Zamislite mladog border kolija koji hoda tik uz čoveka, ali deluje ukočeno i stalno osmatra njegove pokrete. Svakih nekoliko koraka sledi naglo cimanje povoca. Prirodno je zapitati se: da li pas uči šta se od njega očekuje ili samo pokušava da izbegne sledeći trzaj?
Jedan prizor nije dovoljan da pouzdano procenimo odnos čoveka i psa. Povodac može naglo da se zategne kada pas krene prema saobraćaju ili kada se vodič nespretno snađe. Ipak, ponovljeno grubo cimanje, naročito uz znake nelagode, razlog je za zabrinutost. Za učenje mirnog hodanja nije potrebno izlagati psa bolu ili zastrašivanju.
Posmatrajte obrazac, ne samo položaj psa
Hodanje uz nogu samo po sebi nije ni dokaz dobre obuke ni znak straha. Važna je celina: da li se pas kreće slobodno ili ukočeno, može li da se opusti između zadataka, istražuje okolinu i dobrovoljno uspostavlja kontakt sa vodičem?
Spušteno telo, podvijen rep, izbegavanje, trzanje na pokret ruke ili često zastajanje mogu ukazivati na nelagodu. Oblizivanje usana, zevanje ili okretanje glave takođe mogu biti deo slike, ali nijedan od tih znakova nema samo jedno značenje. Treba uzeti u obzir okolinu, uobičajeno ponašanje psa i moguće zdravstvene tegobe.
Mladi psi često lako gube pažnju i uzbuđuju se zbog mirisa, ljudi i drugih pasa. Border koli može biti veoma brz u reakcijama i osetljiv na okolinu, ali rasa ne određuje kako se svaki pojedinačni pas oseća ili uči. Ukočenost ne treba automatski pripisivati ni rasi ni načinu obuke.
Zašto cimanje može delovati kao da „radi”
Neki vlasnici su dobili savet da se pas vodi „čvrstom rukom” ili da mora da zna ko je glavni. Drugi posežu za povocem iz frustracije, jer ne znaju kako drugačije da zaustave vučenje. To ne mora značiti da žele da povrede psa, ali namera ne uklanja rizik.
Reč „korekcija” često zamagljuje ono što se zapravo događa. Ako trzaj treba da smanji neko ponašanje time što psu stvara neprijatnost, reč je o kažnjavanju u smislu učenja. Pas može povezati neprijatnost sa svojim postupkom, ali i sa prisustvom drugog psa, prolaznika ili samog vodiča. Naziv metode ne govori da li je ona bezbedna.
Trzaj ponekad trenutno prekine vučenje. To, međutim, ne znači da je pas naučio gde treba da hoda i kako da se nosi sa uzbuđenjem. Hodanje na opuštenom povocu je veština koja se gradi postepeno, uz jasne signale, nagrađivanje i okruženje u kom pas može da uspe.
Fizički rizici i promene u ponašanju
Nagla sila preko ogrlice opterećuje vrat i može izazvati bol ili povredu. Rizik zavisi od jačine i učestalosti trzaja, opreme i zdravstvenog stanja psa. Dobro podešen am može smanjiti direktan pritisak na vrat, ali ne čini grubo povlačenje bezbednim i ne zamenjuje obuku.
Ako pas posle trzaja kašlje, pokazuje bol u vratu, izbegava dodir ili se neuobičajeno kreće, obustavite takav način vođenja i obratite se veterinaru. Otežano disanje, plavičaste ili izrazito blede desni i kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Nagla promena ponašanja takođe zaslužuje pregled, jer uzrok može biti bol, a ne „neposlušnost”.
Ponavljane neprijatnosti mogu pojačati strah i napetost, dovesti do izbegavanja vodiča ili povećati burne reakcije na okolinu. Neki psi postaju manje aktivni i manje nude ponašanja. Takve posledice nisu neizbežne kod svakog psa, niti se mogu dijagnostikovati posmatranjem jedne šetnje.
Pas koji se manje kreće nije nužno opušteniji. Uz to da li izvršava zadatak, posmatrajte i kako se kreće, reaguje i oporavlja od uzbuđenja.
