Socijalizacija psa obuhvata upoznavanje sa ljudima, drugim psima i životinjama, kao i sa zvucima, predmetima i mestima koje će susretati u svakodnevnom životu. Ona pomaže psu da razvije primerene načine komunikacije i da se lakše prilagodi različitim situacijama. Može smanjiti rizik od straha i agresivnih reakcija, ali ne garantuje da se takvo ponašanje neće javiti.
Posebno važan period za socijalizaciju jeste rani šteneći uzrast, ali se upoznavanje sa novim iskustvima nastavlja tokom celog života. Susreti treba da budu postepeni, bezbedni i prilagođeni reakcijama psa. Za štene se mogućnosti kontakta sa drugim psima i boravka na javnim mestima usklađuju sa savetom veterinara o riziku od zaraznih bolesti i vakcinaciji.
Uloga vlasnika je da bira odgovarajuće situacije, nagrađuje opušteno ponašanje i omogući psu da se udalji kada mu je neprijatno. Psa ne treba prisiljavati na kontakt niti kažnjavati zbog pokazivanja straha ili režanja. Ako je uznemiren, potrebno je smanjiti intenzitet izlaganja ili povećati udaljenost. Socijalizacija nije isto što i učenje komandi niti podrazumeva da pas mora da se igra sa svakim psom.
Dobra socijalizacija može olakšati upoznavanje pasa i zajednički život, ali su i dalje važni postepeno upoznavanje, nadzor i mogućnost da se svaki pas povuče. Koristan primer je mirno posmatranje drugog psa sa udaljenosti na kojoj je pas opušten, uz nagrađivanje takvog ponašanja. Ako se javljaju izražen strah ili agresivne reakcije, treba potražiti pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa.
