Stres kod psa: osnove
Stres je odgovor organizma na izazov ili pretnju. Može biti kratkotrajan ili se ponavljati i trajati duže. Psi se razlikuju po osetljivosti i prethodnim iskustvima: situacija koja jednom psu ne smeta drugom može biti veoma neprijatna.
Najvažnije je uočiti promene u odnosu na uobičajeno ponašanje psa, smanjiti izloženost onome što ga uznemirava i proveriti da li iza promena stoji zdravstveni problem. Ni kratkotrajan stres ne treba zanemariti ako pas paniči ili može da povredi sebe ili druge.
Česti uzroci stresa
Preseljenje, promena staratelja ili dnevne rutine.
Dolazak bebe, drugog člana domaćinstva ili novog ljubimca.
Vožnja, naročito ako je povezana sa mučninom ili neprijatnim iskustvima.
Veterinarski pregledi, šišanje, kupanje i skraćivanje noktiju.
Vatromet, grmljavina, glasna muzika i druga iznenadna buka.
Gosti, neželjeni dodiri, nedostatak odmora, nedovoljno aktivnosti ili teško podnošenje samoće.
Kako prepoznati moguće znake stresa
Posmatrajte celo telo psa i okolnosti u kojima se ponašanje javlja. Pojedinačan znak, poput zevanja ili lizanja njuške, nije dovoljan da se zaključi da je pas pod stresom.
Nemir, hodanje tamo-amo, teško opuštanje ili pojačano oglašavanje.
Skrivanje, izbegavanje kontakta, ukočenost, spušten položaj tela ili podvijen rep.
Drhtanje, dahtanje koje nije povezano sa vrućinom ili naporom i pojačano lučenje pljuvačke.
Promene apetita, sna ili navika mokrenja i pražnjenja creva.
Uporno lizanje, grickanje ili češanje tela, naročito ako nastaju oštećenja kože.
Režanje ili pokušaj ujeda kada pas ne može da se udalji od onoga što ga plaši.
Ovakve promene mogu pratiti bol, kožne bolesti, probleme sa varenjem i druga oboljenja. Novonastale, uporne ili izražene simptome treba da proceni veterinar, umesto da se automatski pripišu stresu.
Otežano disanje, kolaps, napadi, izrazita slabost ili sumnja na trovanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ako je pas progutao strani predmet, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako trenutno deluje dobro; ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Šta prvo možete da uradite
Ako je bezbedno, udaljite psa od izvora uznemirenosti i ponudite mu mirno mesto sa vodom i mogućnošću da se povuče. Govorite mirno. Ne kažnjavajte ga zbog drhtanja, skrivanja ili režanja i ne terajte ga da se suoči sa onim čega se plaši.
Održavajte predvidljiv raspored hranjenja, šetnji i odmora. Njuškanje, igra i kratke vežbe uz nagrade mogu pomoći, ali aktivnost prilagodite psu: više napora nije uvek rešenje. Ako traži kontakt, možete ga mirno pomaziti; ako se udaljava, poštujte to.
Zabeležite kada se problem javlja, koliko traje i šta mu prethodi. Ako stres remeti svakodnevni život, pas se samopovređuje ili postoji rizik od ujeda, obratite se veterinaru. U plan rada može se uključiti stručnjak za ponašanje pasa koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju, bez zastrašivanja i prisile.
Da li psu treba sredstvo za smirenje?
Nekim psima su, uz prilagođavanje okruženja i rad na ponašanju, potrebni lekovi. Veterinar bira preparat prema zdravstvenom stanju, vrsti problema i očekivanoj situaciji. Ne postoji jedno sredstvo koje odgovara svakom psu, a pojedinim lekovima treba vreme da počnu da deluju.
Biljni preparati nisu automatski bezbedni ili delotvorni samo zato što su prirodnog porekla. Proizvodi sa sintetičkim psećim feromonima nekim psima mogu biti dopuna drugim merama, ali efekat nije zagarantovan. Nemojte samostalno davati ljudske lekove, kombinovati preparate ili menjati propisanu dozu.
Kako pomoći u konkretnim situacijama
Za očekivane promene počnite da se pripremate što ranije. Privikavanje može trajati nedeljama ili duže. Radite u kratkim koracima, dok je pas dovoljno opušten da istražuje i prihvata nagrade. Ako se ukoči, pokušava da pobegne ili pokazuje druge znake straha, prekinite i sledeći put olakšajte zadatak.