Visok nivo straha ili uzbuđenja može otežati pažnju i učenje željene veštine. Ako pas ne može da se odvoji od onoga što ga uznemirava, stalno se ukoči ili pokušava da pobegne, zadatak je verovatno pretežak. Tada je korisnije povećati udaljenost i smanjiti zahteve nego pojačavati pritisak.
Greške zbog kojih se šetnja pretvori u borbu
Porodični pas ne mora tokom cele šetnje da hoda kao na takmičenju iz poslušnosti. Opušten povodac znači da nema stalnog zatezanja; ne znači da pas mora biti zalepljen uz nogu. Njuškanje, istraživanje i pauze mogu biti deo šetnje dok god su bezbedni.
Česta greška | Kako izgleda u praksi | Moguća posledica |
|---|---|---|
Traženje savršenog hoda sve vreme | Pas mora stalno da bude uz nogu bez odstupanja | Napetost i frustracija zbog prevelikih zahteva |
Kasna reakcija | Vlasnik reaguje tek kada je već ljut | Grublje povlačenje i manje prilika za uspešno učenje |
Oslanjanje samo na opremu | Od ogrlice ili ama očekuje se da reši vučenje | Kontrola kretanja bez usvojene veštine |
Ignorisanje nelagode i potrebe za pauzom | Nastavlja se zahtevna ruta iako je pas preplavljen | Veća uznemirenost i teže održavanje opuštenog povoca |
Kako učiti hodanje na opuštenom povocu
Počnite na mirnom, bezbednom mestu, uz udobnu i dobro podešenu opremu. Nagrađujte trenutke kada je povodac opušten: pas vas pogleda, dobrovoljno priđe ili napravi nekoliko koraka blizu vas. Nagrada može biti mali zalogaj ili prilika da priđe bezbednom mestu koje želi da onjuši.
U početku nagrađujte često, već posle jednog ili nekoliko uspešnih koraka. Postepeno produžavajte deonicu, bez očekivanja istog uspeha u svakoj okolini.
Kada pas počne da vuče ka nečemu što želi, mirno stanite ako je mesto bezbedno. Kad sam popusti povodac ili se okrene ka vama, nagradite ga i nastavite.
Ako menjate smer, prvo privucite pažnju psa i pozovite ga da pođe. Ne okrećite se naglo tako da ga povodac trgne.
Ako pas vuče zato što se plaši ili pokušava da pobegne, ne insistirajte na stajanju pored onoga što ga uznemirava. Mirno se udaljite i olakšajte mu situaciju.
Smenjujte kratko vežbanje sa njuškanjem i pauzama. Ako stalno dolazi do zatezanja, smanjite ometanja i zahteve umesto da ponavljate sve jače reakcije.
Vežbajte po nekoliko minuta u lakšim uslovima, pa postepeno uvodite više ometanja. Napredak neće uvek biti pravolinijski. Oprema treba da spreči bekstvo i omogući bezbedno vođenje, a ne da izaziva bol. Ako ne možete bezbedno da zadržite psa, potražite stručnu pomoć pre izlaska u zahtevno okruženje.
Kada tražiti pomoć
Kod upornog straha, naglih promena ponašanja ili sumnje na bol, prvi korak je veterinarski pregled. Za plan obuke birajte trenera koji koristi nagrađivanje, prilagođava zadatke psu i jasno objašnjava postupke, bez obećanja brzog i zagarantovanog rezultata. Izraženi strah ili agresivne reakcije mogu zahtevati i pomoć veterinara koji se bavi ponašanjem.
Ako ste posmatrač, ne zaključujte o nečijim namerama samo na osnovu jednog trenutka. Ponavljano nasilno postupanje ipak ne treba zanemariti. Ako postoji neposredna opasnost ili sumnja na zlostavljanje, obratite se nadležnoj službi za zaštitu životinja u svojoj sredini; izbegavajte sukob koji bi mogao ugroziti vas ili psa.
Za vlasnika je korisno jednostavno merilo: ne gledajte samo gde pas hoda, nego i kako izgleda dok hoda. Cilj je pas koji može bezbedno da se kreće uz vas, istražuje i vraća pažnju na vas bez straha od sledećeg trzaja.
