Psi i zdravlje srca

Neka istraživanja povezuju vlasništvo psa sa manjim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Međutim, takva povezanost ne dokazuje da je upravo pas uzrok boljeg zdravlja: vlasnici pasa mogu se razlikovati od drugih ljudi i po navikama, zdravstvenom stanju i uslovima života.

Redovne šetnje i prijatno druženje sa psom mogu doprineti većoj fizičkoj aktivnosti i lakšem opuštanju. To su mogući putevi pozitivnog uticaja na zdravlje srca, ali pas nije zamena za kontrolu krvnog pritiska, propisanu terapiju i druge savete lekara.

Druženje sa psom i stres

Kod nekih ljudi prijatan kontakt sa psom može privremeno smanjiti osećaj napetosti. Pojedina istraživanja beleže i promene pokazatelja stresa, poput nivoa kortizola, nakon kratkog druženja sa životinjama. Ipak, efekat nije isti kod svih i ne znači nužno dugoročno poboljšanje mentalnog zdravlja.

Pas može pružiti osećaj bliskosti, podstaći dnevnu rutinu i ublažiti usamljenost. Istovremeno, briga o njemu donosi obaveze, troškove i povremeni stres. Druženje sa psom nije zamena za stručnu pomoć kod depresije ili anksioznosti. Kontakt treba da prija i čoveku i psu, bez prisiljavanja životinje na maženje.

Šetnje i fizička kondicija

Potreba psa za svakodnevnim izlascima može biti dobar podsticaj za redovno hodanje. U nekim istraživanjima vlasnici pasa prijavljuju više vremena provedenog u hodanju nego ljudi bez pasa, ali samo vlasništvo ne garantuje dovoljnu fizičku aktivnost. Korist zavisi od učestalosti, trajanja i tempa šetnji, kao i od sposobnosti osobe koja šeta.

Redovna fizička aktivnost doprinosi kondiciji i smanjenju rizika od brojnih hroničnih bolesti. Šetnje sa psom mogu biti i prilika za razgovor sa drugim ljudima. Dužinu i tempo prilagodite sopstvenom zdravlju, ali i uzrastu, kondiciji i zdravstvenom stanju psa; za ograničenja aktivnosti posavetujte se sa lekarom, odnosno veterinarom.