Preseljenje
Ponesite poznatu posteljinu, posude i omiljene igračke. U novom domu prvo obezbedite miran prostor, pa dopustite psu da postepeno istražuje. Zadržite uobičajen raspored i, ako nema zdravstvenog razloga za promenu, istu hranu. Proverite vrata i ogradu kako uznemiren pas ne bi pobegao.
Novi član porodice ili ljubimac
Upoznavanje neka bude postepeno, uz dovoljan razmak i mogućnost povlačenja. Ne forsirajte dodir ili deljenje hrane, ležaja i igračaka. Kontakt sa bebama i decom uvek nadzirite. Ako pas pokazuje pretnju ili je ranije ujedao, obezbedite fizičko razdvajanje i stručnu pomoć pre neposrednog upoznavanja.
Vožnja
Ne uvlačite psa silom u automobil. Počnite nagrađivanjem mirnog prilaska parkiranom vozilu, zatim dobrovoljnog ulaska i kratkog boravka u njemu. Tek kada mu to prija, pređite na kratke vožnje. Tokom puta koristite odgovarajući transporter ili sigurnosni sistem za pse. Ako pas balavi, povraća ili mu je očigledno muka, posavetujte se sa veterinarom o mučnini tokom vožnje.
Veterinarska ordinacija
Uz dogovor sa osobljem, kratke posete bez pregleda mogu pomoći psu da ordinaciju poveže sa prijatnim iskustvom. Kod kuće postepeno vežbajte blag dodir šapa, ušiju i drugih delova tela, uz nagrade i bez prisile. Najavite izražen strah pre dolaska kako bi veterinar mogao da prilagodi pregled i, ako je potrebno, propiše lek pre posete.
Šišanje i skraćivanje noktiju
Najpre upoznajte psa sa ugašenom mašinicom na razdaljini koja mu ne smeta. Odvojeno i postepeno ga navikavajte na zvuk, dodir i kratke postupke nege, uz nagrade i pauze. Ne približavajte uključenu mašinicu koži dok pas nije dovoljno opušten i dok ne znate kako se bezbedno koristi.
Za nokte prvo vežbajte prihvatanje dodira šape i pokazivanje pribora. Prekratko odsečen nokat može boleti i krvariti. Ako ne vidite dokle dopire osetljivi deo nokta, naročito kod tamnih noktiju, tražite da vam veterinar ili iskusan grumer pokaže postupak. Ne zadržavajte silom psa koji paniči; bol i jak strah zahtevaju drugačiji plan nege.
Vatromet i druga buka
Prošetajte psa pre očekivane buke, a tokom vatrometa držite ga u zatvorenom, uz zatvorene prozore i dostupno skrovište. Pozadinski zvuk može donekle ublažiti spoljašnju buku. Ne izvlačite ga iz skrovišta i ne puštajte napolje bez nadzora.
Tokom vatrometa ne puštajte psa sa povoca. Koristite dobro podešen am ili ogrlicu iz kojih ne može lako da se izvuče.
Ako znate da pas paniči zbog buke, unapred se dogovorite sa veterinarom o planu pomoći. Privikavanje na snimljene zvuke radi se van perioda vatrometa, veoma tihim snimcima i bez izazivanja straha; kod jakog straha potražite stručnu podršku.
Gosti
Obezbedite mirnu prostoriju u koju pas može da se povuče. Zamolite goste da ga ne dodiruju, ne naginju se nad njim i ne insistiraju na upoznavanju. Ako pas želi da priđe i nema rizika od ujeda, gost može baciti odgovarajuću poslasticu na pod, bez mamčenja psa u kontakt koji mu je neprijatan.
Pažnja, odmor i samoća
Uravnotežite zajedničke šetnje, igru i učenje sa dovoljno neometanog odmora. Naučite decu da ne prilaze psu dok spava, jede ili se povlači na svoje mesto. Ako se udaljava od maženja, pustite ga.
Ako se uznemirenost javlja prvenstveno kada ostaje sam — uz zavijanje, uništavanje stvari ili pokušaje bekstva — nemojte je svoditi na neposlušnost ili manjak pažnje. Potrebna je procena veterinara i individualan plan postepenog privikavanja na samoću. Kažnjavanje i ostavljanje psa da dugo paniči mogu pogoršati problem.
