Sterilizacija pasa je veterinarski zahvat kojim se trajno onemogućava razmnožavanje. Strogo uzev, sterilizacija može sprečiti reprodukciju bez uklanjanja polnih žlezda, na primer podvezivanjem semenovoda ili jajovoda. U svakodnevnom govoru, međutim, ovaj naziv najčešće označava kastraciju: uklanjanje testisa kod mužjaka ili jajnika, sa matericom ili bez nje, kod ženki. Zdravstveni i ponašajni efekti opisani u nastavku odnose se na uklanjanje polnih žlezda.
Moguće koristi zavise od pola i vrste zahvata. Uklanjanjem testisa sprečavaju se tumori testisa i smanjuje rizik od benignog uvećanja prostate, ali ne i od svih bolesti prostate. Kod ženki uklanjanje jajnika prekida teranje, sprečava trudnoću i u uobičajenim okolnostima sprečava piometru, ozbiljnu gnojnu infekciju materice. Raniji zahvat može smanjiti rizik od tumora mlečnih žlezda, ali veličina te koristi nije jednako pouzdano utvrđena za sve pse.
Zahvat može smanjiti ponašanja povezana sa polnim hormonima, poput lutanja u potrazi za partnerom, obeležavanja mokraćom i nekih oblika naskakivanja. Efekat nije isti kod svih pasa, naročito ako je ponašanje već naučeno ili ima druge uzroke. Sterilizacija nije pouzdan način lečenja agresivnosti ili anksioznosti i ne zamenjuje rad na ponašanju.
Zahvat nosi rizike anestezije i operacije, a nakon uklanjanja polnih žlezda može se povećati sklonost ka gojenju zbog smanjenih energetskih potreba. Kod nekih ženki može se javiti nevoljno curenje mokraće. Rizik od pojedinih ortopedskih bolesti i nekih tumora može zavisiti od rase, pola i uzrasta pri zahvatu, pa ne postoji jedan optimalan termin za sve pse.
Odluku o vrsti i terminu zahvata treba doneti sa veterinarom, uz procenu zdravstvenog stanja, uzrasta, rase i životnih uslova psa. Nakon oporavka važno je pratiti telesnu masu, po potrebi prilagoditi obroke i održavati odgovarajuću fizičku aktivnost. Neposredno posle operacije negu i ograničenje aktivnosti treba sprovoditi prema uputstvima veterinara.
