Prvi susret sa novim psom često izgleda bezazleno: vlasnik otvara vrata, pas maše repom, prilazi, njuška, možda i poliže ruku. Ipak, nijedan od tih postupaka sam po sebi ne znači da pas želi dodir. Može biti radoznao, uzbuđen ili nesiguran. Čuvar zato ne procenjuje psa po prvih pet sekundi, već posmatra celo telo, napetost, traženje prostora i reakciju kada mu se nova osoba ne nameće.
Pre susreta: šta treba pitati vlasnika
Bezbedno upoznavanje počinje pre dolaska. Pitajte vlasnika kako pas reaguje na nepoznate ljude i ulazak u dom, da li je ranije ujeo ili pokušao da ujede i u kojim okolnostima. Važno je znati i da li čuva hranu, igračke ili mesto za odmor, kako podnosi druge pse, decu, dodir i odvajanje od porodice. Nemojte namerno izazivati takve situacije da biste proverili odgovor.
Zapišite rutinu hranjenja, šetnji i odmora, zdravstvene tegobe, alergije i pisana uputstva za eventualnu terapiju. Lekove ne menjajte na svoju ruku.
Dogovorite kontakt vlasnika, rezervne kontakt-osobe i veterinara, kao i plan postupanja i prevoza u hitnom slučaju.
Proverite kako se bezbedno stavljaju povodac i oprema, da li pas pokušava da pobegne i kako će izgledati ulazak i izlazak iz prostora.
Unapred usaglasite pravila o drugim psima, deci, nameštaju, nezi i ostajanju nasamo. Za pansion proverite zdravstvene uslove prijema i primenljive lokalne zahteve sa pružaocem usluge, veterinarom i po potrebi nadležnim organom.
Prvi susret treba da bude miran i bez pritiska
Najbolji početak obično je najmanje nametljiv. Umesto da odmah priđete, nagnete se nad psa ili pružite ruku ka njušci, stanite mirno, blago se okrenite u stranu i ostavite mu prostor. Vlasnik treba da obezbedi uslove u kojima pas ne može da istrči kroz vrata ili nekontrolisano priđe ljudima i životinjama.
Kod plašljivih ili veoma uzbuđenih pasa odsustvo neposredne pažnje može pomoći. Razgovarajte sa vlasnikom tihim tonom i pustite psa da posmatra i njuši bez obaveze da vas pozdravi. To ne znači da prestajete da pratite njegovo ponašanje. Ako ne želi da priđe, susret nije neuspešan i kontakt ne treba forsirati.
Pustite psa da sam izabere da li će prići. Sam prilazak i njuškanje nisu poziv za maženje.
Izbegavajte uporno gledanje u oči, nagle pokrete, saginjanje nad psa i ushićen pozdrav iz neposredne blizine.
Ostavite slobodan put za povlačenje. Ne pratite psa koji se udaljava i ne terajte ga u ugao.
Ako pas opušteno traži dodir, kratko ga pomazite po delu tela za koji vlasnik kaže da mu prija, pa zastanite. Nastavite samo ako ponovo traži kontakt.
Kod nepoznatog psa najbezbedniji prvi potez često je da mu date prostor, umesto da pokušate da pridobijete njegovu naklonost.
Greške koje povećavaju rizik
Ne prinosite lice njušci nepoznatog psa, ne grlite ga i ne tapšite po glavi. Izbegavajte i sedenje na podu tik uz psa koji pokazuje nelagodu: tako ste bliže njegovim zubima i teže možete da se udaljite. Čak i pas koji je nežan sa porodicom može drugačije reagovati na dodir nove osobe.
Poslastica nije dozvola za dodir. Pas može uzeti hranu i istovremeno želeti da ga ostavite na miru. Hranu nudite samo uz saglasnost vlasnika i u skladu sa zdravstvenim ograničenjima. Ne koristite je da namamite plašljivog psa bliže nego što želi, pa zatim posegnete za njim. Kod pasa koji čuvaju hranu ili u prisustvu drugih pasa potreban je poseban plan.
Govor tela govori više od mahanja repom
Rep koji maše nije pouzdan znak da je pas srećan i druželjubiv. Važni su položaj i pokreti repa, ali i ostatak tela i situacija. Mekani pokreti i opušteni mišići razlikuju se od ukočenog tela i napetog pogleda. Nijedan pojedinačni signal nije siguran test namere psa.
Lizanje usana ili osobe može pratiti nelagodu, ali se javlja i u drugim okolnostima, na primer uz hranu. Zato ga ne treba automatski tumačiti ni kao umiljatost ni kao stres. Obratite pažnju na to da li pas istovremeno okreće glavu, povlači se ili se ukoči i šta se dogodilo neposredno pre toga.
Signal | Često pogrešno tumačenje | Šta uzeti u obzir |
|---|---|---|
Mahanje repom | Pas sigurno želi kontakt | Može pratiti različita emocionalna stanja; posmatrajte celo telo. |
Lizanje usana | Pas je umiljat | Može pratiti nelagodu, ali i očekivanje hrane ili druge okolnosti. |
Okretanje glave, skretanje pogleda ili povlačenje | Pas je tvrdoglav | Tokom prilaska ili dodira mogu značiti da psu treba manje pritiska i više prostora. |
Ukočenost, napetost, vidljiva beonjača uz pogled u stranu | Pas je miran jer se ne pomera | Naročito zajedno i tokom kontakta mogu ukazivati na ozbiljnu nelagodu; prekinite približavanje. |
Vidljiva beonjača pri pogledu u stranu često se naziva „whale eye“. Sama po sebi nije dokaz da će pas ujesti, ali uz ukočenost i napetost zaslužuje oprez. Režanje je jasnije upozorenje: prekinite dodir, ne posežite za ogrlicom i mirno povećajte razmak kada je to bezbedno. Ne kažnjavajte režanje i ne proveravajte koliko će pas tolerisati. Upozorenja mogu biti kratka ili suptilna, pa odsustvo uočenog upozorenja ne garantuje bezbednost.
