Šta podrazumevamo pod odanošću pasa?
Pas vas dočekuje na vratima, traži vaše društvo ili vam prilazi kada je nesiguran. Takva ponašanja često nazivamo odanošću. Ipak, važno je razlikovati ono što možemo da posmatramo — privrženost, traženje blizine i poverenje — od ljudskih pojmova poput zahvalnosti ili bezuslovne ljubavi.
Istraživanja ponašanja pasa podržavaju zaključak da oni mogu da razviju snažnu vezu sa ljudima. Međutim, reakcija na poznati miris, pogled ili glas sama po sebi ne dokazuje da pas oseća odanost onako kako je čovek razume. Na ponašanje utiču i prethodna iskustva, temperament i trenutna situacija.
Poznata priča o akiti Hačiku, koji je godinama posle smrti vlasnika dolazio na železničku stanicu, snažan je simbol te veze. Ipak, pojedinačna priča nije naučni dokaz o tome šta svi psi osećaju ili zašto se ponašaju na određeni način.
Šest razloga za blisku vezu pasa i ljudi
1. Psi su društvene životinje
Psima su društveni odnosi važni, a ljudi sa kojima žive mogu postati njihovi bliski partneri. Zajedničke aktivnosti, odmor u vašoj blizini i svakodnevna komunikacija pomažu da se ta veza razvije. Nije potrebno porodični život opisivati kao vučji čopor niti privrženost objašnjavati time ko je „vođa”.
2. Povezuju vas sa prijatnim iskustvima
Šetnja, igra, hrana i nežan dodir koji psu prija stvaraju pozitivne asocijacije. Kada se takva iskustva ponavljaju, pas uči da vaše prisustvo često najavljuje nešto prijatno. To ne znači da je veza samo pitanje hrane: pažnja i zajedničke aktivnosti takođe mogu biti veoma važne.
U istraživanjima odnosa pasa i ljudi proučava se i oksitocin, hormon uključen u društveno povezivanje. U nekim uslovima prijatna interakcija povezana je sa promenama njegovog nivoa. Ipak, nazvati ga samo „hormonom sreće” bilo bi pojednostavljenje, a njegovo merenje nije neposredan dokaz ljubavi ili odanosti.
3. Uz vas mogu da se osećaju sigurnije
Osoba koja dosledno brine o psu može postati oslonac u nepoznatim situacijama. Neki psi tada traže pogled, prilaze vlasniku ili lakše istražuju okolinu dok je on prisutan. To nije dokaz da vas smatraju biološkim roditeljem, već pokazatelj da im poznata osoba može pružati sigurnost.
Poverenje se gradi predvidljivim postupanjem, poštovanjem granica psa i brigom o njegovim potrebama. Pas koji se povuče ili ne želi dodir ne pokazuje nužno manju privrženost; možda mu je potreban mir ili se u tom trenutku oseća neprijatno.
4. Osetljivi su na naše signale
Psi obraćaju pažnju na ton glasa, držanje tela i izraze lica. Tokom zajedničkog života uče da te signale povezuju sa određenim situacijama. Zato ponekad deluje kao da tačno znaju kada smo raspoloženi za igru, a kada nam treba mir.
Ako vam pas priđe dok ste tužni, taj susret može biti utešan. Ipak, ne možemo u svakoj takvoj situaciji pouzdano reći da razume vašu tugu ili svesno pokušava da vas uteši. Prilaženje može odražavati osetljivost na vaše ponašanje, radoznalost ili ranije naučen način reagovanja.
5. Duga istorija života uz ljude
Tokom pripitomljavanja i kasnijeg uzgoja razvijale su se osobine koje psima olakšavaju život i saradnju sa ljudima. To je deo objašnjenja njihove sposobnosti da uspostavljaju bliske odnose sa nama. Ipak, ne postoji jednostavno pravilo po kojem je svaki pas podjednako „veran”: nasleđe, rana iskustva, socijalizacija i način ophođenja zajedno utiču na ponašanje.
6. Zajedničke navike učvršćuju odnos
Svakodnevne šetnje, kratke vežbe uz nagrađivanje, igra i mirno vreme provedeno zajedno stvaraju zajedničku istoriju. Pas upoznaje vaše navike, a vi učite da prepoznajete njegove potrebe. Predvidljivost i prijatna saradnja mogu dodatno da učvrste poverenje.
Privrženost ne mora da izgleda kao stalno praćenje vlasnika. Pas koji mirno odmara u drugoj sobi može biti jednako blisko vezan za vas. Nasuprot tome, panično lajanje, uništavanje stvari ili pokušaji bekstva pri ostajanju nasamo mogu ukazivati na teškoće sa odvajanjem, a ne na „veću ljubav”. Ako se takvo ponašanje ponavlja, obratite se veterinaru radi procene i odgovarajuće pomoći.
