Najviše obeshrabri baš taj preokret: pas koji je delovao društveno, radoznalo i opušteno odjednom počinje da laje, zaleće se ili reži čim ugleda drugog psa, a ponekad i ljude. Vlasniku tada teško pada i ponašanje i osećaj da je izgubio psa kakvog je poznavao. Napredak je moguć, ali ne mora da izgleda kao povratak na staro. Često se prepoznaje u manjim promenama koje zajednički život čine mirnijim i bezbednijim.
Šta burna reakcija govori, a šta ne
Reaktivnost je opis burnog odgovora na neki nadražaj, a ne dijagnoza njegovog uzroka. Pas može da ukoči telo, zuri, laje, povlači povodac ili se zaleće. U pozadini mogu biti strah, frustracija, veliko uzbuđenje, neprijatna iskustva ili više činilaca zajedno. Sam izgled reakcije nije dovoljan da pouzdano zaključimo šta pas oseća.
Povodac ograničava udaljavanje i kretanje, a nekim psima sprečava i željeni prilazak. Zato se ponašanje na povocu može razlikovati od ponašanja u drugim okolnostima. Ipak, strah ili frustracija ne isključuju mogućnost ujeda. Ne puštajte psa s povoca da biste proverili da li je „zapravo prijateljski“.
Tokom sazrevanja neki psi postaju izbirljiviji u kontaktima i manje zainteresovani za upoznavanje svakog psa. To samo po sebi nije problem. Međutim, naglu promenu ponašanja ne treba automatski pripisati pubertetu. Bolest, bol ili promene vida i sluha mogu doprineti razdražljivosti ili strahu. Ako se reakcije pojave iznenada, naglo pojačaju ili ih prate promene kretanja, apetita, sna ili podnošenja dodira, zakažite veterinarski pregled.
Napredak nema pouzdan rok
Ne postoji pouzdana vremenska linija po kojoj će svaki pas napredovati. Brzina promene zavisi od uzroka, zdravlja, prethodnih iskustava, uslova za šetnju i prilagođenosti plana. Neki pomaci mogu postati vidljivi relativno brzo, dok dugoročniji rad može trajati mesecima ili duže. Neki psi će i dalje zahtevati pažljivo upravljanje određenim susretima.
Korisnije od brojanja meseci jeste porediti slične situacije. Prolazak pored psa na širokoj ulici nije isto što i iznenadni susret na uskom stepeništu. Zabeležite udaljenost, intenzitet reakcije i vreme oporavka, uz okolnosti poput gužve, umora ili prethodnih neprijatnih susreta.
Pokazatelj | Kako napredak može da izgleda |
|---|---|
Pažnja | Kraće zurenje i lakše okretanje od okidača |
Intenzitet reakcije | Manje lajanja ili zalećanja u uporedivim uslovima |
Oporavak | Brži povratak opuštenijem kretanju i istraživanju okoline |
Svakodnevni život | Više mirnih šetnji i manje situacija koje su psu preteške |
Lošiji dan ne poništava prethodni rad. Ipak, dug zastoj ili pogoršanje nisu razlog da se isti plan samo ponavlja upornije. Vredi proveriti zdravlje psa, težinu zadataka i uslove u kojima vežbate.
Vežbanje na udaljenosti na kojoj pas može da uči
Počnite dovoljno daleko od okidača da pas može da ga primeti bez ukočenosti, upornog zurenja ili zalećanja. Važno je da može da se okrene, kreće i odgovori na poznat, lak signal. Uzimanje hrane je koristan podatak, ali nije samo po sebi dokaz da je pas opušten: neki psi jedu i dok su pod stresom.
Na odgovarajućoj udaljenosti sačekajte da pas primeti okidač, zatim ponudite nagradu. Ako koristite marker, neka to bude kratka reč ili klik čije značenje pas već poznaje.
Nagradite i spontano okretanje ka vama ili odvajanje pogleda od okidača. Ne tražite dug kontakt očima.
Vežbajte kratko i povećajte udaljenost čim primetite rast napetosti. Cilj nije da proveravate koliko blizine pas može da izdrži.
