U romanu „Baskervilski pas“ Artura Konana Dojla, smrt ser Čarlsa Baskervila povezana je s legendom o ogromnom psu koji progoni njegovu porodicu. Šerlok Holms i doktor Votson istražuju da li iza priče o natprirodnom stvorenju stoji stvarna opasnost. Roman je više puta ekranizovan, pa se izgled psa razlikuje među adaptacijama.

Koje je rase pas Baskervila?

U raspletu romana pas je opisan kao životinja koja nije ni čist mastif ni čist bladhaund, već deluje kao spoj te dve rase. Zato nije reč o posebnoj rasi „pas Baskervila“, već o književnom opisu velikog psa zastrašujućeg izgleda. Taj opis ne govori ništa o tome da su stvarni predstavnici ovih rasa zli ili opasni po prirodi.

Uz ovu fotografiju u dostavljenom materijalu naveden je balkanmedia.com; poreklo fotografije nije nezavisno potvrđeno.

Književni pas i filmski prikaz

Izbor psa za ekranizaciju nije isto što i određivanje rase književnog lika. Velika, upečatljiva životinja, poput nemačke doge, može vizuelno odgovarati takvoj ulozi. Međutim, bez naslova i godine konkretne adaptacije nije moguće pouzdano pripisati određenom filmu podatke o psu, njegovom imenu, obuci ili korišćenim efektima.

Jeziv izgled u priči deo je fikcije, a ne primer postupanja sa životinjama. Fosfor i druge opasne hemikalije ne smeju se nanositi na psa. Ni boje, reflektujuća sredstva ili maske ne treba smatrati bezbednim bez stručne procene: mogu izazvati trovanje, iritaciju, stres ili otežati disanje i kretanje.

Rase koje se povezuju s likom

Bladhaund i mastif pomažu nam da zamislimo Dojlov opis, dok je nemačka doga korisna za poređenje zbog svoje visine i upečatljive građe. Osobine rasa predstavljaju opšte sklonosti, a ne pravila za svakog psa. Temperament zavisi i od nasleđa, zdravlja, socijalizacije i iskustava.

Bladhaund (bloodhound)

Bladhaund je veliki pas tragač, prepoznatljiv po dugim ušima i izraženim kožnim naborima. Istorijski se vezuje za Belgiju, a rasa je dalje razvijana i u Britaniji. Poznat je po sposobnosti praćenja mirisnog traga i koristi se, između ostalog, u potragama za ljudima.

Može odgovarati vlasniku koji uživa u dužim šetnjama i aktivnostima njuškanja, ali nije dovoljno samo obezbediti veliko dvorište. Potrebni su mu redovno kretanje, rad sa vlasnikom i bezbedno okruženje. Kada ga zainteresuje miris, može uporno pratiti trag, pa su povodac i dobro ograđen prostor važni.

Mastif

Ovde se pod mastifom podrazumeva engleski mastif, rasa poreklom iz Velike Britanije. To je veoma krupan i težak pas, snažne građe i kratke dlake. Njegova masivnost objašnjava zašto se mastif pominje u opisu književnog psa.

Mnogi mastifi su mirni i privrženi porodici, ali veličina zahteva odgovorno vođenje i učenje poželjnog ponašanja od ranog uzrasta. Postepena socijalizacija pomaže psu da se bolje snalazi među ljudima, životinjama i u novim situacijama; ona sama po sebi ne sprečava teškoće povezane s ostajanjem nasamo. I mirnom psu potrebni su redovne šetnje, druženje i aktivnosti prilagođene uzrastu i zdravlju.

Nemačka doga

Nemačka doga potiče iz Nemačke i spada među najviše rase pasa. Odlikuju je duge noge, mišićavo telo i kratka, glatka dlaka. U odnosu na masivnog mastifa, njena građa deluje izduženije i elegantnije.

Mnoge nemačke doge su blage i druželjubive, ali to nije garancija ponašanja svakog pojedinačnog psa. Zbog veličine su posebno važni rana socijalizacija, obuka uz nagrađivanje i učenje mirnog hoda na povocu. Upečatljiv izgled ne znači da je pas pogodan za filmski rad: potrebno je proceniti njegov temperament i obezbediti uslove koji ne ugrožavaju dobrobit životinje.

Izvori

  • Doyle, A. C. (1902). The Hound of the Baskervilles.

  • Serpell, J. (ur.). (1995). The Domestic Dog: Its Evolution, Behaviour and Interactions with People.