Nije svaki pas dobar izbor za svakog čuvara
Jedna od najvažnijih veština jeste procena kada treba reći ne. Ako nemate iskustva sa izraženim strahom, čuvanjem resursa, reaktivnošću ili agresivnim ponašanjem, dobra volja nije dovoljna zamena. Odbijanje je odgovorno i kada vlasnik umanjuje ranije incidente, kada prostor nije bezbedan ili kada ne možete da obezbedite potrebni nadzor.
Upoznavanje uživo i kraći probni termin mogu pomoći pre dužeg čuvanja, ali nisu garancija budućeg ponašanja. Posmatrajte uobičajene situacije bez namernog izazivanja reakcije: nemojte oduzimati hranu, povlačiti psa ili forsirati dodir. Probno odvajanje od vlasnika planirajte prema onome što se već zna o psu i prekinite ga ako se javi izražena uznemirenost.
To što pas svojoj porodici dopušta češljanje, dodir šapa ili nameštanje ogrlice ne znači da će isto prihvatiti od vas. Neobaveznu negu odložite dok se ne uspostavi poverenje. Ako ne možete bezbedno da stavite opremu za šetnju ili sprovedete neophodnu terapiju, to treba rešiti sa vlasnikom pre preuzimanja psa.
Čuvanje više pasa traži plan odvajanja
Sa više pasa raste složenost nadzora. Hrana, igračke, mesto za odmor, uzak prolaz i uzbuđenje na vratima mogu postati povod za sukob. Ne računajte na to da će psi sve „sami rešiti“. Neki mogu bezbedno boraviti zajedno, dok je drugima potrebno trajno odvajanje ili drugačiji smeštaj.
Upoznavanje planirajte postepeno, uz dovoljno prostora i sposobne vodiče. Ne forsirajte prilazak licem u lice.
Hranite pse odvojeno. Žvakalice i vredne igračke dajte samo u bezbedno odvojenim prostorima.
Zajednički boravak zahteva aktivan nadzor. Kada to nije moguće, pse bezbedno odvojite odgovarajućim vratima ili pregradama.
Boks koristite samo ako je pas na njega naviknut i u njemu je opušten. Ne zatvarajte psa koji paniči u pokušaju da se „navikne“.
Ako počne sukob, ne stavljajte ruke između pasa i ne hvatajte ogrlice usred ujeda. Plan bezbednog razdvajanja i odgovarajuća oprema moraju postojati pre zajedničkog smeštaja.
Pas koji deluje opušteno prvog sata i dalje je nov u tom prostoru. Predvidljiva rutina, mirno mesto za odmor i kontrolisani prelazi između prostorija korisniji su od previše slobode odjednom. Odvajanje ne treba da bude kazna niti zamena za šetnje, kontakt i zadovoljenje potreba psa.
Privikavanje, stres i zdravstvene promene
Novi ljudi, mirisi, rutina i odsustvo porodice mogu promeniti ponašanje psa. Cviljenje, nemir, povlačenje, slabiji apetit ili nezgode u kući ne moraju značiti da je loše vaspitan ili da je vlasnik nešto sakrio. Ipak, ne treba ih automatski pripisati stresu: mogu pratiti i bol ili bolest. Beležite promene i obavestite vlasnika, a za uporne ili izražene simptome tražite savet veterinara.
Otežano disanje, kolaps, ponavljano bezuspešno napinjanje na povraćanje uz naduven stomak, sumnja na trovanje ili nemogućnost mokrenja zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom. Ne čekajte da se pas „privikne“ i ne odlažite hitnu pomoć dok pokušavate da dobijete vlasnika.
Vreme prilagođavanja razlikuje se od psa do psa. Miran raspored i mogućnost odmora mogu pomoći, ali ne postoji rok posle kog će svaki pas biti opušten. Ponašanje u jednoj sredini nije konačna procena njegovog karaktera.
Poseban plan potreban je psima koji teško podnose odvajanje. Ostajanje nasamo kod njih može izazvati paniku, zavijanje, destrukciju ili pokušaje bekstva. Ne pokušavajte da ih tokom čuvanja naučite da samo „izdrže“ odsustvo. Sa vlasnikom unapred utvrdite kakvo prisustvo i stručna podrška su potrebni i da li to možete da obezbedite. Štenci takođe traže češće izlaske, više nadzora, dovoljno sna i rutinu prilagođenu uzrastu.
Izražen strah, agresivno ponašanje ili panične reakcije mogu prevazilaziti mogućnosti uobičajenog čuvanja. Tada su potrebni iskusan čuvar, procena veterinara i po potrebi stručnjak za ponašanje pasa. Nagla promena ponašanja naročito je razlog da se razmotri zdravstveni uzrok, a ne da se odmah pooštre pravila.
Novi pas ne duguje vam poverenje prvog dana. Vaš posao je da mu pružite bezbednost, prostor i negu koju zaista možete da obezbedite.
