Štene više nije mala, trapava beba: raste, jača i još poseže ustima za rukama kada se uzbudi. Kod rotvajlera to može posebno da zabrine vlasnika jer hvatanje prstiju ili rukava sada lakše dovodi do povrede. Ipak, samo grickanje sa šest meseci ne znači da će pas biti agresivan kao odrastao.
Važno je posmatrati kada se ponašanje javlja, koliko je snažno, kako izgleda ostatak tela i da li se vremenom smanjuje. Čak i kada je deo igre, nije nešto što treba samo čekati da prođe: psu su potrebni bezbedno okruženje i dosledno učenje prihvatljivog kontakta.
Zašto mlad rotvajler i dalje hvata ruke
Oko šestog meseca mnogi psi ulaze u adolescenciju, ali tempo razvoja nije isti kod svakog psa. Samokontrola još nije stabilna, pa uzbuđenje, frustracija ili umor mogu da se ispolje skakanjem i hvatanjem ustima. Kod nekih štenaca u ovom uzrastu još se završava smena zuba, što može povećati potrebu za žvakanjem, ali ne objašnjava automatski svako grickanje ruku.
Hvatanje se često javlja tokom igre, uzbuđenog pozdravljanja ili kada pas traži pažnju. Ako se posle toga nastave gurkanje, mahanje rukama i igra, pas može naučiti da mu upravo zubi na koži donose zanimljivu reakciju. To ne govori da je pas „loš“, već da treba promeniti obrazac interakcije.
Nisu svi rotvajleri isti niti je uporno grickanje obavezna osobina rase. Temperament, iskustva, način igre i svakodnevna rutina razlikuju se od psa do psa. Veličina i snaga ipak znače da upravljanje ovim ponašanjem treba shvatiti ozbiljno, čak i kada pas deluje razigrano.
Šta više liči na igru, a šta zahteva procenu
Kratko, slabije hvatanje tokom igre, uz opušteno i pokretljivo telo, češće odgovara razigranom ponašanju. Ipak, ni opušten izgled ni mahanje repom nisu garancija bezbednosti. Iz jednog znaka ne može se pouzdano zaključiti šta pas oseća niti kakva mu je „namera“.
Češće prati uzbuđenu igru | Razlog za stručnu procenu |
|---|---|
Kratko hvata i pušta, bez povrede | Sve jače steže, ostavlja modrice ili probija kožu |
Javlja se pri igri ili uzbuđenom pozdravljanju | Javlja se pri dodiru, uzimanju predmeta, prilasku hrani ili odmorištu |
Telo je opušteno i pokreti razigrani | Pas se ukoči, uporno zuri, povlači se ili pokazuje druge znake nelagode |
Prihvata igračku i smiruje se kada se igra završi | Teško je bezbedno prekinuti kontakt, a intenzitet raste |
Ponašanje postepeno slabi uz prilagođenu rutinu i učenje | Ponašanje se naglo pojavilo, pogoršava se ili ukućani osećaju strah |
Tabela nije dijagnostički test. I strah i bol mogu imati jasan povod, a povod koji čovek ne primećuje ne znači da ga nema. Ako pas grize pri dodiru, naglo je promenio ponašanje ili sumnjate na bol, potreban je veterinarski pregled. Nemojte namerno ponavljati situaciju da biste proverili njegovu reakciju.
Kako bezbedno prekinuti grickanje
Kod blagog hvatanja u igri prekinite igru i smanjite pokrete ruku. Kada pas pusti, mirno se odmaknite ili se nakratko sklonite iza vrata ili zaštitne ogradice. Nastavite kontakt tek kada se smiri. Prekid treba da bude kratak i miran, bez vikanja, jurnjave ili fizičkog nadmetanja.
Naglo čupanje ruke nekim psima pojačava želju za hvatanjem i može pogoršati povredu. Ipak, savet da smanjite pokrete nije poziv da trpite jak ugriz. Ako pas ne pušta ili ne možete bezbedno da se udaljite, nemojte mu silom otvarati vilicu, hvatati ga za ogrlicu ili ponavljati vežbu. Potrebni su plan bezbednosti i stručna pomoć.
