Prvi odlazak u park za pse, jurnjava koja izgleda veselo, a onda vaš pas pokaže zube i zareži. Takav trenutak lako zabrine vlasnika. Sam zvuk, međutim, nije dovoljan da procenite situaciju: režanje može pratiti igru, ali može biti i upozorenje da je psu neprijatno. Važno je šta oba psa rade pre, tokom i posle njega.
Mali pas ne mora da prihvati grubu igru
Zamislite da ste tek udomili mladog mešanca jazavičara, starog oko godinu dana i teškog oko 4,5 kilograma. Posle nekoliko prijatnih upoznavanja odlazite u deo parka za male pse. U igru se uključuje pas od oko 9 kilograma, ali njegova jurnjava postaje sve upornija. Vaš pas tada pokaže zube i zareži.
To može biti zahtev za više prostora, a ne želja za sukobom. Ipak, oznaka „za male pse“ ne garantuje da su svi učesnici dobar par za igru. Razlika u težini, snazi i stilu igre može povećati rizik od povrede, čak i kada nijedan pas ne pokušava da povredi drugog.
Šta režanje može da znači
Psi komuniciraju položajem tela, izrazom lica, pokretima i glasom. Režanje uz opuštene, elastične pokrete može biti deo igre. Režanje uz ukočenost, povlačenje ili pokušaj bekstva može značiti da pas želi da kontakt prestane. Pokazivanje zuba takođe treba tumačiti u kontekstu, a ne kao dokaz da je pas „loš“.
Ako drugi pas posle upozorenja zastane i odmakne se, a oba psa se potom opušteno i dobrovoljno vrate u igru, to je ohrabrujuće. Sam nastavak jurnjave ipak nije dovoljan dokaz da je sve u redu: proverite da li jedan pas ponovo pokušava da se skloni, dok ga drugi prati.
Ne kažnjavajte režanje, ali nemojte ni ignorisati njegov uzrok. Psu koji traži prostor pomozite da ga dobije.
Vikanje i kažnjavanje mogu pojačati neprijatnost i potisnuti upozorenje, a da razlog za njega ostane. To može otežati prepoznavanje buduće reakcije. Mirna pauza nije kazna i ne sprečava psa da komunicira; ona mu daje priliku da se udalji i smiri.
Znaci da igra prija obema stranama
Posmatrajte celinu, ne samo jedan zvuk ili položaj repa. Nijedan pojedinačan znak ne garantuje bezbednost, ali sledeća kombinacija govori u prilog opuštenijoj igri:
Tela su uglavnom opuštena, a pokreti razigrani i elastični, bez trajne ukočenosti.
Psi prave pauze i mogu da se udalje bez upornog praćenja ili blokiranja.
Oba psa dobrovoljno traže novi kontakt; igra nije stalno jednostrana.
Posle upozorenja drugi pas uspori ili se odmakne, a napetost se smanjuje.
Otresanje, njuškanje ili zastajanje mogu biti deo pauze, ali mogu pratiti i napetost. Važnije je da li pas posle toga deluje opuštenije i ima slobodu izbora nego samo prisustvo jednog takvog ponašanja.
Kada odmah prekinuti kontakt
Ne morate čekati ponovljeno režanje ili pokušaj ugriza. Ako pas jasno traži izlaz iz situacije, pomozite mu. Posebno reagujte kada primetite sledeće:
Jedan pas pokušava da pobegne, skriva se iza vlasnika ili podvija rep, a drugi nastavlja da ga pritiska.
Pas se ukoči, nepomično zuri ili ostaje sateran uz ogradu bez mogućnosti da se udalji.
Upozorenja se ponavljaju, dolazi do škljocanja zubima u prazno ili intenzitet kontakta raste.
Jedan pas stalno obara, priklještava ili grubo sustiže drugog, bez predaha i dobrovoljnog povratka u igru.
Kod tek udomljenog psa budite dodatno oprezni. To što kod kuće deluje društveno ne znači da je spreman za gužvu nepoznatih pasa. Dajte mu vreme da upozna novu rutinu i birajte kraće, mirnije susrete prema njegovim reakcijama, bez unapred zadatog roka za odlazak u park.
Kako napraviti bezbednu pauzu
Reagujte dok psi još mogu da se odazovu. Mirno pozovite svog psa i zamolite drugog vlasnika da pozove svog. Napravite razmak, a povodac stavite kada je pas bezbedno odvojen od kontakta. Ne gurajte ruke između pasa, ne hvatajte ih za ogrlice usred sukoba i ne pokušavajte telom da ih razdvajate: preusmeren ugriz može povrediti i vlasnika.
Pravite pauze pre nego što uzbuđenje postane teško za kontrolu. Ako se psi ne odazivaju, sledeći put birajte manje zahtevno okruženje i nastavite vežbanje poziva.
Posle pauze ne vraćajte psa automatski u igru. Ako izbegava drugog psa, ostaje napet ili traži izlaz, završite susret.
Ako drugi pas uporno ignoriše granice ili njegov vlasnik ne sarađuje, napustite park.
Za novog ili osetljivog psa birajte susret sa jednim poznatim, mirnim psom odgovarajuće veličine i stila igre.
Park za pse nije obavezan deo socijalnog života. Mnogim psima više prijaju zajedničke šetnje sa poznatim psima, njuškanje i druge mirnije aktivnosti. Cilj nije da pas trpi svaki kontakt, već da se oseća bezbedno i da možete da ga usmerite kada je potrebno.
Kada potražiti stručnu pomoć
Ako se režanje pojavilo iznenada, naročito uz osetljivost na dodir, šepanje ili izbegavanje kretanja, zakažite veterinarski pregled: bol ili bolest mogu promeniti toleranciju na kontakt. Ako se strah, nasrtanje ili sukobi ponavljaju, posle procene zdravlja potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja.
Posle ugriza kontaktirajte veterinara, čak i ako rana izgleda mala, jer oštećenje ispod kože može biti veće nego što se vidi. Obilno krvarenje, otežano disanje, kolaps ili izražen bol zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
