Mikoplazme su bakterije bez ćelijskog zida. Neke vrste mogu biti prisutne na sluzokožama zdravih pasa, a u određenim okolnostima, naročito kod oslabljenog imuniteta ili drugih infekcija, doprineti razvoju bolesti. Druge, takozvane hemotropne mikoplazme, vezuju se za crvena krvna zrnca i mogu izazvati anemiju. Način prenosa zavisi od vrste mikoplazme, pa se ne može navesti jedan skup puteva prenosa koji važi za sve ove infekcije.
Simptomi zavise od zahvaćenog tkiva i nisu specifični za mikoplasmozu. Mogu se javiti upala očne spojnice sa iscetkom, kašalj i otežano disanje, tegobe pri mokrenju ili bol i otok zglobova. Kod infekcija koje zahvataju crvena krvna zrnca mogu se javiti bledilo sluzokoža, slabost i malaksalost. Ovi znaci mogu imati i druge uzroke, pa sami po sebi ne potvrđuju infekciju mikoplazmama.
Dijagnoza se zasniva na veterinarskom pregledu i ciljanim laboratorijskim analizama odgovarajućeg uzorka. Često se koristi PCR, test kojim se otkriva genetski materijal uzročnika, a prema simptomima mogu biti potrebne i analize krvi, urina ili drugi pregledi. Nalaz mikoplazmi na sluzokoži ne dokazuje da su one uzrok tegoba niti da je lečenje potrebno. Kada je lečenje opravdano, veterinar bira odgovarajući antibiotik i dodatnu terapiju prema vrsti infekcije i stanju psa.
Mikoplazme mogu biti povezane sa upalom očne spojnice, pluća ili zglobova, dok hemotropne vrste mogu izazvati anemiju, posebno kod osetljivih ili imunološki oslabljenih pasa. Održavanje opšteg zdravlja, kontrola hroničnih bolesti i pravovremeni veterinarski pregled pomažu u smanjenju rizika od težeg oboljenja, ali ne garantuju sprečavanje infekcije. Mikoplasmoza kod pasa se uobičajeno ne smatra zoonozom, odnosno bolešću koja se prenosi sa životinja na ljude, ali nije opravdano tvrditi da je takav prenos za sve vrste mikoplazmi potpuno isključen.