Kratka, mirna reč za završetak igre može biti korisna, ali nije neophodna. Cikanje „au“ ili oštro „ne“ neke pse dodatno uzbudi. Važnije od reči je da se igra dosledno završi kada zubi dotaknu kožu.
Učite psa šta da radi umesto hvatanja ruku
Igračku ponudite pre nego što pas zgrabi ruku, naročito u predvidivim situacijama kao što su doček ukućana ili početak igre. Ako je grickanje već počelo, prvo bezbedno završite kontakt, a novu, mirniju aktivnost započnite kada se pas smiri. Cilj je da igračka postane uobičajen izbor, a ne da se svaki susret pretvori u niz hvatanja ruke i dobijanja igračke.
Nagrađujte pozdrav bez zuba na koži, četiri šape na podu, mirno sedenje ili uzimanje igračke. Pažnja, poslastica i nastavak igre mogu da pomognu psu da shvati koje ponašanje mu se isplati. Nije potrebno namerno nuditi ruku da biste proveravali koliko nežno ume da je drži.
Držite odgovarajuće igračke pri ruci, posebno kod ulaznih vrata i na mestu za igru. Birajte dovoljno velike i izdržljive igračke i nadgledajte žvakanje.
Dogovorite ista pravila za sve ukućane: bez igre rukama i bez nastavljanja zabave posle grickanja.
Pozdrave učinite mirnijim. Ako pas skače i hvata goste, koristite zaštitnu ogradicu i sačekajte da se smiri pre kontakta; samo ignorisanje nije dovoljno ako ljudi nisu bezbedni.
Vežbajte kratko i u lakim situacijama: mirno uzimanje poslastice, sedenje pre maženja i čekanje pre otvaranja vrata. Ne tražite teške zadatke kada je pas već preuzbuđen.
Prekinite igru pre nego što postane pregruba. Obezbedite dovoljno sna, mirno mesto za odmor, njuškanje i aktivnost prilagođenu uzrastu; dodatno iscrpljivanje nije rešenje za svaku epizodu grickanja.
Beležite kada se epizode javljaju, šta im prethodi i koliko su jake. Deca ne treba da rešavaju grickanje niti da ostaju sama sa psom; koristite fizičko razdvajanje kada odrasla osoba ne može neposredno da nadgleda kontakt.
Ne udarajte psa po njušci, ne stežite mu vilicu i ne obarajte ga da biste ga „smirili“. Takvi postupci mogu izazvati strah, pojačati odbrambenu reakciju i povećati rizik od ugriza. Ne kažnjavajte ni režanje: ono je upozorenje da treba prekinuti pritisak i proceniti situaciju, a ne izazov koji treba savladati.
Kada potražiti pomoć i šta očekivati
Grickanje kod mnogih mladih pasa slabi uz sazrevanje, odgovarajuću rutinu i dosledno učenje, ali nema uzrasta do kog će sigurno prestati. Napredak pratite kroz ređe epizode, slabiji intenzitet i lakše smirivanje. Nemojte čekati određeni rođendan ako nema poboljšanja ili se ponašanje pogoršava.
Kod sve jačih ugriza, čuvanja hrane ili predmeta, ukočenosti, nagle promene ponašanja ili straha ukućana obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju. Veterinar može proceniti moguće zdravstvene uzroke i potrebu za daljim upućivanjem. Do procene sprečite rizične susrete i ne testirajte psa oduzimanjem hrane, igračaka ili mesta za odmor.
Ako ugriz probije kožu, ranu operite sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, posebno kod povrede šake, lica ili deteta. Duboka rana, obilno krvarenje koje ne prestaje uz direktan pritisak, utrnulost ili otežano pomeranje zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Lekar procenjuje i potrebu za zaštitom od tetanusa i besnila prema okolnostima i lokalnim smernicama.
