Normalna učestalost disanja kod psa u mirnom snu najčešće je oko 10 do 30 udaha u minuti. Jedno podizanje i spuštanje grudnog koša računa se kao jedan udah. Učestalo disanje nije bolest samo po sebi i nije isto što i otežano disanje, pri kojem pas ulaže pojačan napor da udahne ili izdahne. Dahtanje, obično sa otvorenim ustima, služi rashlađivanju, ali može pratiti i bol ili bolest.
Disanje može privremeno biti brže posle fizičkog napora, pri uzbuđenju, stresu ili tokom pojedinih faza sna. Vrućina često izaziva dahtanje, ali može dovesti i do opasnog pregrevanja. Dahtanje se može javiti tokom porođaja, ali nije uvek bezazleno. Kod pasa sa kratkom njuškom građa disajnih puteva može otežavati disanje; naporno disanje ne treba smatrati normalnim samo zbog rase.
Mogući zdravstveni uzroci uključuju bol, povišenu telesnu temperaturu, toplotni udar, anemiju, bolesti srca i pluća ili nakupljanje tečnosti u grudnoj duplji. Sam broj udaha ne otkriva uzrok. Disanje koje je u mirnom snu uporno iznad 30 udaha u minuti ili primetno brže od uobičajenog zahteva savet veterinara. Izražen napor pri disanju, plavičaste ili veoma blede desni, kolaps ili nemogućnost psa da se smiri predstavljaju znake za hitnu veterinarsku pomoć.
Posle napora ili pri stresu psa treba smestiti u miran, hladniji i provetren prostor i ponuditi mu vodu bez prisiljavanja da pije. Ako se sumnja na toplotni udar, odmah započeti rashlađivanje kvašenjem tela hladnijom vodom iz česme uz strujanje vazduha i organizovati hitan odlazak veterinaru. Ne koristiti led niti umotavati psa u mokre peškire, jer oni mogu zadržavati toplotu. Kod otežanog disanja ili drugih alarmantnih znakova ne čekati da se stanje samo smiri.
