrebe zadovoljene. Dvorište samo po sebi ne zamenjuje šetnje i kontakt sa ljudima. Lanac ili trajna izolacija u boksu nisu odgovarajući način života. Obezbedite udobno ležište, svežu vodu i miran prostor za odmor.
Dlaku četkajte nekoliko puta nedeljno, a tokom linjanja po potrebi češće. Proveravajte da li se mrsi iza ušiju, na zadnjoj strani nogu i oko repa. Kupajte psa kada je prljav, šamponom za pse, i dobro ga osušite. Učestalost zavisi od kože, dlake i načina života, a ne od strogo propisanog mesečnog rasporeda.
Redovno pregledajte šape i kandže, uključujući one koje ne dodiruju tlo. Hodanje po asfaltu ne garantuje da će se sve kandže dovoljno istrošiti. Ako niste sigurni kako se skraćuju, neka vam postupak pokaže veterinar ili grumer.
Uši pregledajte redovno, ali ih ne čistite automatski više puta nedeljno ako su zdrave. Po potrebi koristite sredstvo koje preporuči veterinar i ne gurajte štapiće u ušni kanal. Bol, neprijatan miris, sekret ili uporno tresenje glavom razlog su za pregled.
Zube perite svakodnevno četkicom i pastom za pse. Dentalne poslastice mogu biti dopuna, ali ne zamenjuju četkanje i veterinarske kontrole. Na negu navikavajte psa postepeno, bez prisile.
Ishrana
Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu, zdravstvenom stanju i aktivnosti psa. Domaći obroci mogu biti odgovarajući samo ako su stručno sastavljeni; meso i nekoliko dodataka nisu sami po sebi uravnotežena ishrana. Uz potpunu hranu nemojte samoinicijativno dodavati vitamine, minerale ili ulje.
Hranu menjajte postepeno tokom više dana, osim ako veterinar ne savetuje drugačije. Štenci mogu jesti odgovarajuću hranu za štence tokom odvikavanja od mleka; nije potrebno čekati četvrti mesec. Granule se mogu omekšati vodom ako je to korisno, ali natapanje nije obavezno za svakog psa. Sveža voda mora biti stalno dostupna.
Odrasli psi se često hrane u dva obroka dnevno, dok štencima trebaju češći, manji obroci. Količinu prilagođavajte telesnoj kondiciji, a ne samo tabeli na pakovanju. Poslastice za obuku uračunajte u dnevni unos; za deo nagrada možete koristiti redovnu hranu.
Potrebe tokom graviditeta i dojenja menjaju se i zahtevaju plan sa veterinarom. Nije opravdano automatski znatno povećati hranu odmah po početku graviditeta. I starijim psima obroke treba prilagoditi stvarnoj aktivnosti, težini i zdravstvenom stanju.
Zdravlje i preventivna zaštita
Kod border kolija mogu se javiti displazija kukova, nasledne bolesti očiju, epilepsija, određeni poremećaji razvoja zglobova i nasledna gluvoća. To su mogući rizici, a ne dijagnoze za svakog psa. Odgovoran uzgoj uključuje odgovarajuće preglede i testove roditelja, odabrane uz stručni savet.
Poseban rizik za oštećenje sluha i vida postoji kod potomstva dobijenog parenjem dva merle psa. Sam merle izgled ne znači da pas ima problem sa sluhom. Kada postoji sumnja, veterinar može preporučiti odgovarajuće ispitivanje.
Planirajte redovne veterinarske preglede, uglavnom najmanje jednom godišnje, a češće prema uzrastu i zdravstvenim potrebama. Vakcinaciju i zaštitu od parazita uskladite sa lokalnim rizicima i savetom veterinara. Šetnja po svakom vremenu ne zamenjuje preventivnu zaštitu.
Svrab, ponavljane upale ušiju, proliv, gubitak dlake ili promene apetita mogu imati različite uzroke. Ne postavljajte dijagnozu alergije sami i ne koristite ljudske lekove bez veterinarskog saveta. Prostor održavajte čistim; sredstva za dezinfekciju koristite prema uputstvu i sprečite kontakt psa sa njima dok nisu bezbedna za upotrebu prostora.
Otežano disanje, kolaps, sumnja na trovanje, napad koji traje duže od pet minuta ili ponovljeni napadi bez potpunog oporavka zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Hitni su i izraženo pregrevanje, naduven stomak uz neuspešno napinjanje na povraćanje i nagla teška slabost. Kod napada sklonite okolne predmete, merite trajanje i ne stavljajte ruke psu u usta.
Poreklo rase
Rasa se razvijala iz pastirskih pasa pograničnog područja Škotske i Engleske. Reč „border” znači granica. Selekcija je dugo bila usmerena na radnu sposobnost: upravljanje stadom, izdržljivost i saradnju sa vodičem. Takvo poreklo i danas objašnjava mnoge potrebe i ponašanja ovih pasa.
Kome border koli odgovara
Najviše odgovara ljudima koji žele svakodnevno da rade sa psom i imaju vremena za kretanje, obuku i zajedničke aktivnosti. Može biti dobar partner u psećim sportovima ili radu sa stadom, ali ni za jednu namenu sposobnost nije zagarantovana samo pripadnošću rasi. Nije pouzdan izbor ako tražite prvenstveno psa čuvara.
Veličina doma manje je važna od raspoloživog vremena i načina života. Ako ste često odsutni ili želite psa sa malim potrebama za aktivnošću, razmotrite drugi izbor. Početnik može uspešno živeti sa border kolijem uz dobru pripremu i podršku, ali brzo učenje znači da pas može brzo usvojiti i neželjene navike.
Izbor šteneta
Pre nabavke razgovarajte sa uzgajivačem o temperamentu roditelja, načinu odgajanja i potrebama njihove linije pasa. Radne i izložbene linije mogu se razlikovati, ali ni ta podela ne zamenjuje procenu konkretnog psa. Moguće je razmotriti i udomljavanje odraslog psa čije su potrebe i ponašanje već bolje poznati.
Tražite zdravstvenu dokumentaciju šteneta i rezultate relevantnih pregleda i testova roditelja.
Pogledajte uslove u kojima štenci odrastaju i, kada je moguće, upoznajte majku.
Raspitajte se o socijalizaciji, dosadašnjoj ishrani i veterinarskoj nezi.
Dogovorite pisane uslove preuzimanja i proverite lokalne zahteve za identifikaciju i registraciju kod nadležnog organa i veterinara.
Oznake poput „show”, „breed” ili „pet” nisu garancija zdravlja, temperamenta ili budućeg uspeha. Titule roditelja ne garantuju izložbene rezultate potomstva, a pogodnost za uzgoj procenjuje se tek kada pas sazri i obavi potrebne preglede. Vidljivo živahno štene takođe može imati problem koji se ne prepoznaje bez veterinarskog pregleda.
Cena i dugoročni troškovi
Cena zavisi od zemlje, uzgajivača, porekla i obavljenih zdravstvenih provera, pa jedan raspon nije pouzdan za sva tržišta. Uporedite šta je uključeno u cenu i izbegavajte odluku zasnovanu samo na boji ili najnižoj ponudi.
Pored nabavke, planirajte troškove hrane, preventivne zaštite, pregleda, opreme i eventualne stručne pomoći za obuku. Ostavite rezervu za nepredviđeno lečenje i organizujte ko će brinuti o psu kada ste odsutni.
