Taksa nije po pravilu ni agresivna ni neposlušna. Njeno ponašanje zavisi od nasleđa, zdravlja, ranih iskustava, uslova života i načina učenja. Razumevanje tih uticaja korisnije je od etiketa poput „tvrdoglava” ili „zla”, naročito kada pas laje, reži ili pokušava da ujede.

Šta možete očekivati od takse

Takse su razvijane kao lovački psi, pa kod mnogih dolaze do izražaja upornost, istraživanje mirisa, kopanje i jurenje životinja. Mogu biti vrlo privržene ukućanima i glasno reagovati na zvuke ili dolazak gostiju. To su moguće rasne sklonosti, a ne opis svakog psa.

Rasni standard opisuje poželjne osobine, ali ne garantuje temperament pojedinca. Ni rodovnik nije garancija dobrog zdravlja ili odsustva problema u ponašanju, a ponašanje mešanaca nije samo po sebi manje predvidljivo. Pri izboru psa važni su njegovo dosadašnje ponašanje, uslovi odrastanja i informacije koje pružaju odgovoran odgajivač ili osoblje prihvatilišta.

Maloj veličini uprkos, taksi su potrebne svakodnevne šetnje, istraživanje i mentalna aktivnost. Trajanje i intenzitet prilagodite uzrastu, kondiciji i zdravlju. Njuškanje, kratke vežbe i traženje hrane često su korisniji od neprekidne uzbudljive igre. Važni su i miran odmor i održavanje odgovarajuće telesne težine.

Odnos prema deci i drugim psima zavisi od pojedinca i iskustva. Nadzirite kontakte sa decom, ne dozvoljavajte grubo podizanje, grljenje ili uznemiravanje psa dok jede i spava. Obezbedite mu mesto na koje može da se povuče. Druženje sa drugim psima treba da bude postepeno i bez prisiljavanja.

Zašto taksa laje, uništava stvari ili reaguje agresivno

Lajanje, uništavanje predmeta, jurenje i agresija nisu isto ponašanje i ne moraju imati isti uzrok. Posmatrajte šta se dešava neposredno pre reakcije, prema kome je usmerena i kako se pas potom smiruje. Više uzroka može delovati istovremeno, a procena je posebno važna ako postoji rizik od ujeda.

Strah i neprijatna iskustva

Pas može režati ili nasrtati kada se oseća ugroženo, naročito ako nema mogućnost da se udalji. Uzrok mogu biti ranija neprijatna iskustva, nedovoljno postepeno upoznavanje sa okolinom ili trenutna situacija. Strah nije dokaz da je pas ranije zlostavljan, niti treba pretpostavljati da su psi iz prihvatilišta agresivni.

Čuvanje hrane, igračaka ili mesta za odmor

Ukočenost, režanje ili škljocanje zubima pri približavanju činiji ili ležaju mogu ukazivati na čuvanje resursa. To ne znači da pas pokušava da postane „vođa čopora”. Ne otimajte mu predmete i ne proveravajte koliko dodirivanja toleriše. Obezbedite mir tokom jela i potražite stručnu pomoć za bezbedan plan rada.

Dosada i teškoće pri ostajanju nasamo

Nedovoljna aktivnost može doprineti žvakanju predmeta i preteranom lajanju. Ipak, zavijanje, nemir ili uništavanje stvari tokom odsustva vlasnika mogu ukazivati i na uznemirenost zbog odvajanja. Snimak ponašanja tokom kratkog odsustva može pomoći veterinaru u proceni. Samo više šetnje neće nužno rešiti taj problem.

Ostajanje nasamo uvodite postepeno, počevši od trajanja tokom kojeg je pas miran. Ako pokazuje paniku, nemojte ga ostavljati da se „isplače”. Dok tražite pomoć, organizujte čuvanje koje mu odgovara; boravak sa grupom pasa nije dobar izbor za svakog psa.