Ako pas već laje ili se zaleće, prekinite vežbu i mirno se udaljite koliko je bezbedno. Ne kažnjavajte reakciju i ne zadržavajte ga blizu okidača da bi se „navikao“.
Ovakav rad može pomoći da pojava okidača dobije prijatnije značenje i da pas uvežba drugačiji odgovor. Vežbe poznate kao „pogledaj to“ i okretanje od okidača treba prilagoditi konkretnom psu; naziv vežbe nije važniji od njegove udobnosti i bezbednosti.
Birajte sitne nagrade koje pas voli i dobro podnosi. Uračunajte ih u dnevnu ishranu; poslastice ne treba da potisnu nutritivno potpun obrok. Deo redovne hrane takođe može poslužiti za vežbanje, ako je psu dovoljno privlačan. Psa ne treba izgladnjivati da bi sarađivao.
Traženje nekoliko komadića hrane po čistoj, bezbednoj podlozi može nekim psima pomoći da odvoje pogled i počnu da njuše. Koristite to tek kada ima dovoljno prostora i nema rizika od sukoba oko hrane. Ne mamite psa poslasticom bliže onome čega se plaši. Ako se ukoči ili odbija hranu, prioritet je udaljavanje, a ne dovršavanje vežbe.
Upravljanje susretima nije odustajanje
Šira ruta, mirniji termin i prelazak na drugu stranu ulice često vrede više od još jedne teške vežbe. Uvežbajte okret i odlazak najpre tamo gde nema okidača. U neočekivanom susretu, ako je bezbedno, povećajte razmak ili iskoristite parkirani automobil ili drugu prepreku da prekinete pogled.
Nema obaveze da se psi pozdravljaju na povocu. Ako takvi susreti podižu napetost, preskočite ih. Obezbedite dobro podešenu opremu iz koje pas ne može lako da se izvuče i držite ga pod kontrolom bez trzanja povoca. Izbegavajte kažnjavanje režanja: ono je upozorenje da psu situacija nije prijatna, a ne ponašanje koje treba samo utišati.
Odmor, mirno njušenje i aktivnosti primerene psu mogu doprineti njegovoj dobrobiti. Više fizičkog zamaranja nije automatski bolje, naročito ako podrazumeva gužvu i nove stresne susrete. Birajte aktivnosti posle kojih pas deluje zadovoljnije i može da se odmori.
Kada uključiti stručnu pomoć
Potražite pomoć ako je teško održati bezbedan razmak, ako je bilo ujeda ili pokušaja ujeda, ako pas preusmerava reakciju na osobu koja ga vodi ili ako strah ozbiljno ograničava svakodnevni život. Veterinar može proceniti zdravstvene činioce, a stručnjak za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju može pomoći u proceni rizika i izradi plana.
Kada postoji rizik od ujeda, odgovarajuća korpasta brnjica može biti dodatna zaštita. Treba da omogućava dahtanje i uzimanje vode, uz postepeno i prijatno navikavanje. Ona nije dozvola za približavanje okidačima. Lekove, kada su opravdani, propisuje i prati veterinar; mogu biti deo plana, ali ne garantuju ishod i ne zamenjuju bezbedno upravljanje i rad na ponašanju.
Uspeh ne mora da znači da pas voli sve
Uspeh može biti pas koji primeti drugog psa pa nastavi da njuši. Može biti mirniji prolazak na dovoljnoj udaljenosti ili kraći oporavak posle iznenađenja. Odlazak u kafić, prevoz ili park za pse nije obavezna završna provera: neka mesta psu jednostavno nisu potrebna da bi imao ispunjen život.
Cilj nije da pas trpi sve bliže susrete, već da se oseća sigurnije i da zajednički život bude manje stresan.
Neki psi će trajno tražiti više prostora i pažljiv izbor društva. To ne poništava napredak. Doslednost znači da poštujete njihove granice i prilagođavate plan, a ne da po svaku cenu završite vežbu. Mirnija svakodnevica vredan je cilj čak i kada pas nikada ne postane zainteresovan za svakog prolaznika ili psa.
