Kod nekih pasa zabeleženo je ponašanje kojim upozoravaju osobu pre epileptičnog napada, na primer dodirivanjem ili upornim traženjem pažnje. Takav signal može dati osobi vreme da sedne ili legne na bezbedno mesto i smanji rizik od povrede. Ipak, dokazi o pouzdanosti predviđanja napada su ograničeni: upozorenje može izostati ili se javiti kada napad ne usledi.
Upozoravanje pre napada treba razlikovati od pomoći tokom i posle napada. Pas obučen da reaguje na napad može da pozove drugu osobu, aktivira uređaj za pozivanje pomoći ili donese unapred određen predmet. Isti pas može obavljati obe uloge, ali sposobnost da pomogne kada napad počne ne znači da može da ga predvidi.
Za ovu ulogu nije dovoljna samo privrženost. Važni su stabilan temperament, pribranost u različitim sredinama i pouzdano izvršavanje obučenih zadataka uprkos ometanjima. Nisu svi psi pogodni, a veličina psa nije jedini kriterijum. Obuka konkretnih zadataka pomoći ne garantuje sposobnost ranog upozoravanja.
Ovakav pas može doprineti osećaju sigurnosti i samostalnosti osobe sa epilepsijom, ali ne zaustavlja napad i ne zamenjuje propisanu terapiju, medicinsko praćenje ili plan postupanja tokom napada. Bezbednost ne treba zasnivati isključivo na tome da će pas na vreme upozoriti.