Nasleđe i uslovi odrastanja

Nasledne osobine i rana iskustva mogu uticati na strah, uzbudljivost i način reagovanja. Pri nabavci šteneta raspitajte se o zdravlju i temperamentu roditelja, uslovima odrastanja i navikavanju na svakodnevne situacije. Dokumentacija je važna, ali sama po sebi ne potvrđuje odgovoran uzgoj niti garantuje buduće ponašanje.

Jurenje životinja i reakcije na kretanje

Neke takse snažno reaguju na trčanje malih životinja. U neograđenom prostoru koristite povodac ili dugu lajnu pričvršćenu za dobro podešen am. Vežbajte odazivanje i preusmeravanje pažnje uz nagrade, ali ne računajte da obuka potpuno uklanja lovački nagon. Kontakt sa mačkama i drugim malim životinjama zahteva pažljivu procenu i fizičko odvajanje kada postoji rizik.

Bol i bolest

Iznenadna promena ponašanja, izbegavanje dodira ili režanje pri podizanju mogu biti znak bola. Takse imaju povećan rizik od bolesti međupršljenskih diskova. Održavajte odgovarajuću težinu i, uz savet veterinara, prilagodite aktivnosti; smanjite nekontrolisane skokove i klizanje po podu. Takve mere ne mogu garantovati da neće doći do problema sa kičmom.

Slabost nogu, teturanje, vučenje šapa, nemogućnost stajanja ili gubitak kontrole mokrenja uz bol u leđima zahtevaju hitnu veterinarsku procenu. Ograničite kretanje i pri prenošenju poduprite grudni koš i karlicu. Ne masirajte bolna leđa i ne dajte ljudske lekove protiv bolova. I bez ovih hitnih znakova, novonastala bol ili promena ponašanja razlog su za pregled.

Kažnjavanje i prevelik pritisak

Udaranje, vikanje, trzanje povoca i prisilno držanje mogu pojačati strah i rizik od ujeda. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da je psu neprijatno. Prekinite kontakt i omogućite mu udaljavanje. Umesto sukoba, učite poželjno ponašanje pomoću nagrada i postepenog rada.

Šta vlasnik može da uradi

Najpre sprečite situacije u kojima bi neko mogao biti povređen. Odvojite psa od dece, gostiju ili drugih životinja kada je uznemiren, koristeći vrata ili zaštitne pregrade. Ne posežite između pasa koji se sukobljavaju. Ako postoji rizik od ujeda, uz stručnu pomoć postepeno ga navikavajte na odgovarajuću korpastu brnjicu; ona nije zamena za bezbedno rastojanje.

Kod nove, sve učestalije ili intenzivne agresivne reakcije obratite se veterinaru, a zatim po potrebi stručnjaku za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i fizičkih kazni. Lečenje bola može pomoći, ali ne garantuje da će sve naučene reakcije nestati. Plan rada i očekivanja treba prilagoditi pojedinačnom psu.

  • Nagrađujte ponašanje koje želite: mirno posmatranje prolaznika, dolazak na poziv ili odlazak na prostirku. Vežbajte kratko i redovno.

  • Radite na rastojanju na kojem pas može mirno da posmatra okidač i prihvata hranu. Ako se ukoči, pokušava da pobegne ili počne da nasrće, povećajte rastojanje.

  • Socijalizacija nije prisilno druženje. Omogućite bezbedna, postepena iskustva i izbor da se pas povuče, umesto odlazaka u gužvu kako bi se „navikao”.

  • Za žvakanje i kopanje ponudite dozvoljene alternative: bezbedne igračke odgovarajuće veličine i, ako imate mogućnosti, određeno mesto za kopanje. Igru nadzirite.

  • Beležite situacije koje izazivaju reakcije i promene tokom rada. Napredak procenjujte prema opuštenosti i bezbednosti psa, ne samo prema tome da li je prestao da laje.

Za svakodnevno angažovanje probajte traženje poslastica i igre njuškanja, uz uračunavanje nagrada u dnevni obrok. Smenjujte aktivnosti sa odmorom. Cilj nije iscrpeti taksu, već joj obezbediti predvidljiv, bezbedan život i veštine koje joj pomažu da se lakše snađe u njemu.